Novembar 1960: Povod za anketu
dao nam je film "Gradić Peyton". Ili, određenije, jedan
detalj iz ovog filma. Sedeli smo u kući prijatelja, gde se
razgovaralo o "Peytonu". Tu je, pored ostalih, bila i
njegova šesnaestogodišnja kći, učenica jedne beogradske
gimnazije. Jednog momenta govorilo se i o onoj sceni u kojoj je mati
(Lana Turner) rasterala društvo sa žura svoje ćerke.
To je učinila
zato, što je mladiće i devojke zatekla zagrljene u polumračnim
sobama. Stariji su odobravali ovakav postupak, ali šesnaestogodišnja
devojka je ćutala.
Kada se otac obratio njoj, ona je odrečno
odmahnula glavom: "Mati nije bila u pravu". Zbog čega? To
nije htela da kaže.
Dugo smo razmišljali o rečima ove devojke. Ona nije htela da obrazloži svoj stav, a ipak, to nije rekla tek onako - samo da bi protivurečila. Nešto je postojalo. To se osećalo. Posedovala je nekakve zaključke za koje je verovala da su ispravni. Možda je i imala pravo, ali mi nismo bili u stanju to da procenimo.
Zašto je zaćutala? Ona, doduše, nije
odlazila na žureve, no izgleda da je dosta znala o njima. Mi od nje
ništa nismo saznali. Ćutanje je stvorilo jedan veo
tajanstvenosti...
Žur! Mnogi su imali priliku da čuju
ovu reč, da je vide realizovanu na filmu, ili upoznaju iz knjiga.
Šta je to žur? Možda jedina pravilna definicija - skup (gotovo
uvek) mladih ljudi u jednoj, dve ili više soba. Zašto se ide na žur
i šta se doživljava tamo? Na to se ne može dati jedan
šablonizirani odgovor.
To nas je, zapravo, najviše i
zainteresovalo. Zato smo se i odlučili da pišemo o tome. O jednoj
pojavi koja nije karakteristična za našu omladinu, koja nije navika
i nešto što stalno prati naše mladiće i devojke, ali ipak, ona tu
i tamo postoji. Samo, kako odgonetnuti sve tajne žura? Mi smo
odlučili da nam o tome pričaju oni koji odlaze tamo. Želeli smo da
budu iskreni. Oni su na to pristali i čini nam se da su bili
iskreni...
Devojka A. B. ima
15 godina. Učenica je gimnazije:
"Ja na žureve odlazim dva-tri
puta u mesec dana. To obično kada je nekome od mojih drugarica ili
drugova rođendan. Zimi više, nego preko leta. Odlazim tamo da bih
mogla da igram. To je prvi i najglavniji razlog. Tu sam i naučila da
igram. Mnogo volim da igram. Na igranke ne odlazim, jer tamo je
zapara, gužva, a ponekiput dođe i do tuče. Otišla sam samo
nekoliko puta. U mojoj školi se priređuju retko. Da su igranke
lepše i da ih ima češće u školi, ja bih i odlazila.
Inače, na našim žurevima se ništa
naročito ne događa. Obično nas ima desetak do petnaest. Kada ne
igramo svi sedimo u grupi i pričamo. Ne puši se, ne pije se alkohol
i ne igraju se "fote". Svi smo samo dobri drugovi. Devojke
su iz istog razreda, a mladića ima i iz drugih, starijih odeljenja.
Najglavnije je za dečake, koje
pozivamo, da znaju dobro da igraju. Obično su sve devojke u
pantalonama i ravnim cipelama, mi ne volimo da nosimo visoke
potpetice, jer one nam smetaju. Gotovo uvek su s nama i mame onih kod
kojih se žur priređuje. Rastajemo se uvek oko devet sati i tada
odlazimo u grupama kući, ili nas roditelji sačekuju ... "
Magnetofon i gramofon pozivaju na
hodočašće
Devojka D. V. ima 20 godina. Završila
je gimnaziju i ima nameru ove godine da se upiše na fakultet.
"Na našim žurevima skupljaju se
uglavnom mladići i devojke mog uzrasta. Mladići donesu piće, a
devojke - jelo. Ni jedna devojka ne dođe sa svojim mladićem, niti
mladić sa svojom devojkom. Tu se sklapaju nova poznanstva. Uvek -
drugi mladići i devojke. Vodi se računa da se pozovu zgodni mladići
i zgodne devojke. Naravno, ko ima nove ploče, uživa prednost.
Najomiljeniji su nam Johnnie Ray, Pat Boone, "Marina".
Desi se da poneko donese i magnetofon,
što je mnogo bolje od gramofona. Prostorije su osvetljene diskretnim
svetlima, stolne lampe daju bolji štimung. Zamislite kako bi to
izgledalo da igrate blues pod svetlom nekog blještavog lustera?
Inače, kod nas postoje dve vrste
muškaraca. Oni koji igraju u "be-bop" stilu i oni koji su
specijaliste za lagane stvari. Ko ne zna moderno da igra i ko ne
poznaje muziku, ne može da bude pozvan na naš žur. Nekoliko puta
nam se taj "kiks" desio, ali zato sada o tome vodimo
računa.
Na ovakvim sedeljkama se zadržavamo
obično do 12 ili 1 sat posle ponoći. Svi zajedno odlazimo kućama,
izuzev ako se nekoj devojci neki mladić dopada i obratno, onda njih
dvoje odlaze sami. Svojoj mami kažemo pravo vreme u koje se vraćamo,
a kad nas tata o tome pita, mi uvek sat ili dva "ukrademo".
Inače, tajne sa naših žureva ne
pričamo roditeljima. Kad razgovaramo o tome, mi izmislimo drugu
priču, naravno, vodeći računa da deluje ubedljivo, jer može da se
desi da nas proveravaju..."
Na žuru mogu slobodno da pušim
Tako je počeo svoju priču M. N.
učenik šestog razreda gimnazije.
"... Na žurevima sam daleko od
kontrole roditelja. Tu se nekako osećam drugačije nego obično.
Mogu slobodno da zapalim cigaretu, da ispijem neku čašu. Svi vas
gledaju s nekim respektom, osećate se kao pravi muškarac. Za
devojku je vrlo važno da li muškarac puši ili ne.
U sobu nam od starijih niko ne ulazi.
Sedimo sami, igramo, pričamo viceve i pravimo "štosove".
Devojke se poneki put kao naljute zbog nekog štosa, ali one nisu
uvek u stanju da shvate - suštinu. Od nas niko ne ide ni sa jednom
od ovih cura, pošto ih viđamo svaki dan, nisu nam interesantne. Pre
nego što se rastanemo, odlazim u kupatilo i ispiram usta, a zatim
uzimam mentol bonbone (koje imam stalno u džepu), kako ne bi kod
kuće osetili da sam pušio..."
Žudnja za žurom
Učenica jedne stručne škole ima 18
godina i nikada nije bila na žuru.
"Volela bih da odem na žur, da
vidim kako tamo izgleda. Mladić s kojim se zanimam, to mi
zabranjuje. On kaže da žurevi nisu za solidnu devojku. Kad sam ga
upitala: zašto? - odgovorio je da je nekoliko puta bio na žurevima
i da ima kolovođa koji sve pokvare. Oni predlažu da se svak ljubi
sa svakim i da parovi igraju pripijeno... Ja mislim da na svim
žurevima nije tako.
Gasimo svetlo...
Učenica drugog razreda više
gimnazije:
- Na žureve odlazim već tri godine.
Pomalo su mi već dosadili, ali ipak idem iako mi je - dosadno. Ja
često organizujem žureve. Uvek dolaze isti i obavezno dovedu i
nekog novog. Roditelji dozvoljavaju da pravim žur, ali se mama ljuti
kad ugasimo svetlo. Tako dočaravamo žureve u svetu. U tome nema
ničeg zlog. Na žuru se igra i ja mnogo volim rock.
Naši dečaci nisu baš naročito
vešti. Pokušali smo da uvedemo nešto novo: piće. Ali to donosi
neprilike. Mladići mešaju martini, vermut, a onda gase šibice u
čaše. Mnogima od toga bude zlo. Devojke ne piju. A dečaci se uvek
opiju.
Roditelji mi ne brane
Učenica prvog razreda više gimnazije:
- Imam skoro petnaest godina. Na prvom
žuru sam bila kada mi je bilo četrnaest. Sada odlazim uvek kada
neko iz mog društva priredi žur. Bila sam nekoliko puta na žurevima
drugih društava, ali mi se oni manje dopadaju od onih koje moj
razred pravi. I mi pozovemo obično nekog ko nije iz našeg društva
da bi bilo interesantnije.
Volim da idem na žur zato što se lepo
zabavljamo, igramo rock, šalimo se. Moji roditelji nemaju ništa
protiv žureva na koje ja idem i mama me često nagovara da i ja
napravim žur. Ali naš stan nije veliki i smetali bi mi moja mlađa
sestra i brat. Ni tata nema ništa protiv žureva. Ipak, moram
priznati da me zbunjuje shvatanje nekih drugova i drugarica: devojka
treba da ima dečka, ali sa njim ne treba dugo da ide.
Dečaci se opijaju
Učenica drugog razreda više
gimnazije:
- Volim žureve. Ali sam čula da ima
neobičnih. Slušamo najnovije ploče - Louisa Armstronga, Ellu, i
ostale.
Igramo rock i druge moderne igre. Alkohol ne pijem, ali dečaci se redovno opijaju. Na žuru ne razgovaramo ni o čemu jer je to nepotrebno. Zajedno smo u školi i tamo se dosta izrazgovaramo.
Igramo rock i druge moderne igre. Alkohol ne pijem, ali dečaci se redovno opijaju. Na žuru ne razgovaramo ni o čemu jer je to nepotrebno. Zajedno smo u školi i tamo se dosta izrazgovaramo.
Na žuru obično igramo, ali neko je
uvek centar pažnje. On pravi bravure i predlaže šta sve da činimo.
Ja baš ne znam bogznakako da igram, ali uživam da posmatram druge.
Moj otac mi zabranjuje da idem na žur. Dobijam batine kada me
uhvati. Stalno me i on i mama uhode i ja ih prevarim i kažem im da
idem u bioskop...
Treba biti oprezan zbog kolovođa...
Student druge godine prava:
- Dok sam bio mlađi odlazio sam često
na žureve, jer su me interesovali. Ali, mislim da sam više voleo da
posmatram kako se drugi zabavljaju. Žurevi su vrlo glupa stvar. Zato
sam ostao samo posmatrač. I sada neki put odem, ali više volim da
šetam sa svojom devojkom.
Njoj, naravno, ne dozvoljavam da ide na
žur, jer sam čuo da ima i takvih žureva gde se često događaju
stvari koje ne želim da ona vidi. Za takve žureve treba da se
zainteresuju i roditelji i pedagozi. Međutim, ima žureva gde se
samo slušaju ploče i igra, ali društvo vrlo brzo traži neki
drukčiji način zabave, jer sve te ploče i rock and rollovi na
kraju dosade. Prema tome žur ne može da bude pozitivna stvar.
Kolovođe sve pokvare ...
*****
Nekoliko mladića i devojaka - poverili
su nam se u trenucima iskrenosti. Tako bar mi mislimo. Otkrili su nam
nešto što je svakako vrlo interesantno. Možda nisu ispričali sve.
Ali, svejedno, i ovo je dovoljno da dobijemo sliku o žuru, da
sagledamo, bar donekle, jednu pojavu koja nije tipična za našu
omladinu, ali koja postoji, ima svoje kolovođe koji (jer su
kolovođe) uvek žele da budu prvi i glavni.
I zbog njih, uglavnom, nesporazumi, pa
i ova naša anketa. Mislimo da je anketirani student prava najbliži
istini kad kaže: "Ima žureva gde se samo slušaju ploče i
igra, ali društvo vrlo brzo traži neki drukčiji način zabave... i
tada se pojavljuju kolovođe..."
Mladost traži razonodu i treba joj
dati. Ali moramo voditi računa i o ekstremnim slučajevima koji,
izgleda, postoje i mogu da dovedu do neželjenih posledica.
Anketu vodili: Ana Šomlo i Sl.
Konstantinović (Duga, 1960.)
