Za to nam hitno treba malo statistike. Postavlja se
pitanje koliko joj možemo verovati i koliko ona odslikava pravo
stanje stvari. Dakle, verujete li statistici? Ona govori sledeće...
- U Sloveniji je lični dohodak najveći, a broj nepismenih najmanji.
- U Bosni i Hercegovini je najmanje
popijenog vina "po glavi stanovnika".
- U Srbiji ima
najviše telefona.
- Makedonija ima najviše trosobnih stanova i
najmlađe neveste i mladoženje.
- U Crnoj Gori je, opet po statistici,
najmanje povratnika iz inostranstva i najviše popijenog mleka.
- Hrvatska se može pohvaliti sa najvećim brojem lekara specijalista
na 1000 stanovnika i najviše automobila.
- Vojvodina, o tome se toliko
piše, ima najmanji prirodni priraštaj i najveći broj razvoda.
- Na
Kosovu je najveći rast zaposlenosti i najniži lični dohodak.
- Novu 1984. godinu dočekalo je
22,895.900 Jugoslovena, čime smo se smestili na osmo mesto u Evropi.
- Velikih promena ima u tom našem
izgledu od onog prvog posleratnog popisa 1948, do ovog poslednjeg
1981. godine. Naprimer, posleratnih godina šezdeset posto
stanovništva živelo je van svog rodnog mesta, a popis 1981. izvan
zavičaja zatekao je više od devet miliona ljudi - po procentu nema
velike razlike, ali brojčano, razlika je ogromna.
- Ni mladošću se ne možemo baš
pohvaliti. "Ostarili" smo za pet godina, pa u proseku imamo
po 33 godine: najstariji su u Vojvodini, najmlađi na Kosovu.
- "Brojčano smo jače" mogu slobodno da kažu žene i to za
četvrt miliona, a i starije su jednu godinu od muškaraca (naravno u
proseku).
- Dve trećine današnjih 6,196.000
domaćinstava u SFRJ čine četvoročlane porodice, a tročlane ih u
stopu prate. Idealno bi bilo da u svakom od 5,923.895 stanova živi
četvoročlana porodica. Tada stambenih problema ne bi bilo, pa onaj
podatak da na svakog Jugoslovena dolazi po 17 kvadrata stambene
površine ne bi bio statistička besmislica. Stvar je u tome što u
mnogim stanovima stanuje po jedna osoba, koja je očigledno napravila
statističko zamešateljstvo.
- Za sada je utešno što je 95 procenata
svih stanova elektrificirano, više od dve trećine priključeno na
vodovod, nešto manje na kanalizaciju, svaki drugi stan ima kupatilo
i WC, a tek svaki dvadesetsedmi je bez instalacija.
- Od prvog popisa je povećan broj
zaposlenih, ali je mnogo smanjen broj onih koji se bave
poljoprivredom.
- Danas radi preko 6,5 miliona ljudi (od 1948. je
otvoreno četiri miliona radnih mesta), ali posao traži 903.000
Jugoslovena - jedanaest puta više nego ranih pedesetih godina.
- Toliko je svih ovih godina rađeno na
opismenjavanju, a opet ima 1,790.900 nepismenih, od toga skoro milion
žena.
- Lečimo se bolje nego ranije, a
statistika čak kaže da se približavamo evropskom nivou - lekar na
manje od 1000 stanovnika. Najlošije stojimo sa zubarima - svaki (od
onih zaposlenih) teoretski brine o tri hiljade potencijalnih ili
stvarnih karijesa.
- Što se rekreacije tiče ne možemo se
baš pohvaliti. Tek svaki deveti punoletni i svaki četvrti maloletni
Jugosloven izabraće fizičku rekreaciju umesto kućne posete, hobija
ili kafane. To naravno, važi samo za dane vikenda.
- Od 1948. pet puta
se povećala poseta pozorištu, a u bioskop odlazimo, verovali ili
ne, kao davne '48. godine.
- Za to je kriva televizija: 6,5 miliona
Jugoslovena svakodnevno gleda TV program, a povremeno im se pridruži
još oko 2,5 miliona dokonih...
Možda ćemo jednom imati podatke
koliko čitamo a koliko smo čitali, koliko učimo a koliko jesmo ili
nismo učili, putujemo li u beli svet, kad smo više, a kad smo
sasvim retko.
Čudna je pomalo ta statistika. Ako ništa drugo, dala
nam je okvire u koje možemo da se udenemo i da vidimo ko smo i gde
smo - u proseku.
Pripremila: Gordana Zoranović (Kekec, 1984.)
