Oktobar 1987: Šef Hajdukovog
stručnog štaba kaže da je imao i primamljivije ponude, ali u
Splitu nije samo radi novca. Početni neuspesi su samo stvorili inat,
da dokaže kako su "bili" veliki tim, kako i priliči
velikom klubu...
"Majstori s mora" igraju kao
šegrti. Fudbalski klub "Hajduk" iz Splita, višestruki
prvak države i osvajač Kupa, strah i trepet i kao domaćin i kao
gost sada služi za gol-razliku, za vađenje drugih.
"Dinamo" je kao gost usred
Splita ove sezone pokazao svoju snagu i deklasirao Splićane, a
"Partizan" je...
... nedavno pomoću tri gola u "Hajdukovoj"
mreži najavio svoj preporod.
"Hajduci" tavore na dnu,
seljakajući se od poslednjeg do pretposlednjeg mesta, publika ih je
gotovo napustila, finansijska situacija je sve teža, a navijače je
uhvatila apatija. Nema više ni ogorčenja ni zvižduka. Čak niko ne
napada šefa stručnog štaba, koji je za početak "glavni
krivac". Njega, Ivana Vucova, bivšeg selektora bugarske
reprezentacije za sada niko ne okrivljuje. Ali da li on sebe
okrivljuje?
- Situacija je veoma neprijatna bez
obzira na sve subjektivne i objektivne okolnosti koje je prate. Nisam
dugo u Splitu ali sam dovoljno da shvatim da je ovo za "Hajduk"
veoma nepovoljna situacija. Ne odgovara njegovom ugledu. Ne zavaravam
se da ni pobeda protiv "Rijeke" ne znači da je sve krenulo
nabolje. Naprotiv, za mene je i dalje situacija ne može biti gore -
kaže Vucov.
Koliko treba vremena "Hajduku"
da se oporavi?
To nije lako reći. Ekipa nikako da
stane na noge. Gotovo posle svakog meča gubimo igrače. Posle
katastrofe Dražića, eto slomio je nogu i Bogdan. Ako bi zaigrao
Gudelj, ako se vrati Gračan, ako zaigra Deverić, onda ćemo videti
da li je to neki drugi "Hajduk".
Da li Gudelj trenira?
Ne još. Još mora da miruje. Ovih dana
treba da saznamo kada će početi sa radom.
Posle žutice, on mora da miruje
godinu dana?
Ne mora. Ima slučajeva u Bugarskoj gde
su igrači posle preležane žutice igrali već posle četiri meseca.
Samo, treba da pazi da se ne preforsira.
A Gračan?
On izlazi iz Armije u decembru. Sa njim
računam na proleće.
Imaju poverenje u mene
Na kakvu ste atmosferu naišli u
Splitu? Kako su vas primili uprava, navijači, igrači...
Mislim da rukovodstvo i sada stoji iza
mene, a poverenje koje su mi svi ukazali treba da opravdam. I pred
upravom i pred igračima i pred navijačima moram da opravdam
poverenje pre svega rezultatima. A do njih treba da se dođe radom. A
treba i malo vremena. Imam najlepše mišljenje o "Hajdukovim"
navijačima. I u najtežim trenucima ne napuštaju svoj klub. To se
videlo posle utakmice sa "Dinamom". Nisu nikoga vređali,
nisu zviždali.
Očigledno još imaju strpljenja?
Imaju, ali pitanje je koliko će ga još
imati.
Pre dolaska u "Hajduk"
boravili ste u Splitu kao selektor reprezentacije na onoj utakmici
koju ste izgubili golom Radanovića u poslednjoj minuti. Tada ste
izražavali divljenje stadionom i prostorijama svog sadašnjeg kluba.
Da li je to bilo presudno za dolazak u Split?
Bilo je, iako nije bila moja
inicijativa. Odavde su me tražili.
Bili ste slobodni?
Bio sam. Pre toga, radio sam četiri
godine kao selektor reprezentacije. Posle Meksika, dao sam
ostavku i odlučio sam da se odmorim
nekoliko meseci. Onda je došla ponuda iz Plevena. To je jedan mali
grad u Bugarskoj. Ekipa je stigla do dna tabele i zvali su me da im
pomognem.
Da li ste ih spasli?
Nisam ih spasao. Pomogao sam im da ne
ispadnu.
Za koliko meseci rada?
Četiri.
Za isto vreme ste "Hajduka"
doveli do dna tabele?
Pravo kažete. Ali to nije isto.
"Hajduku" ne treba akcija spasavanja već stvaranje tima i
igre za buduće utakmice i buduće sezone.
Cenim jugoslovenski fudbal
Ljudi ih "Hajduka" su
verovatno saznali za vaše uspešno spasavanje Plevena pa su vas zato
zvali?
To ne znam. Prvi put su sa mnom
kontaktirali kada je "Hajduk" igrao sa "Trakijom"
iz Plovdiva. Onda sam dobio poziv da se nađemo u Plovdivu. Na
žalost, nisam mogao da prihvatim i da izdam klub koji sam već počeo
da treniram. Zvali su me još pre Skoblara i Ivića.
Igrali ste i u bugarskoj
reprezentaciji?
Bio sam 25 puta član državnog tima.
Igrao sam u "Levskom" iz Sofije sve do 1972. godine.
Poznavali ste jugoslovenski fudbal
pre dolaska u Split?
Jesam, ali više reprezentativni.
Pratio sam i klupske rezultate, gledao sam vašu televiziju,
utakmice, fudbal, košarku, nisam propuštao ni automobilizam,
Formulu 1, koju vi prenosite. Ja dobro hvatam vaš program, a i
slušam radio. Mnogi Bugari dobro prate vaše programe. Neki imaju
visoke antene a oni koji stanuju na Vitošu odlično hvataju i sa
običnim antenama.
I šta mislite o jugoslovenskom
fudbalu sada?
Veoma cenim vaš fudbal. Imate veoma
talentovane igrače. Čak više nego mi, Bugari, a mogu da tvrdim da
ima više talenata nego u Nemačkoj. Ali baš kao i mi, i svi
Sloveni, nema pravog profesionalizma. To je stvar mentaliteta.
Jugoslovenski fudbal je stagnirao poslednjih godina upravo zbog toga.
Znači, pokušaćete da "Hajduku"
udahnete taj profesionalizam?
Svakako. To mi je glavni cilj. Posle
toga mogu se očekivati rezultati.
Ovde ste sa porodicom?
Ovde mi je supruga. Imam dva sina, oni
su u Bugarskoj. Jedan se već oženio, a drugi je u vojsci.
Već imate oženjenog sina! Koliko
ste stari?
Imam 47 godina...
Izgledate dobro za svoje godine.
A ne... osedeo sam. Evo ova strana je
posedela u Meksiku, a ova strana u kvalifikacijama.
Da li se i sinovi bave sportom?
Da, igraju fudbal. Stariji sin igra u
Plevenu, a mlađi igra u drugoj ligi.
Živite u hotelu?
Živeo sam u "Marjanu" dok mi
nije došla žena. Sada smo dobili stan. Onaj isti stan u kome je
živeo Slišković. Moja supruga je dramska umetnica, članica
Sofijskog teatra. Dobila je jednogodišnje neplaćeno odsustvo.
Brzo učite jezik?
Nisam baš zadovoljan, ali napredujem.
Ipak, nisam pogrešio
Pričalo se da ste pre "Hajduka"
odbili mnoge primamljivije ponude?
Imao sam razne ponude, finansijski
daleko bolje ali odlučio sam za "Hajduk", jer volim
Jugoslaviju, Split, bliže sam Bugarskoj... Najbolje ponude imao sam
iz Japana. Trebalo je da za velike pare budem savetnik. Dakle nisam
ovamo došao zbog para. Meni je bilo dobro i u Bugarskoj. Vi znate
kakav mi imamo standard. Ja sam ovako mlad već imao penziju jer sam
igrao za "Levski" koji je tim milicije. Imam titulu
zaslužnog sportiste i zaslužnog trenera, imam dobra primanja, dobru
penziju. Imam kuću u Sofiji, imam vikendicu. Moja žena radi u
teatru za dobru platu. Ima honorare od rada na radiju, kao glumac na
televiziji i na filmu.
Kolika je bila vaša plata u Sofiji?
Oko 900 leva. To je velika plata u
Bugarskoj.
Koliko je to?
Pa, eto vam poređenje: prosečna plata
u Bugarskoj je oko 130 leva. Sve sam mogao da imam i imao sam. I dva
automobila. Da je materijalni momenat bio u pitanju otišao bih u
Japan. Zarađivao bih i ne bih svake nedelje strepeo da li imam
rezultate. Naravno, nije pošteno izjaviti da me ne interesuje novac.
Nema tog čoveka koji odbija pare. U "Hajduk" sam došao
pre svega, jer sam verovao, a i sada verujem, da je to veliki klub,
veliki tim, "Hajduk" je za mene pravi izazov.
Da li ste sanjali šta vas čeka?
Nisam. Sada posle svega, da sam i
naslućivao ovakvu situaciju možda i ne bih došao u "Hajduk .
Znači, kajete se?
Ne, ne kajem se, ali je za mene sve ovo
veoma neprijatno iznenađenje. Ali znam da nema povratka. Sada u meni
radi inat da se dokažem, da podignem "Hajduka" i da ga
vratim tamo gde mu je mesto.
Gde mu je mesto?
Na vrhu, sigurno.
Obećali ste upravi prvo mesto?
Ništa nisam obećao, izuzev rada.
Plata Vucova: 1500 dolara mesečno
U razgovoru za novine, Ivan Vucov nije
želeo da komentariše koliko prima u "Hajduku", ali prema
izjavi generalnog tajnika kluba Darka Košte, "Hajduk"
uplaćuje mesečno Bugarskom fudbalskom savezu 1500 dolara plate za
bugarskog trenera ili oko 130 starih miliona.
Ni mnogo, ni malo. Kao prosečna
rukovodeća plata u SR Sloveniji!
Darko Košta, generalni sekretar
"Hajduka": Nevolja za nevoljom
O akutnoj krizi "bilih"
govori i generalni sekretar kluba Darko Košta:
- Mi imamo probleme koje ima većina
naših klubova ali su nas u poslednje vreme zadesile i mnogobrojne
nevolje i nesreće koje su ipak atipične. Pre svega mislim na onu
promenu nekoliko trenera u kratkom roku, zatim na bolesti i teške
povrede ključnih igrača i na lošu pripremljenost ekipe iz ranijih
perioda.
Od početka ove sezone i to na tri
fronta mi igramo bez šest najvažnijih igrača. Da ih nabrojimo: da
ne spominjemo Gračana koji je u Armiji a to se događalo svim
klubovima, ali recimo tu je Gudelj, koji je dugo bolestan, tu je
Miljuš koji je operisao prepone, tu je Setinov kome je pukao mišić,
tu je Deverić koji je, preko dva meseca izvan stroja, tu su Dražić,
Asanović, jedan od ključnih igrača srednjeg reda. Njima treba
pridodati bolesti ostalih igrača i najnoviju tešku povredu Bogdana
kome je slomljena potkolenica.
Razgovarao: Zoran Predić (RTV
revija, 1987.)