Pojavila se veoma zapaženo u večeri starogradskih
pesama na poslednjem "Beogradskom proleću", objavila je LP pod nazivom "Za tvoju i moju dušu" (trebalo je reći
"za našu"), odigrala je četiri premijere i pojavila se u
tri nova filma:
"Savamala", "Živeti kao sav normalan svet" i "Lov u mutnom".
"Savamala", "Živeti kao sav normalan svet" i "Lov u mutnom".
Nije to, međutim, bio slučaj samo s
ovim prolećem i samo s ovim letom...
Pripada onoj kategoriji umetnika čiji
se putevi i logika karijere nikad nisu podvrgli formalizmu. U
pozorište je otišla sa 16-17 godina, na način kojim se njen
neobuzdani temperament legitimisao znatno pre nego što ga je uopšte
i postala svesna.
- Sasvim neočekivano, za mnoge. Bila
sam učenik gimnazije i muzičke škole. Muzičku školu prhađala
sam onako uz put. Završila sam nižu muzičku - to mi je bilo sasvim
dovoljno za ono što sam nameravala s klavirom.
Ljiljana Šljapić, u to vreme
popularno zvana "Šljapa", pohađala je i baletsku školu.
Ne tako dugo:
- Tata nije želeo da mu ćerka postane
javna ženska!
U Sarajevo je pobegla.
U sarajevskom
Narodnom pozorištu pojavila se kao član hora i drame Akademskog
kulturno-umetničkog društva "Branko Krsmanović", gde je
radila s Miroslavom Belovićem. Upravnik Pozorišta bio je Meša
Selimović.
Prisustvovao je audiciji:
- Mala je ili luda, ili genijalna! - glasila je njegova izjava.
Nije bila luda.
Tokom tri sezone,
koliko je provela u Sarajevu, pripremila je i odigrala izuzetno
veliki repertoar.
Videla sam: tu se igralo, pevalo...
Povratak u Beograd, za
osamnaestogodišnju Šljapu, predstavljao je nešto više od običnog
trijumfa.
Ali ne i samo za nju: na gostovanju sarajevskog Narodnog pozorišta u Beogradu, s predstavom "Rat i mir", zavesa se šesnaest puta podizala, kako bi mlada prvakinja sarajevske drame mogla da odgovori na ovacije publike.
Ali ne i samo za nju: na gostovanju sarajevskog Narodnog pozorišta u Beogradu, s predstavom "Rat i mir", zavesa se šesnaest puta podizala, kako bi mlada prvakinja sarajevske drame mogla da odgovori na ovacije publike.
- Drukčiji povratak nisam mogla da
zamislim - kaže Ljilja. - Kada klinka napusti Beograd, s namerom da
negde nešto napravi, onda ne dolazi u obzir da se ne vrati kao
pobednik.
Kada se sve to završilo, poželela
sam da se vratim u Beograd. Ovde se u mom životu ponovo pojavio
Miroslav Belović. Otišla sam u Jugoslovensko dramsko pozorište i videla kako stoje stvari: imali su kadar, ali ne i tako mladu glumicu
kao što sam bila ja.
Napravili su audiciju - partner mi je bio Mija
Aleksić. Prošla sam. Sve moje audicije bile su odlične.
Međutim, operacija je uspela - pacijent
umro: nije bilo mesta.
- Predložili su mi honorarni status - kaže Ljilja. - Prihvatila sam. U to vreme krenuli su s radom Atelje
212 i Mala scena Narodnog pozorišta - ja sam se uključila u rad ovih
ansambala i nije mi smetao honorarni status u Jugoslovenskom
dramskom.
Ali, ne zadugo... Godinu dana kasnije zaželela sam stalan angažman, a izbor je pao na Savremeno pozorište. Videla sam: tu se
igralo, pevalo - upravo su u to vreme pripremali "Slatku Irmu",
pa sam došla do zaključka da je to nešto za mene.
Poznata po izuzetnom interpretativnom
šarmu i posebnoj, nesvakidašnjoj boji glasa, Ljiljana Šljapić
oduvek je pokazivala sklonost romansama, starim gradskim pesmama i
pesmama koje bi se narodnim mogle nazvati samo utoliko što su
tradicionalno prisutne u pokoljenjima gradskog življa.
Poslednjih
godina, Ljiljana Šljapić redovno je na priredbama s muzičkom tematikom iz ove oblasti i muzičkim emisijama radija i televizije,
koje se sadržinom iscrpljuju u oblasti starog šlagera, gradske
pesme, romanse, ili autentičnih narodnih melodija.
- Čini mi se da sam javno, u širem
smislu, prvi put zapevala u popularnoj seriji "Muzikanti".
Bila je to melodija "Nono, moj dobri nono", ali više ne
mogu da se setim svih detalja; na primer, scene u kojoj se to događa,
način na koji se događa.
Pre toga pojavila sam se na jednom
"Beogradskom proleću" i od tad redovan sam gost "Proleća".
Snimila sam nekoliko singl ploča i sada, evo, ovaj LP zajedno s
kasetom.
Posetu prekida poštar:
- Ćerka vam je soko - kaže on majci
Cani. - Ali, soko sokola rađa!
Tekst: Petar Živančević (TV novosti, 1982.)