Grad u kojem ne stanuje rokenrol je
mrtav grad. Koncert "Ekatarine velike" (EKV) i promocija
albuma "Neko nas posmatra" u Centru "Sava", ulili su nam nadu
da će Beograd, uprkos svemu, ipak preživeti.
EKV nam je dala znak
da ipak sve urbano nije ubijeno u ovom gradu.
Ljubitelji rokenrola,
koji pamte velike rok događaje u Beogradu, morali su se na koncertu,
bar malo osećati kao nekad.
Za klince koji tek ulaze u R'n'R svet, grupa EKV je održala pravi muzički čas. Možda, s jedne strane, Centar "Sava" nije pravi prostor za rokenrol, jer mladima onemogućava da se u potpunosti prepuste ritmu i igri, ali je s druge strane, dvorana centra "Sava" jedna od retkih koja se može dobro ozvučiti i gde se jasno može čuti svaka numera.
"Bežimo u mrak, bežimo sa ovog
svetla... "
... pesma je kojom je EKV započela koncert i simbolično svoje
obožavaoce odvela na dugo putovanje kroz noć. Zbog poznate
materijalne situacije, razumljivo je što jedan deo mladih nije mogao
da presluša novi album, pa su na koncertu prvi put čuli neke stvari, kao što su:
"Hej mama", "Jadransko more", "Just let me play some modern R'n'R music", ali je bilo i onih koji su
svaki stih znali napamet.
Ni jedna promocija novog albuma ne može
dobro da prođe ako se ne odsviraju i stare dobre stvari. "Ovo je
zemlja za nas...", "Još samo par godina za nas", "Mi
menjamo dan za noć", stvari su koje su publiku dobro zagrejale...
Pesma
"Novac u rukama" otpevana uz pomoć gošće Tanje Jovićević iz "Oktobra" dovela je atmosferu do kulminacije.
Naravno ni numera "Neko nas posmatra" nije
ostavila publiku ravnodušnom.
Privilegiju da se dobro iskažu uz ove
stvari imali su oni koji su stajali ispred scene. Za razliku od
ranijih vremena, retko ko je za vreme laganih stvari upalio
upaljač (skupog).
Ekatarina Velika je jedna od retkih
grupa koja se u ovom ludilu uopšte održala, a to što je zadržala
svoj stil, svakako je kvalitet plus. Ono što je autora ovih redova
obradovalo je to što je u publici bilo mnogo mladog sveta, mnogo
onih ispred 20 godina.
Retki su oni koji su se nešto posebno
"namontirali"' za koncert, viđen je poneki cvet nacrtan na
licu, po neka ispisana džins jakna. Prethodne generacije su mnogo
pridavale spoljašnjosti, a ove nove izgleda suštini.
Znojavi,
rumeni u licu, s nekom od melodija koje su ih najviše osvojile,
mladi su napustili Centar "Sava". Za pohvalu je što nije bilo
nikakvog incidenta. Prokrijumčarena je samo poneka cigareta.
Ljudi iz EKV su stvarno pošteno
odradili svoj posao, svirali su više od dva sata, skoro neprekidno.
Sjajno su razmenjivali fluid s publikom, tako da je razumljivo što
su tri devojčice uspele da mimoiđu obezbeđenje i istrče na binu i
izljube Milana i Megi.
Posle koncerta ostaje misao da ljudi koji
upravljaju ovim svetom, nikada neće moći da unište ljude iz
gradova o kojima peva EKV.
U toku koncerta prišao mi je jedan
mladić, užarenih očiju i rekao:
"Ovo je sjajno".
Neka ta
rečenica ostane za kraj, jer je bolja od svih muzičkih kritika...
Tekst: M. Vučetić (RTV revija, 1993.)
