Avgust 1968: Malo ko zna da je prvu emisiju
beogradske televizije pročitala glumica Narodnog pozorišta Milena
Dapčević.
Na malom ekranu, u to vreme, nisu se pojavili još ni Dušanka Kalanj ni Mile Zdravković, ili Brana Surutka. Pitanje je da li je u aprilu 1958. godine neko pomišljao da se posveti spikerskoj karijeri na televiziji.
Na malom ekranu, u to vreme, nisu se pojavili još ni Dušanka Kalanj ni Mile Zdravković, ili Brana Surutka. Pitanje je da li je u aprilu 1958. godine neko pomišljao da se posveti spikerskoj karijeri na televiziji.
Međutim, Milena Dapčević u to vreme
bila je pred velikim i ozbiljnim zadatkom, od koga je imala užasnu
tremu.
Reditelj Jovan Konjović pozvao je da pročita pozdrav koji će biti snimljen kod nas a emitovan na moskovskoj televiziji.
Reditelj Jovan Konjović pozvao je da pročita pozdrav koji će biti snimljen kod nas a emitovan na moskovskoj televiziji.
U to vreme sovjetska televizija, kao što je to i danas običaj, pred prvi maj
emituje pozdravne emisije inostranih programa. Naša televizija koja
je u to vreme samo teorijski radila, dobila je, takođe, poziv da se
predstavi sovjetskoj publici.
Teškoća je bila samo u tome što još
nije bilo televizijskih kamera, studija, rekvizita. Postojala je
samo volja ljudi koji su za nekoliko meseci trebalo da se pojave
pred našom publikom.
Sa osmehom - bez osmeha
Od svih elemenata jedne emisije -
postojala je jedino trema. Sve ostalo je - uzajmljeno. Pozdrav je
snimljen u Košutnjaku, u filmskom studiju i filmskom kamerom.
Milena Dapčević snimala je pre toga
za film, igrala na pozornici, ali prvi put je upoznala televizijsku
tremu tada, iako je snimanje bilo sasvim jednostavno. Nije bilo
velikih pokretnih kamera sa crvenim okom, studijskih aparata za
akustiku i svetlo, zakačenih za rešetastu tavanicu današnjeg studija, koji zbunjuju svakog gosta televizije. Bili su samo - prazna
soba i kamera ...
- Tekst sam mogla da naučim napamet -
seća se danas Milena Dapčević - ali reditelj Konjović mi je rekao
da se to ne radi tako i da moram da čitam a povremeno pogledam "u
publiku". Napisao mi je ispod pojedinih rečenica, u zagradi "sa
osmehom" i "bez osmeha", što je značilo da u
određeno vreme treba da se osmehujem ili budem ozbiljna. Iako je
snimanje bilo veoma jednostavno imala sam utisak da je to nešto
izuzetno, s obzirom da je bilo "za televiziju". Bila sam
naravno u svojoj haljini, jer televizijska garderoba nije postojala
... Čula sam da je snimak veoma uspeo.
Moskovska publika ga je videla, ali ja nisam, tako da ipak ne znam
kako je izgledao moj prvi televizijski nastup.
Slučaj u tramvaju
- A vaš sledeći nastup na malom
ekranu?
- Bilo je to u prvoj TV drami - "Slučaj
u tramvaju" Miodraga Đurđevića, u režiji Janeza Šenka. U
komadu su igrali i Raša Plaović i Dara Milošević. U Beogradu smo
imali probe, ali je drama emitovana iz Zagreba, jer studio na
Sajmištu još nije bio završen.
- Nikada teži hleb nisam jela! - priča Milena Dapčević i smeje
se. - Noge su mi se toliko tresle, da sam mislila na ekranu se vidi
kako mi haljina podrhtava. Kasnije je nastup na televiziji postao
običniji. Igrala sam u "Servisnoj stanici", prvoj Lolinoj
televizijskoj seriji, zatim u "Pesmi" Oskara Daviča,
takođe u režiji Janeza Šenka. "Pesma" je, čini mi se,
snimana 1959. godine, kasnije sam bila Koštana.
Televizija iz knjiga
Prvi televizijski autori nisu imali
nikakvog uzora. Kada je pre dvanaest godina redakcija dečije
emisije, budućeg političko-informativnog
programa i današnjeg - zabavnog, počela da priprema plan o
emisijama, nisu znali odakle da krenu, jer literature na našem
jeziku nije bilo.
U stranim knjigama pominjani su tehnički izrazi,
koji su tada delovali sasvim apstraktno, a trebalo je pripremiti
konkretan program koji će gledati publika na malom ekranu.
Finansijska sredstva su bila odobrena, studio se gradio.
Urednik
dečje redakcije bila je Dušica Manojlović, saradnik Mirko
Petrović, današnji urednik "Kekeca". Dečjoj redakciji
izgledalo je tada da je bajka Desanke Maksimović najpogodnija za
prvo televizijsko izvođenje na beogradskom malom ekranu.
- Dok smo pripremali prvu emisiju - seća se Dušica Manojlović - dogovorili smo se da vodimo dnevnik,
jer smo bili svesni da radimo pionirski posao, koji će jednog dana
biti zanimljiv. Međutim nikada to nismo uradili, a sada se gotovo
sve zaboravilo.
Kada automobili projure
"Pre dečje drame želeli smo da
decu obradujemo nekom zanimljivom storijom, za to smo pozvali jednog
inženjera da priča o automobilima. Scenograf, mislim da je to bio
Živorad Kukić, koji i danas radi na televiziji, nacrtao je stare,
sadašnje i buduće automobile. Bilo je predviđeno da nastup gosta
traje osam minuta i za toliko vremena su pripremljene i slike.
Međutim, inženjer je govorio i govorio. Slika više nije bilo, a
on nije prestajao da govori.
Mi smo se iza kamere preznojavali. Činilo nam se da sati prolaze i da je emisija propala. Kada je sve
bilo gotovo, izašli smo iz studija očajni, ali naše kolege su nam
oduševljeno prišle i čestitale. Rekli su da je bilo "divno".
Nismo znali da li se šale ili misle ozbiljno.
U to vreme, samo se izuzetnim entuzijazmom moglo savladati ono što se ne poznaje
dovoljno, a stvara sa velikim naporom i samoodricanjem. Tehničari
i novinari gotovo da nisu izlazili iz studija. Tamo su ručavali,
bdeli i noću ako je trebalo. Zbog najmanje greške, kasnije
emitovane, ljudi su bili očajni, preuveličavali su ih.
Na kraju, posle deset dana prvog
beogradskog televizijskog programa svi su bili zadovoljni, iako su i
uređaji, koji su i bili predviđeni za probni rad, i ljudi koji su
njima rukovali, bili tako iscrpljeni, da je svima bila neophodna
"generalna opravka".
Prva prognoza vremena
Oni koji su pratili prvih deset
beogradskih televizijskih dana sećaju se i "strašnog čike"
koji se pojavljivao na malom ekranu, umesto današnjeg Kamenka
Katića, da najavi ružno vreme.
Naravno, bila je to lutka.
Ako je
avgusta 1958. godine publika na ekranu ugledala plavokosu lutkicu,
znalo se da će sutradan biti vreme za kupanje.
Međutim, kako su ove lutke vodili
glumci, sve je to bilo veoma komplikovano i skupo, tako da je uskoro,
već u novembru, kada je televizija nastavila program, na ekranu
vreme najavljivala karikatura Mikija Lazarevića, koja nas svojim
vedrim humorom i danas zabavlja, čak i kada nam najavljuje vreme,
kakvo imamo avgusta ovog leta.
Napisala: Ana Šomlo (RTV revija, 1968.)