Bend, čije ime u prevodu sa zastarelog germanizma znači ulaz, je dosta uspešno ušao na domaću popularno-muzičku scenu, neki zatucani nastojnici im nisu pravili veće probleme, tako da smo svi zajedno veselo pevuckali pesmicu o "devojkama u letnjim haljinama" koje "volim" (ili voliš, ili voli, možda čak i u haustoru kad se već zna koliko je teška stambena situacija za i mlade parove).
Haustor su se pojavili na samom početku osamdesetih, u jeku prodora i mode novog talasa i alternative na ove naše geografske koordinate.
Za razliku od mase grupa koje su u to vreme sviruckale u Zagrebu bend je sem prilične količine entuzijazma i vere u uspeh imao i izvesnu dozu kvaliteta, tako da je jedan od retkih - uz, recimo Azru, Film, nešto ranije i Prljavo kazalište - koji je uspeo da nešto uradi i na širem jugoslovenskom planu.
U početku je njihov rad bio neraskidivo vezan za Kugla glumište, takođe na neki način alternativni teatar, naime vežbali su u istim prostorijama, neki članovi benda su tu bili i glumci, radili su muziku za dobar deo predstava - saradnja se nameće sasvim logično.
Kasnije se ta saradnja raskida, Haustor je sve više samo grupa mada su izvesni elementi teatra i danas sasvim evidentni - prvenstveno u scenskim nastupima, zatim i u načinu izražavanja i temama tekstova. Sve ovo možemo jako lepo videti i u "Djevojkama u letnjim haljinama", njihovom do sada najvećem hitu, po mnogo čemu - od teksta, preko aranžmana, izbora instrumenata pa sve do vizuelne interpretacije - vrlo nesvakidašnjoj pesmi domaće produkcije.
I onda kada je Haustoru krenulo, kada
je sve izgledalo kao da će se o grupi sve više i više čuti, posle
albuma i jednog singla ovaj deo zagrebačke muzikantske populacije
kao da u zemlju propada.
Razlog je, kao što ste već mogli i da pretpostavite, odlazak u JNA. Domovina je zvala i, kao i svi dečaci tih godina momci iz ulaza su se odazvali pozivu, ostavili gitare i za izvesno vreme se prihvatili drugih dužnosti.
Razlog je, kao što ste već mogli i da pretpostavite, odlazak u JNA. Domovina je zvala i, kao i svi dečaci tih godina momci iz ulaza su se odazvali pozivu, ostavili gitare i za izvesno vreme se prihvatili drugih dužnosti.
No, sve prolazi, pa čak i vojni rok,
"dečki iz haustora" su se opet okupili, rešili da nastave
gde su stali i počeli da rade na tome. Za početak su lepo seli i
napravili pesme, zatim pri kraju prošle godine ušli u studio u kome
su se zadržali čak tri meseca (nema šta, temeljan rad!) da bi na
kraju izašli sa trakama na kojima se nalazi novi Haustor album.
Tu skoro, u Beogradu su bili Darko
Rundek, pevač i gitarista, i Srđan Sacher, basista benda o kome sve
vreme čitate, pri ruci su imali i traku ploče pa smo je onda malo
zajedno slušali, malo popričali, i evo pred vama ekskluzivnih
noviteta o Haustoru.
Album se zove "Treći svijet"
(da, ima veze sa politikom, a i primetio sam da basista intenzivno
sluša The Clash), na njemu se nalazi deset pesama dok će se jedna
od njih, "Neobičan dan" u malo drugačijoj verziji naći i na
singlu.
Sve je snimano tokom septembra, oktobra i novembra u studiju Tetrapak u Splitu, producent je Željko Brodarić Jappa i, na prvo slušanje, može se reći da je taj svoj posao obavio prilično korektno.
Interesantno je napomenuti da na ploči ima dosta gostiju, duvača - kompletna brass sekcija grupe Kineski zid i Kuzma, saksofonista Filma, uz saksofonistu benda, zatim nekoliko prilično egzotičnih instrumenata, na primer zampona, quica (nadam se da sam dobro napisao), a i udaraljke su dosta upotrebljavane.
Tako je dobijena ploča prilično čudne atmosfere, tekstovi taj utisak još samo povećavaju, tako da ako ništa drugo na kraju, vrlo je nezahvalno ocenjivati neku ploču, naročito još pre nego što se i pojavi u javnosti - za "Treći svijet" se uvek može reći da je prilično interesantno ostvarenje.
Da, još nešto ne bi trebalo
preskočiti: to novo Haustorovo, "političko" angažovanje
je dosta spretno upotrebljeno u tekstovima, u pravoj meri direktno
ili prikriveno kada je potrebno, tako da se sasvim skladno uklapa u
muziku.
Nema preteranog forsiranja, mada se ima utisak da momci vole i Elvisa Kostela.
Nema preteranog forsiranja, mada se ima utisak da momci vole i Elvisa Kostela.
Kako stvari sada stoje ploča bi
trebalo da se pojavi u prodaji negde sredinom idućeg meseca, u
izdanju Jugotona, a čak i pre tog roka bend kreće na turneju i živo
promovisanje ovog materijala. Kako će sve proći kod publike, videćemo.
I to bi za sada bilo sve o Haustoru.
Napisao: Bane Obrenović (Rock, 1984.)