Pages

Roditelji, oprez! Ono što mladi rade na žurkama, nije sasvim bezopasno: "Svak se ljubi sa svakim"?

Novembar 1960: Povod za anketu dao nam je film "Gradić Peyton". Ili, određenije, jedan detalj iz ovog filma. Sedeli smo u kući prijatelja, gde se razgovaralo o "Peytonu". Tu je, pored ostalih, bila i njegova šesnaestogodišnja kći, učenica jedne beogradske gimnazije. Jednog momenta govorilo se i o onoj sceni u kojoj je mati (Lana Turner) rasterala društvo sa žura svoje ćerke. 

To je učinila zato, što je mladiće i devojke zatekla zagrljene u polumračnim sobama. Stariji su odobravali ovakav postupak, ali šesnaestogodišnja devojka je ćutala. 

Kada se otac obratio njoj, ona je odrečno odmahnula glavom: "Mati nije bila u pravu". Zbog čega? To nije htela da kaže.




Dugo smo razmišljali o rečima ove devojke. Ona nije htela da obrazloži svoj stav, a ipak, to nije rekla tek onako - samo da bi protivurečila. Nešto je postojalo. To se osećalo. Posedovala je nekakve zaključke za koje je verovala da su ispravni. Možda je i imala pravo, ali mi nismo bili u stanju to da procenimo.

Zašto je zaćutala? Ona, doduše, nije odlazila na žureve, no izgleda da je dosta znala o njima. Mi od nje ništa nismo saznali. Ćutanje je stvorilo jedan veo tajanstvenosti...

Žur! Mnogi su imali priliku da čuju ovu reč, da je vide realizovanu na filmu, ili upoznaju iz knjiga. Šta je to žur? Možda jedina pravilna definicija - skup (gotovo uvek) mladih ljudi u jednoj, dve ili više soba. Zašto se ide na žur i šta se doživljava tamo? Na to se ne može dati jedan šablonizirani odgovor.

To nas je, zapravo, najviše i zainteresovalo. Zato smo se i odlučili da pišemo o tome. O jednoj pojavi koja nije karakteristična za našu omladinu, koja nije navika i nešto što stalno prati naše mladiće i devojke, ali ipak, ona tu i tamo postoji. Samo, kako odgonetnuti sve tajne žura? Mi smo odlučili da nam o tome pričaju oni koji odlaze tamo. Želeli smo da budu iskreni. Oni su na to pristali i čini nam se da su bili iskreni...

Devojka A. B. ima 15 godina. Učenica je gimnazije:

"Ja na žureve odlazim dva-tri puta u mesec dana. To obično kada je nekome od mojih drugarica ili drugova rođendan. Zimi više, nego preko leta. Odlazim tamo da bih mogla da igram. To je prvi i najglavniji razlog. Tu sam i naučila da igram. Mnogo volim da igram. Na igranke ne odlazim, jer tamo je zapara, gužva, a ponekiput dođe i do tuče. Otišla sam samo nekoliko puta. U mojoj školi se priređuju retko. Da su igranke lepše i da ih ima češće u školi, ja bih i odlazila.

Inače, na našim žurevima se ništa naročito ne događa. Obično nas ima desetak do petnaest. Kada ne igramo svi sedimo u grupi i pričamo. Ne puši se, ne pije se alkohol i ne igraju se "fote". Svi smo samo dobri drugovi. Devojke su iz istog razreda, a mladića ima i iz drugih, starijih odeljenja.

Najglavnije je za dečake, koje pozivamo, da znaju dobro da igraju. Obično su sve devojke u pantalonama i ravnim cipelama, mi ne volimo da nosimo visoke potpetice, jer one nam smetaju. Gotovo uvek su s nama i mame onih kod kojih se žur priređuje. Rastajemo se uvek oko devet sati i tada odlazimo u grupama kući, ili nas roditelji sačekuju ... "


Magnetofon i gramofon pozivaju na hodočašće


Devojka D. V. ima 20 godina. Završila je gimnaziju i ima nameru ove godine da se upiše na fakultet.

"Na našim žurevima skupljaju se uglavnom mladići i devojke mog uzrasta. Mladići donesu piće, a devojke - jelo. Ni jedna devojka ne dođe sa svojim mladićem, niti mladić sa svojom devojkom. Tu se sklapaju nova poznanstva. Uvek - drugi mladići i devojke. Vodi se računa da se pozovu zgodni mladići i zgodne devojke. Naravno, ko ima nove ploče, uživa prednost. Najomiljeniji su nam Johnnie Ray, Pat Boone, "Marina".




Desi se da poneko donese i magnetofon, što je mnogo bolje od gramofona. Prostorije su osvetljene diskretnim svetlima, stolne lampe daju bolji štimung. Zamislite kako bi to izgledalo da igrate blues pod svetlom nekog blještavog lustera?

Inače, kod nas postoje dve vrste muškaraca. Oni koji igraju u "be-bop" stilu i oni koji su specijaliste za lagane stvari. Ko ne zna moderno da igra i ko ne poznaje muziku, ne može da bude pozvan na naš žur. Nekoliko puta nam se taj "kiks" desio, ali zato sada o tome vodimo računa.

Na ovakvim sedeljkama se zadržavamo obično do 12 ili 1 sat posle ponoći. Svi zajedno odlazimo kućama, izuzev ako se nekoj devojci neki mladić dopada i obratno, onda njih dvoje odlaze sami. Svojoj mami kažemo pravo vreme u koje se vraćamo, a kad nas tata o tome pita, mi uvek sat ili dva "ukrademo".

Inače, tajne sa naših žureva ne pričamo roditeljima. Kad razgovaramo o tome, mi izmislimo drugu priču, naravno, vodeći računa da deluje ubedljivo, jer može da se desi da nas proveravaju..."


Na žuru mogu slobodno da pušim


Tako je počeo svoju priču M. N. učenik šestog razreda gimnazije.

"... Na žurevima sam daleko od kontrole roditelja. Tu se nekako osećam drugačije nego obično. Mogu slobodno da zapalim cigaretu, da ispijem neku čašu. Svi vas gledaju s nekim respektom, osećate se kao pravi muškarac. Za devojku je vrlo važno da li muškarac puši ili ne.

U sobu nam od starijih niko ne ulazi. Sedimo sami, igramo, pričamo viceve i pravimo "štosove". Devojke se poneki put kao naljute zbog nekog štosa, ali one nisu uvek u stanju da shvate - suštinu. Od nas niko ne ide ni sa jednom od ovih cura, pošto ih viđamo svaki dan, nisu nam interesantne. Pre nego što se rastanemo, odlazim u kupatilo i ispiram usta, a zatim uzimam mentol bonbone (koje imam stalno u džepu), kako ne bi kod kuće osetili da sam pušio..."


Žudnja za žurom


Učenica jedne stručne škole ima 18 godina i nikada nije bila na žuru.

"Volela bih da odem na žur, da vidim kako tamo izgleda. Mladić s kojim se zanimam, to mi zabranjuje. On kaže da žurevi nisu za solidnu devojku. Kad sam ga upitala: zašto? - odgovorio je da je nekoliko puta bio na žurevima i da ima kolovođa koji sve pokvare. Oni predlažu da se svak ljubi sa svakim i da parovi igraju pripijeno... Ja mislim da na svim žurevima nije tako.


Gasimo svetlo...


Učenica drugog razreda više gimnazije:

- Na žureve odlazim već tri godine. Pomalo su mi već dosadili, ali ipak idem iako mi je - dosadno. Ja često organizujem žureve. Uvek dolaze isti i obavezno dovedu i nekog novog. Roditelji dozvoljavaju da pravim žur, ali se mama ljuti kad ugasimo svetlo. Tako dočaravamo žureve u svetu. U tome nema ničeg zlog. Na žuru se igra i ja mnogo volim rock.

Naši dečaci nisu baš naročito vešti. Pokušali smo da uvedemo nešto novo: piće. Ali to donosi neprilike. Mladići mešaju martini, vermut, a onda gase šibice u čaše. Mnogima od toga bude zlo. Devojke ne piju. A dečaci se uvek opiju.


Roditelji mi ne brane


Učenica prvog razreda više gimnazije:

- Imam skoro petnaest godina. Na prvom žuru sam bila kada mi je bilo četrnaest. Sada odlazim uvek kada neko iz mog društva priredi žur. Bila sam nekoliko puta na žurevima drugih društava, ali mi se oni manje dopadaju od onih koje moj razred pravi. I mi pozovemo obično nekog ko nije iz našeg društva da bi bilo interesantnije.

Volim da idem na žur zato što se lepo zabavljamo, igramo rock, šalimo se. Moji roditelji nemaju ništa protiv žureva na koje ja idem i mama me često nagovara da i ja napravim žur. Ali naš stan nije veliki i smetali bi mi moja mlađa sestra i brat. Ni tata nema ništa protiv žureva. Ipak, moram priznati da me zbunjuje shvatanje nekih drugova i drugarica: devojka treba da ima dečka, ali sa njim ne treba dugo da ide.


Dečaci se opijaju


Učenica drugog razreda više gimnazije:

- Volim žureve. Ali sam čula da ima neobičnih. Slušamo najnovije ploče - Louisa Armstronga, Ellu, i ostale.




Igramo rock i druge moderne igre. Alkohol ne pijem, ali dečaci se redovno opijaju. Na žuru ne razgovaramo ni o čemu jer je to nepotrebno. Zajedno smo u školi i tamo se dosta izrazgovaramo.

Na žuru obično igramo, ali neko je uvek centar pažnje. On pravi bravure i predlaže šta sve da činimo. Ja baš ne znam bogznakako da igram, ali uživam da posmatram druge. Moj otac mi zabranjuje da idem na žur. Dobijam batine kada me uhvati. Stalno me i on i mama uhode i ja ih prevarim i kažem im da idem u bioskop...


Treba biti oprezan zbog kolovođa...


Student druge godine prava:

- Dok sam bio mlađi odlazio sam često na žureve, jer su me interesovali. Ali, mislim da sam više voleo da posmatram kako se drugi zabavljaju. Žurevi su vrlo glupa stvar. Zato sam ostao samo posmatrač. I sada neki put odem, ali više volim da šetam sa svojom devojkom.

Njoj, naravno, ne dozvoljavam da ide na žur, jer sam čuo da ima i takvih žureva gde se često događaju stvari koje ne želim da ona vidi. Za takve žureve treba da se zainteresuju i roditelji i pedagozi. Međutim, ima žureva gde se samo slušaju ploče i igra, ali društvo vrlo brzo traži neki drukčiji način zabave, jer sve te ploče i rock and rollovi na kraju dosade. Prema tome žur ne može da bude pozitivna stvar. Kolovođe sve pokvare ...


*****



Nekoliko mladića i devojaka - poverili su nam se u trenucima iskrenosti. Tako bar mi mislimo. Otkrili su nam nešto što je svakako vrlo interesantno. Možda nisu ispričali sve. Ali, svejedno, i ovo je dovoljno da dobijemo sliku o žuru, da sagledamo, bar donekle, jednu pojavu koja nije tipična za našu omladinu, ali koja postoji, ima svoje kolovođe koji (jer su kolovođe) uvek žele da budu prvi i glavni.

I zbog njih, uglavnom, nesporazumi, pa i ova naša anketa. Mislimo da je anketirani student prava najbliži istini kad kaže: "Ima žureva gde se samo slušaju ploče i igra, ali društvo vrlo brzo traži neki drukčiji način zabave... i tada se pojavljuju kolovođe..."

Mladost traži razonodu i treba joj dati. Ali moramo voditi računa i o ekstremnim slučajevima koji, izgleda, postoje i mogu da dovedu do neželjenih posledica.

Anketu vodili: Ana Šomlo i Sl. Konstantinović (Duga, 1960.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate