Pages

Ivan Vucov, trener koji je došao da spasava Hajduk '87: Nisam tu zbog para, volim Split i Jugoslaviju

Oktobar 1987: Šef Hajdukovog stručnog štaba kaže da je imao i primamljivije ponude, ali u Splitu nije samo radi novca. Početni neuspesi su samo stvorili inat, da dokaže kako su "bili" veliki tim, kako i priliči velikom klubu...

"Majstori s mora" igraju kao šegrti. Fudbalski klub "Hajduk" iz Splita, višestruki prvak države i osvajač Kupa, strah i trepet i kao domaćin i kao gost sada služi za gol-razliku, za vađenje drugih.

"Dinamo" je kao gost usred Splita ove sezone pokazao svoju snagu i deklasirao Splićane, a "Partizan" je...

... nedavno pomoću tri gola u "Hajdukovoj" mreži najavio svoj preporod.

"Hajduci" tavore na dnu, seljakajući se od poslednjeg do pretposlednjeg mesta, publika ih je gotovo napustila, finansijska situacija je sve teža, a navijače je uhvatila apatija. Nema više ni ogorčenja ni zvižduka. Čak niko ne napada šefa stručnog štaba, koji je za početak "glavni krivac". Njega, Ivana Vucova, bivšeg selektora bugarske reprezentacije za sada niko ne okrivljuje. Ali da li on sebe okrivljuje?

- Situacija je veoma neprijatna bez obzira na sve subjektivne i objektivne okolnosti koje je prate. Nisam dugo u Splitu ali sam dovoljno da shvatim da je ovo za "Hajduk" veoma nepovoljna situacija. Ne odgovara njegovom ugledu. Ne zavaravam se da ni pobeda protiv "Rijeke" ne znači da je sve krenulo nabolje. Naprotiv, za mene je i dalje situacija ne može biti gore - kaže Vucov.

Koliko treba vremena "Hajduku" da se oporavi?

To nije lako reći. Ekipa nikako da stane na noge. Gotovo posle svakog meča gubimo igrače. Posle katastrofe Dražića, eto slomio je nogu i Bogdan. Ako bi zaigrao Gudelj, ako se vrati Gračan, ako zaigra Deverić, onda ćemo videti da li je to neki drugi "Hajduk".

Da li Gudelj trenira?

Ne još. Još mora da miruje. Ovih dana treba da saznamo kada će početi sa radom.

Posle žutice, on mora da miruje godinu dana?

Ne mora. Ima slučajeva u Bugarskoj gde su igrači posle preležane žutice igrali već posle četiri meseca. Samo, treba da pazi da se ne preforsira.

A Gračan?

On izlazi iz Armije u decembru. Sa njim računam na proleće.


Imaju poverenje u mene


Na kakvu ste atmosferu naišli u Splitu? Kako su vas primili uprava, navijači, igrači...

Mislim da rukovodstvo i sada stoji iza mene, a poverenje koje su mi svi ukazali treba da opravdam. I pred upravom i pred igračima i pred navijačima moram da opravdam poverenje pre svega rezultatima. A do njih treba da se dođe radom. A treba i malo vremena. Imam najlepše mišljenje o "Hajdukovim" navijačima. I u najtežim trenucima ne napuštaju svoj klub. To se videlo posle utakmice sa "Dinamom". Nisu nikoga vređali, nisu zviždali.

Očigledno još imaju strpljenja?

Imaju, ali pitanje je koliko će ga još imati.

Pre dolaska u "Hajduk" boravili ste u Splitu kao selektor reprezentacije na onoj utakmici koju ste izgubili golom Radanovića u poslednjoj minuti. Tada ste izražavali divljenje stadionom i prostorijama svog sadašnjeg kluba. Da li je to bilo presudno za dolazak u Split?

Bilo je, iako nije bila moja inicijativa. Odavde su me tražili.

Bili ste slobodni?

Bio sam. Pre toga, radio sam četiri godine kao selektor reprezentacije. Posle Meksika, dao sam
ostavku i odlučio sam da se odmorim nekoliko meseci. Onda je došla ponuda iz Plevena. To je jedan mali grad u Bugarskoj. Ekipa je stigla do dna tabele i zvali su me da im pomognem.

Da li ste ih spasli?

Nisam ih spasao. Pomogao sam im da ne ispadnu.

Za koliko meseci rada?

Četiri.

Za isto vreme ste "Hajduka" doveli do dna tabele?

Pravo kažete. Ali to nije isto. "Hajduku" ne treba akcija spasavanja već stvaranje tima i igre za buduće utakmice i buduće sezone.


Cenim jugoslovenski fudbal


Ljudi ih "Hajduka" su verovatno saznali za vaše uspešno spasavanje Plevena pa su vas zato zvali?

To ne znam. Prvi put su sa mnom kontaktirali kada je "Hajduk" igrao sa "Trakijom" iz Plovdiva. Onda sam dobio poziv da se nađemo u Plovdivu. Na žalost, nisam mogao da prihvatim i da izdam klub koji sam već počeo da treniram. Zvali su me još pre Skoblara i Ivića.

Igrali ste i u bugarskoj reprezentaciji?

Bio sam 25 puta član državnog tima. Igrao sam u "Levskom" iz Sofije sve do 1972. godine.

Poznavali ste jugoslovenski fudbal pre dolaska u Split?

Jesam, ali više reprezentativni. Pratio sam i klupske rezultate, gledao sam vašu televiziju, utakmice, fudbal, košarku, nisam propuštao ni automobilizam, Formulu 1, koju vi prenosite. Ja dobro hvatam vaš program, a i slušam radio. Mnogi Bugari dobro prate vaše programe. Neki imaju visoke antene a oni koji stanuju na Vitošu odlično hvataju i sa običnim antenama.

I šta mislite o jugoslovenskom fudbalu sada?

Veoma cenim vaš fudbal. Imate veoma talentovane igrače. Čak više nego mi, Bugari, a mogu da tvrdim da ima više talenata nego u Nemačkoj. Ali baš kao i mi, i svi Sloveni, nema pravog profesionalizma. To je stvar mentaliteta. Jugoslovenski fudbal je stagnirao poslednjih godina upravo zbog toga.

Znači, pokušaćete da "Hajduku" udahnete taj profesionalizam?

Svakako. To mi je glavni cilj. Posle toga mogu se očekivati rezultati.

Ovde ste sa porodicom?

Ovde mi je supruga. Imam dva sina, oni su u Bugarskoj. Jedan se već oženio, a drugi je u vojsci.

Već imate oženjenog sina! Koliko ste stari?

Imam 47 godina...

Izgledate dobro za svoje godine.

A ne... osedeo sam. Evo ova strana je posedela u Meksiku, a ova strana u kvalifikacijama.

Da li se i sinovi bave sportom?

Da, igraju fudbal. Stariji sin igra u Plevenu, a mlađi igra u drugoj ligi.

Živite u hotelu?

Živeo sam u "Marjanu" dok mi nije došla žena. Sada smo dobili stan. Onaj isti stan u kome je živeo Slišković. Moja supruga je dramska umetnica, članica Sofijskog teatra. Dobila je jednogodišnje neplaćeno odsustvo.

Brzo učite jezik?

Nisam baš zadovoljan, ali napredujem.


Ipak, nisam pogrešio


Pričalo se da ste pre "Hajduka" odbili mnoge primamljivije ponude?

Imao sam razne ponude, finansijski daleko bolje ali odlučio sam za "Hajduk", jer volim Jugoslaviju, Split, bliže sam Bugarskoj... Najbolje ponude imao sam iz Japana. Trebalo je da za velike pare budem savetnik. Dakle nisam ovamo došao zbog para. Meni je bilo dobro i u Bugarskoj. Vi znate kakav mi imamo standard. Ja sam ovako mlad već imao penziju jer sam igrao za "Levski" koji je tim milicije. Imam titulu zaslužnog sportiste i zaslužnog trenera, imam dobra primanja, dobru penziju. Imam kuću u Sofiji, imam vikendicu. Moja žena radi u teatru za dobru platu. Ima honorare od rada na radiju, kao glumac na televiziji i na filmu.

Kolika je bila vaša plata u Sofiji?

Oko 900 leva. To je velika plata u Bugarskoj.

Koliko je to?

Pa, eto vam poređenje: prosečna plata u Bugarskoj je oko 130 leva. Sve sam mogao da imam i imao sam. I dva automobila. Da je materijalni momenat bio u pitanju otišao bih u Japan. Zarađivao bih i ne bih svake nedelje strepeo da li imam rezultate. Naravno, nije pošteno izjaviti da me ne interesuje novac. Nema tog čoveka koji odbija pare. U "Hajduk" sam došao pre svega, jer sam verovao, a i sada verujem, da je to veliki klub, veliki tim, "Hajduk" je za mene pravi izazov.

Da li ste sanjali šta vas čeka?

Nisam. Sada posle svega, da sam i naslućivao ovakvu situaciju možda i ne bih došao u "Hajduk .

Znači, kajete se?

Ne, ne kajem se, ali je za mene sve ovo veoma neprijatno iznenađenje. Ali znam da nema povratka. Sada u meni radi inat da se dokažem, da podignem "Hajduka" i da ga vratim tamo gde mu je mesto.

Gde mu je mesto?

Na vrhu, sigurno.

Obećali ste upravi prvo mesto?

Ništa nisam obećao, izuzev rada.


Plata Vucova: 1500 dolara mesečno


U razgovoru za novine, Ivan Vucov nije želeo da komentariše koliko prima u "Hajduku", ali prema izjavi generalnog tajnika kluba Darka Košte, "Hajduk" uplaćuje mesečno Bugarskom fudbalskom savezu 1500 dolara plate za bugarskog trenera ili oko 130 starih miliona.

Ni mnogo, ni malo. Kao prosečna rukovodeća plata u SR Sloveniji!


Darko Košta, generalni sekretar "Hajduka": Nevolja za nevoljom


O akutnoj krizi "bilih" govori i generalni sekretar kluba Darko Košta:

- Mi imamo probleme koje ima većina naših klubova ali su nas u poslednje vreme zadesile i mnogobrojne nevolje i nesreće koje su ipak atipične. Pre svega mislim na onu promenu nekoliko trenera u kratkom roku, zatim na bolesti i teške povrede ključnih igrača i na lošu pripremljenost ekipe iz ranijih perioda.

Od početka ove sezone i to na tri fronta mi igramo bez šest najvažnijih igrača. Da ih nabrojimo: da ne spominjemo Gračana koji je u Armiji a to se događalo svim klubovima, ali recimo tu je Gudelj, koji je dugo bolestan, tu je Miljuš koji je operisao prepone, tu je Setinov kome je pukao mišić, tu je Deverić koji je, preko dva meseca izvan stroja, tu su Dražić, Asanović, jedan od ključnih igrača srednjeg reda. Njima treba pridodati bolesti ostalih igrača i najnoviju tešku povredu Bogdana kome je slomljena potkolenica.

Razgovarao: Zoran Predić (RTV revija, 1987.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate