Novembar 1987: Mateja Svet je prošle godine
proglašena za najuspešniju sportistkinju Jugoslavije, a ove bi
mogla da nadvisi i muškarce i ponese titulu najboljeg sportiste
Jugoslavije 1987. Jer, u proteklih deset meseci niko nije imao uspeha
koliko naša najbolja smučarka svih vremena.
Podsetimo se: Mateja
Svet je na Svetskom prvenstvu u skijanju, koje je krajem januara i
početkom februara održano u švajcarskom gradiću Kran Montani,
osvojila čak tri medalje - jednu srebrnu (veleslalom) i dve bronzane
(slalom i superslalom).
- Biti najbolji u Jugoslaviji je nešto
najlepše. Ali o tome ko je najbolji odlučuju neutralni, a ne mi
zainteresovani. Mislim da je ove godine naš sport imao nekoliko
sjajnih pojedinaca čija su ostvarenja na međunarodnoj pozornici
iznenadila sve nas. Biću beskrajno radosna ako se titula najboljeg
dodeli baš meni, ali neću biti razočarana ako to priznanje
pripadne nekom drugom - iskreno, bez patetičnosti, kaže naša
smučarska zvezda, koja je svojim uspesima najavila da ono pravo ova
nacija od "Mateje nacionale" tek može očekivati.
Znam da
svi očekuju da u ovoj sezoni ponovim rezultate iz prošle. Intimno,
nadam se da će sve teći kako smo moj trener i ja predvideli, ali
ipak nerado govorim o onom što tek treba da bude. Znači, uskratiću
vam neke prognoze o mojim izgledima u Svetskom kupu, jer bi u
konkurenciji koja u njemu vlada to bilo nerealno i nekorektno, bio bi
to optimizam bez pokrića.
Možete li bar najaviti u kojim
disciplinama biste navijačima i sebi mogli priuštiti najveće
zadovoljstvo?
Voziću tri standardne tehničke
discipline - slalom, veleslalom i superveleslalom. Spusta sam se
definitivno odrekla. Najveća ostvarenja očekujem u veleslalomu.
Mateja, bilo bi zanimljivo čuti šta
ste sve radili između dve skijaške sezone?
Tri nedelje sam boravila u Aspen
Koloradu, malom američkom gradiću nedaleko od Denvera, kod jedne
švajcarske porodice, mojih velikih prijatelja i navijača. To je
poznati skijaški centar u kome će se ove sezone voziti nekoliko
trka za Svetski kup. Malo sam učila jezik, malo obilazila pokrajinu
i tako.
To je bilo sve vaše slobodno vreme?
Otprilike da. Jer, već sredinom maja
počele su kondicione pripreme sa kojima smo nastavili u junu, julu i avgustu. Onda smo otišli
u Argentinu, na tamošnje ledenjake, da "osetimo" sneg.
Ali, i tamo su nas čekali problemi - vreme je bilo loše i nismo
mogli da treniramo onako kako je to bilo zamišljeno. Uopšteno, u
ovoj pripremnoj sezoni vreme nam nije bilo naklonjeno, pa su pripreme
išle teže. Očekujem da sada, u novembru, skijaški centri ti
Evropi "dobiju" sneg i da pripreme ipak uspešno privedemo
kraju.
A škola, Mateja?
Joj, kada me to pitaju, moja mama hoće
da pukne od jada. Šta da vam kažem? Školske obaveze mi sada u
drugom planu, sve miruje. Da budem iskrena: ne mogu da uskladim
skijanje i školu, ipak, ubeđena sam da će doći dan kada ću biti
i dobar đak.
Obaveze vas reprezentativaca, pre
prvog izlaska na stazu u ovoj sezoni, bilo je i učešće na "Belim
koncertima". O čemu je reč?
U Smučarskom savezu Slovenije su pre
nekoliko godina odlučili da se široj republičkoj javnosti
kompletna reprezentacija predstavi na javnim priredbama, nazvanim "Beli koncerti". Tu mi malo pričamo, ćaskamo, nekada i
zapevamo. To je zapravo reklama za skijanje i velika korist za ovaj
sport, jer na tim susretima Skijaški savez i dobro zaradi.
Nema ljubitelja sporta u ovoj zemlji
koji, prateći vaše velike podvige u minuloj sezoni, nije zaključio: "Kada ovako dobro smuča, mora da je za to i dobro nagrađena."
Mateja Svet je minulih meseci dobijala
samo toliko da je mogla živeti. Iz blagajne Republičke SOFK na moj
žiro-račun se svakom meseca uplaćuje po 20 starih miliona, a moju
finansijsku konstrukciju "zaokružuju" još tri stara
miliona koja stižu iz Skijaškog saveza Slovenije. Za osvojene tri
medalje na Svetskom prvenstvu, uspehe u Svetskom kupu, evropskom i
državnom prvenstvu, ja sam na kraju prošle sezone dobila 600
starih miliona.
Kran Montana je do sada vaš najveći
uspeh. Od kog su stigle prve čestitke za podvige na SP u Švajcarskoj?
Od mog trenera Milana Bernika i
roditelja.
Da li je među čestitarima bio i tvoj
doskorašnji učitelj Janez Zibler?
Ne. Njega uopšte nisam ni videla ni
čula od kada smo se "pozdravili", odnosno od kada je
otišao iz reprezentacije.
Kada govorite o vašim prijateljima iz
"svetskog belog cirkusa", ime vašeg trenera Milana Bernika
je najčešće spominjano...
Da. Što uopšte skijam mnogo
zahvaljujem baš njemu. Prijatelj, pedagog, drug, ukratko
prvorazredan čovek. Inače, među skijašima su mi svi podjednako
dragi, družim se, kad imam vremena, sa svima, a neobično cenim
Mariju Velizer i Freni Šnajder. Naravno da sam najveći "frend" sa
devojkama iz "plavog tabora"...
Ostanimo još neko vreme uz stazu.
Kažite nam da li je kod vas prisutna nervoza pred izlazak na stazu?
Uopšte nisam nervozan tip. Malo sam
nesigurna ako mi, na primer, sve ne ide po planu na treningu. No, na
startu sam sigurna i mislim samo kako da do cilja stignem što brže
i sigurnije. Ništa me drugo ne interesuje.
Da li vam se "noge tresu"
kada neko od takmičara ispred vas završi na ogradi uz stazu?
Dan pred zvaničnu vožnju, na
treningu uočavam teške delove staze, njih pamtim i na njih
usmeravam koncentraciju pri vožnji. Sve ostalo je stvar rutine. Ako
jedan ili dva takmičara ispred mene padnu, to me uopšte ne
uzbuđuje. Ali, ako je moja startna pozicija broj pet, a ispred mene
"ispadnu" četiri vozača, to je znak da je staza u
"kvaru", da je "načeta" i to nije moja briga, o
tome neka razmišljaju organizatori.
Vaša najčešća tema razgovora pred
neku vožnju je...?
Isključivo: kako na cilj stići među
prvima iii prva!
U višemesečnim putovanjima po
skijalištima Evrope, Amerike i Azije nađe se i poneka priča koja
se dugo pamti...
Takvu priču još nemam. Verujte mi da
je to sve skupa jedna suluda trka. Iz aviona ili automobila dođeš
na trku, prespavaš jednu ili dve noći, odsmučaš, pa na nova
borilišta. Tako čitave sezone.
Znači, nemate vremena da u toku
sezone vidite "mušketare" iz plavog tabora - Bojana, Roka, Gregu,
Žana, Robiča?
Baš tako. Vidimo se obično na
početku sezone - u italijanskom gradu Sestrijeru, i na kraju, negde u martu. A dok "cirkus" traje mi obično "kontaktiramo"
preko štampe.
Mateja, morate priznati da su Rok, Bojan, Grega... simpatični mladići!
Pa, ko je rekao da nisu. Da samo znate
koliko ih cene i poštuju većina devojaka iz ženskog dela "belog
cirkusa". Još jednom naglašavam: mi naprosto nemamo vremena da
se družimo. Tek na kraju sezone se upriliči nekoliko "ćaskanja"
za razmenu iskustava.
Mateja Svet izvan skijaških
staza - kakva je to osoba?
Meni je još uvek skijanje sve. Pored
smučanja, moja najveća pasija je ples. Luda sam za muzikom.
Obožavam sve što je živo i dinamično. Ono malo vremena kojeg imam
odvajam za društvo i odlazak u disko-klubove, najčešće ovde u
Ljubljani. Zbog muzike i društva, u stanju sam da celu noć
preplešem u nekom "diskaću"...
A šta bi na to sve rekao, na primer,
mladić Mateje Svet?
Kakav mladić! Ne smem ni da pomislim
da bih se u ovim godinama, a pre svega zbog svih obaveza u sportu,
mogla vezati za nekog muškarca. Za sada sam prijatelj sa mojim
društvom koje sačinjava mladež koja nema veze sa smučanjem. Cela
"klapa" je uglavnom iz Ljubljane.
Knjige, filmovi?
Čitam mnogo. Knjige me odmaraju
između trka, ili neposredno pred trke. Neobično cenim domaće
pisce, dosta vremena posvećujem i sportskoj štampi. Obožavam
filmove, ne preferiram nijedan žanr. Ipak, najviše volim akcione
filmove.
Šta bi Mateja Svet želela da poruči
svojim obožavaocima?
Mladima: da što pre stanu na skije i
brzo postanu dobri smučari. Skijanje je veoma lep i zdrav sport, uz
koji se kuju prijateljstva i poznanstva. Mojim navijačima: da me i
dalje podržavaju i ne budu ljuti ako nekada izneverim njihova
očekivanja... jer u vrhunskom smučanju se mora imati i sreće.
*****
Mateja Svet ima 19 godina i potiče iz
prave sportske porodice Otac je bio višegodišnji reprezentativac u
kajakaštvu, danas je istaknuti sportski radnik u tom sve popularnijem
i priznatijem sportu u Sloveniji..
Majka joj je bila odličan plivač. Šta je "nateralo" mezimicu Mateju da se opredeli za
skijanje to niko u porodici Svetovih ne komentariše. Svi su
presrećni što je sportska tradicija nastavljena, nikom ne smeta što
je Mateja postala svetska veličina u skijanju.
Inače, za Mateju
kažu da je dete koje svi vole i da se njenim uspesima raduju više
nego ona sama. Na njenu višemesečnu odsutnost iz porodice su
naviknuti jer su i oni nekada bili sportisti.
Razgovarao: Milan Glavonjić, snimio: S. Jevtović (Tempo, 1987.)