Da je Žil Vern znao da će se oko sveta putovati za nekoliko dana ili sati pretpostavljam da nikad ne bi stavio gospodina Fileasa Foga i njegovog slugu Paspartua u nezgodnu situaciju i primorao ih da, radi opklade, obiđu svet za osamdeset dana.
Ali, eto, nisu znali da će se jednog dana putovati i brzo, i udobno i veselo. Mi to znamo, zar ne? Pa, kad je tako šta čekamo? Krenimo već jednom...
Vođa ovog muzičkog putovanja oko
sveta nema nikakve veze sa Magelanom, Markom Polom, nekim drugim
poznatim moreplovcima i avanturistima, pa čak ni sa porodicom
Kojadinović. Zove se Momčilo Bajagić.
Voli muziku, svira, komponuje, piše
tekstove i putuje...
- Volim da putujem. Putovanja pružaju
izvesnu promenu. Promeniš grad, sredinu, vidiš neke nove ljude,
neki novi život... Ne mogu baš da se pohvalim da sam puno putovao
po svetu. Ali, postoje razni načini putovanja...
I tako, dok drugi putuju vozom,
avionom, brodom, koristeći paket aranžmane raznih turističkih agencija, Bajaga putuje uz pomoć muzike - njegov paket aranžman je "Pozitivna geografija".
- Na toj ploči se nalaze neka putovanja
koja su se odigrala u mojoj mašti. Nikada nisam bio u većini
zemalja koje pominjem u pesmama. Sve podatke o tim dalekim predelima
saznao sam preko sredstava informisanja: sa radija, televizije, iz
enciklopedija, prospekata, iz razgovora sa ljudima... Pustio sam
mašti na volju, izmišljao, izmišljao i tako putovao.
Iako mu u školi geografija i nije išla baš najbolje, Bajaga se posvetio geografskim temama.
Iako mu u školi geografija i nije išla baš najbolje, Bajaga se posvetio geografskim temama.
- Slučajno je ispalo tako. Moglo bi se
reći da je to moje "druženje" sa geografijom počelo kada sam
Zdravku Čoliću napisao pesmu "Afrika". U to vreme sam
uradio još dve pesme - "Tekila-gerila" i "Berlin". Tako
se i desilo da sam sakupio pet, šest pesama sa geografskom
tematikom. Naravno, toga se nisam striktno držao, jer bi bilo
preterano da sam samo pevao o zemljama i redao: Švedska, Danska,
Finska... Bilo bi glupo. U stvari, ta fora sa geografijom najviše mi
se svidela zbog raznih muzičkih
mogućnosti koje pruža melos drugih naroda.
Ako ste spremni za putovanje krećemo!
Prva stanica na ovom putu oko sveta je Berlin...
*****
- Negde pred kraj drugog svetskog rata
bila je jako popularna parola "Na Berlin". Tada su ljudi išli
na Berlin da bi mu se, kao, osvetili zbog svega što je doneo rat.
Tako, i "moj ćale je hteo pešaka do Berlina".
Razmišljajući o tome koliko su se
vremena promenila i kako bih ja danas išao u Berlin iz nekih sasvim
drugih razloga, na primer, da kupim instrumente, došao sam na ideju
da napišem pesmu o Berlinu i Berlincima.
Iz Berlina put vodi pravo u južnu
Aziju. A tamo "sasvim prazna livada / spava južna Azija / a na
pustoj livadi / igraju mali slonovi ..."
- Hteo sam da napišem običnu
rock'n'roll pesmu. Napisao sam muziku, iskoristio timpane, koji
su zvučali, onako, moćno i to me je asociralo na slonove koji nogama
udaraju o neko utabano tlo. Sem toga, svi stari rock'n'roll majstori su pisali prilično neozbiljne tekstove, pa mi se učinilo
da su "Slonovi" idealan tekst za rock’n’roll.
Kako na svakom putovanju ima i drugih
negeografskih sadržaja tako i "Pozitivna geografija"
govori malo o ljubavi ("Poljubi me"), malo o nekim
antiratnim temama, malo o narkomanima...
- Pesma "Limene trube" je
antiratna. Nastala je kao neka moja reakcija na vesti o tome kako se
svuda po svetu stalno ratuje, puca, kako ljudi ubijaju jedni druge...
- A "Znam čoveka" je
narkomanska pesma, antiheroinska pesma. Osetio sam potrebu da napišem
takvu pesmu, jer sam imao prilike da se družim sa ljudima koje je
droga uništila, video sam i upoznao mnogo mladih i talentovanih
muzičara koji su se zarobili drogom i koji nekad ništa nisu uspeli,
iako su mogli mnogo toga da postignu da nije bilo droge.
Sada, umesto da sviraju i snimaju ploče, sede u zatvorskim bolnicama i pokušavaju da se izleče. Što se tiče termina "znam čoveka", učinio mi se pogodan za naziv pesme, jer uvek neko zna nekog čoveka, uvek je to neki čovek, imena se nikad ne pominju. Koristio sam u toj pesmi i tipično narkomanski sleng radi postizanja ulične atmosfere.
Sada, umesto da sviraju i snimaju ploče, sede u zatvorskim bolnicama i pokušavaju da se izleče. Što se tiče termina "znam čoveka", učinio mi se pogodan za naziv pesme, jer uvek neko zna nekog čoveka, uvek je to neki čovek, imena se nikad ne pominju. Koristio sam u toj pesmi i tipično narkomanski sleng radi postizanja ulične atmosfere.
Heroin je ulična stvar motaju se po
ulicama, kupuju paketiće, preprodaju...
Tu je i još jedna pesma sa ulice
"Pustite me, druže".
- Napisao sa tu pesmu negde 1980.
godine. Snimio sam je sa grupom drugara, bend se zvao "Frka", i
trebalo je da se nađe na "Paket aranžmanu" sa "Idolima",
"Šarlom"... Oni je, međutim, nisu objavili jer, kako su rekli,
bila je isuviše opasna.
Možda je tako i bolje.
Stavio sam je na ovu ploču iz čisto sentimentalnih razloga. Pretpostavljam da je nikad nigde ne bih objavio da to nisam sada učinio.
Možda je tako i bolje.
Stavio sam je na ovu ploču iz čisto sentimentalnih razloga. Pretpostavljam da je nikad nigde ne bih objavio da to nisam sada učinio.
Put se nastavlja. Već smo u Južnoj
Americi.
- Pesma "Tekila gerila" je priča o
revoluciji, komandosima, Huanu, Če Gevari, borcima za pravdu...
Moglo bi se reći da je nastala pod uticajem Markesovog dela "Jesen
patrijarha". Koristio sam sve što znam o Južnoj Americi iz
novina: vojne hunte, pučevi, stalno neko nekog smenjuje... Tema mi
se učinila interesantnom prvenstveno zbog mogućnosti obrade
južnoameričkih ritmova, njihovog folklora.
Po povratku u Evropu upoznali smo i
Marlenu.
Ona "... ima ljubičaste cipele /... nosi ružičaste čarape /... ima rock'n'roll u nogama / i sitnije probleme s lakim drogama".
Ona "... ima ljubičaste cipele /... nosi ružičaste čarape /... ima rock'n'roll u nogama / i sitnije probleme s lakim drogama".
- To je nemačka, erotska pesma sa kraja
tridesetih godina. Pored Marlene, na ploči se pojavljuje i "Kosooka", devojka sa Dalekog Istoka, a tu je i jedna ruskinja - Tamara.
Iz belog sveta povratak kući.
Relacija Beograd Zagreb i "Papaline".
- To je zavitlancija na temu: "Sve
su pesme ljubavne ljigave i gadne". Mislim da mnoge ljubavne
pesme često prelaze u neku preteranu i bespotrebnu patetiku. Zato
sam i rekao da su "ljigave i gadne". "Papaline" su
osvrt na ljubavne pesme. Nastale su pre nego što sam i sam počeo da
pišem ljubavne pesme, tako da sam i svoje pesme pokopao tvrdnjom da
su "Sve pesme ljubavne ljigave i gadne". Šalim se, to nema
nikakve veze.
Po povratku sa svakog putovanja obično
se svode utisci.
- Ovo što trenutno radim nema nikakve
veze sa "Ribljom čorbom", niti može da utiče na moj rad
u grupi. "Pozitivna geografija" je potpuno drugi fazon. A ja sam
za to da se stalno treba menjati, da stalno treba raditi različite
stvari.
Najviše se plašim da jednom, kad ne budem više imao ideja, ne počnem da pravim iste pesme.
Dešava se ljudima da jednu pesmu prodaju i po četrdeset puta. Malo promene tekst. Verujem da to rade nesvesno, ali ne bih voleo da dođem u situaciju da prodajem iste pesme.
Uostalom, baš je zabavno kad radiš nešto što drugi od tebe ne očekuju, nešto što nije standardno, što je drugačije od onoga što si pre radio. Promene su neophodne.
Najviše se plašim da jednom, kad ne budem više imao ideja, ne počnem da pravim iste pesme.
Dešava se ljudima da jednu pesmu prodaju i po četrdeset puta. Malo promene tekst. Verujem da to rade nesvesno, ali ne bih voleo da dođem u situaciju da prodajem iste pesme.
Uostalom, baš je zabavno kad radiš nešto što drugi od tebe ne očekuju, nešto što nije standardno, što je drugačije od onoga što si pre radio. Promene su neophodne.
Još malo utisaka: Kao što je rečeno
na početku, da smo kojim slučajem Magelan ne verujem da bismo se
izlagali opasnostima na putu u nepoznato.
Jer, tu je "Pozitivna geografija" - najveseliji, najbezbrižniji, najraspevaniji i najbrži aranžman za put oko sveta.
Jer, tu je "Pozitivna geografija" - najveseliji, najbezbrižniji, najraspevaniji i najbrži aranžman za put oko sveta.
Berlin, južna Azija, Vijetnam i
Kampučija, Južna Amerika, Rusija - sve za 35 minuta. E pa, srećno
vam putovanje!
Razgovarala: Snežana Golubović (Rock, 1984.)