Maj 1996: Možda ćemo morati dugo da
čekamo da postanemo svetski prvaci u bilo čemu, ali dotle imamo naš
"maraton" koga je na najbolji mogući način promovisao Bob
Geldof...
I novosadska furija pod imenom Atheist Rap, otvarajući
letnju baštu SKC-a.
Ono "malo" naroda sa platoa ispred
"dvora" kao da se sliva u hram studentske kulture, da
odgleda "repiće" koji kao da su ozbiljno naumili da uzmu
preterane pare.
Ovo pišemo za one koji nisu bili prisutni, koji još nisu doživeli da poskaču na noge lagane uz frontmene "najtrabantskijeg benda u Jugi"...
Ovo pišemo za one koji nisu bili prisutni, koji još nisu doživeli da poskaču na noge lagane uz frontmene "najtrabantskijeg benda u Jugi"...
Bašta SKC otvorena je to veče na najbolji mogući način, koncertom Atheist Rapa. Izuzetnu atmosferu stvorilo je
više od dve hiljade mladih poklonika novosadskog benda. Opšta
gužva, skakanje, gaženje, sve kako dolikuje momcima koji su se
albumom "Ja eventualno bih..." konačno popeli stepenicama
koje vode direktno u "prvu ligu" domaćeg rokenrola.
Nova nada, predgrupa "Basta" iz Novog Sada, održala je kratak kurs na
temu: kako dva čoveka mogu da zvuče kao dobro usviran i kompletan bend. Bila je to
uspela promocija albuma "2B". Stoji tvrdnja da je ostatak
panonskog mora prava radionica malih rokenrol čuda.
A onda su došli oni, praćeni pravom
salvom ovacija... Atheist Rap!
Ne otkidaju više na njih samo
studentkinje filozofskog fakulteta i vozači Vartburga i Trabanta.
Oni zasigurno postaju "rok reperi nacionale".
Glavna frka
nastala je pri pokušaju da se dospe do bekstejdža. Mladi bosanski
lavovi, za ovu priliku regrutovani kao redari, nisu dozvoljavali
prilaz "kerovima" (u prevodu - muzičarima - prim.), pa su devojke
pojedinih članova benda bezuspešno pokušavale da stupe u kontakt s "voljenima". Zamalo da se vrate Novi Sad.
I pošto je sasvim
normalno da izjave za štampu daje liderski par, Pećinko i Pope, ja
sam upravo zbog toga odabrao Zorana Zarića - Zareta, basistu, da onako, iz "off-a" porazgovaramo o
radu u grupi, o životu u senci "slavnih".
Deo našeg
razgovora je pred vama.
TIN: Kakvi su odnosi u bendu? Osećate
li se zapostavljeni zbog ove dvojice (Pećinko i Pope) što
neprestano laju?
ZARE: Jesmo! Kome je najgore? Svima!
Nisam dao intervju, ne pamtim. Ne dolazim do izražaja od njega i
njega (pokazuje na Pećinka koji mudro sedi u društvu s menadžerom
i Popeta koji trči od stola do stola s flašom piva koja je non-stop
puna). Samo njih dvojica, pokupili su pare, slavu, ribe...
TIN: U jednom trenutku na bini je bilo
osamnaest ljudi. Goblini, Mumin (Love Hunters), mnoštvo novinara,
menadžera, kompletan bekstejdž. Svi su urlali refren "Snajke"
("snajo, kurvo, jebaću ti majku..."). Nastupio je
delirijum u publici. "Snajka" je s albuma
ispala samo zbog psovanja. Da vi malo ne preterujete?
ZARE: Javili su nam da "Snajka"
ispada s ploče pred samo štampanje. Zbog toga smo hteli da je
stavimo na B1. Naslov i četir' minuta "ništa",
prazno... Znaš, kao, "osveta Snajke"... Al' je bilo truba...
Inače, psovanje je naš fazon. Vidimo da klinci to vole kad neko
psuje javno. To je naš paorski sleng. Malo ozbiljne priče, pa onda,
jebi ga, rasteretimo se s psovačinom.
Ateisti inače sviraju samo brze pesme s oba albuma tako da sat svirke izgleda
beskonačno dugo. Kondenzovani kvalitet prosto razbije masu koja
dobije ono što je tražila.
U bašti SKC-a, tačno u ponoć, Pope je
objavio da organizator ne dozvoljava da se svirka nastavi zbog
"pravila kućnog reda".
Uz negodovanje, ljudi su pohrlili
napolje, ali je bend preuzeo "stvar" na sopstvenu
odgovornost i odsvirao par biseva. Pravi stampedo je nastao u
ponovnom pokušaju publike da zauzme najbolja mesta.
Kako se osećate u hramu kulture
gde su ponikli najveći underground bendovi, pitam Zareta, ali
i gde se na crvenim slavljima vrtelo pečenje?
ZARE: Ne znam za prasiće, ali sam kao
klinac, petnaest, šesnaest godina, dolazio da gledam te bendove i
prosto ne mogu da verujem da sam danas na stejdžu. Jako je lep
osećaj, a politiku... To mani.
Tu umalo da završim ovaj izveštaj,
al’ je Pope bio nezaobilazan, pa sam rešio da mu postavim tri laka
pitanja...
TIN: Pope, jel' bi lakše istrčo maraton il' uzo
preterane pare od muzike?
POPE: Jao, ti si onaj iz Tina što je
napravio onol’ke greške u prošlom intervjuu. Nema veze, ne ljutim
se... A što se tiče maratona, ja bi' lakše
biciklom, svojim planinarom "Pežoom", s preteranim
profesionalnim delovima odvozao maraton. Ako može, voleo bi’ da me
žičara odveze gore, pa ću se spustiti najbrže od svih. Sad u maju
vozim prvu trku, biću zadnji zasigurno. Mogu i maraton da otrčim
biciklom, jebo pešice...
TIN: Šta je bilo s patikama koje su
vam ukrali pred koncert Goblina?
POPE: Ne boj se ti za patike. Meni
su stan "uradili" pre dve godine, sve su odneli. Al', opet se
pazarilo. Jedino mi žao Goblina kojima su mnogo vrednije stvari
uzeli (gitare - prim).
TIN: Prošli intervju smo završili
povikom "tucanje!".
POPE: Ja sam se lično kultivisao. Ne
psujem više a ni manje! Za kraj želim da pozdravim slušaoce "Super
Tina"...
TIN: Valjda "čitaoce"?
POPE: E, vidiš, tu sam te naš'o! Ja
sam čuo da jedan čita a pet slušaju! Inače, ja sam jako voleo
bend "Stidljiva ljubičica" iz Vrbovca (imali su dve
pesme), a to kažem jer želim da pozdravim i Dragu Borića koji je
svirao bas u bendu "Zmijski ugriz mladog lava" iz Siska. Oni su (da
ne lupam), negde '86. il' '87. u Subotici svirali hit "Volim svoju povratnu kartu Sisak - Zagreb, Sisak - Zagreb"... Toliko.
I dok nam u ušima još odzvanjaju
poslednji akordi "repića", čitava fešta seli se na
Akademiju, gde će se naši slavni rokeri izmešati sa svakodnevnom
publikom.
Kad može Bob Geldof da se "druži" u Sent
Džejmsu, što ne mogu Ateisti u slavnom "podrumu".
A da ih
u međuvremenu ne bi zaboravili, oni su se pobrinuli da krene spot za
"Pećinka", radi se "Rokvić Radivoje" i
"Felićita", a spot za "Novosadski vašar" ovaj
put neće biti "prevara" s Beastie Boysima, nego pravi.
Uostalom, zašto prevara, baš je bila dobra fora - reče Zare...
Tekst: N. Basarić, fotke: Maya (Super Tin, 1996.)