Decembar 1989: U petak oko podne, 22. decembra
čudesne 1989. iz studija u Bukureštu otpočela je nenajavljeno
najdramatičnija i verovatno najbolja emisija u istoriji televizije, koju je zaslugom TV Beograd, mogao da gleda ceo svet.
Od trenutka kada je pesnik Mirče Dinesku rečima "Bog je pogledao Rumune"
objavio kraj krvave diktature i pozdravio slobodu, sledećih 30
časova pratili smo uživo prenos narodnog ustanka koji se, kako su
sati proticali, pretvarao u strašni građanski rat.
Studio TV
Bukurešt postao je "štab narodne revolucije" iz koga se čak i direktno komandovalo armiji.
Gledali smo kako se iz očajničkog
revolta naroda koji je diktator pokušao da uguši pokoljem, rađa
pobeda. Reči "štab", "narod" i "revolucija"
povratile su svoj davmo ugašeni sjaj, jer nam je televizija
omogućila da doživimo njihovo uzvišeno značenje.
Dojučerašnji prognanici dolazili su u
studio pravo iz zatvora da potresnim rečima objave slobodu, a Jon
Iliesku ponašao se kao da je oduvek bio TV voditelj. Pisci,
studenti, vojnici i građani sa ulice govorili su jasno, staloženo i
pametno, kao da su se celog života pripremali za taj neverovatni
susret sa kamerama.
Najveću hrabrost pokazali su novinari
i snimatelji koji su izašli na ulice, među vojnike, tenkove,
goloruke građane i decu pod rafalnom paljbom. U službi istine i u
rukama odvažnih, televizija je tada pokazala dosad neviđenu moć.
Prvi put se jedna revolucija pretvorila u dramu planetarnih razmera,
dramu kojom se rukovodilo iz televizije! Rumuni su bili svesni da ih
gleda svet i onaj poklič "Evropa je sa nama, ceo svet je sa nama!",
vodio ih je ka pobedi.
Zasluga što je ovaj fantastični
program upućen svetu pripada TV Beograd, koja je munjevito reagovala
i prva poslala u etar emisiju iz Bukurešta. Saznali smo da su
Rumuni, čim su počeli program, usmerili svoj signal ka našem
repetitoru Vršački breg, u nadi da će emisiju neko prihvatiti.
Na
TV Beograd su za to vreme, pripremajući vesti, uključili vezu sa
Vršačkim bregom. Istog časa kada je krenuo program iz Bukurešta,
počeli su da ga snimaju. Shvativši šta se događa, Predrag Vitas
odlučio je da TV Beograd preuzme direktan prenos.
Iz centra
Evrovizije u Zagrebu odmah su zatražili i dobili dozvolu za snimanje
za evrovizijsku razmenu, a u 13.30 javio se američki CNN sa molbom
za uključenje i od tada je, preko Beograda, bukureštanski program
prenošen za ceo svet.
Najzad, ako je iko pored neustrašivih
Rumuna zaslužio divljenje, onda su to naše TV ekipe koje su se
prve, po cenu smrtne opasnosti, pridružile rumunskim kolegama. U tim
časovima, kada su svojim izveštajima pomagali rumunskom narodu, oni
su bili i prvi da pozdrave njegovu pobedu u ime svih nas.
Napisala: Neda Nikolić (RTV revija, 1990.)