Mart 1973: U Opatiji je ponovo zasađen pelcer
festivalske kamelije. Ali toj kameliji, simbolu najuvaženijeg
jugoslovenskog festivala zabavne muzike, posle dve godine "sna
trnoružice", umesto pažljivog zalivanja prosut je otrov FESTICID.
Jedni
su opravdano digli biljku iz zaborava, drugi su pokušali na
najgrublji način da je iskorene.
I da sve ne bi bilo kao prepisano
iz spomenara Lukrecije Bordžije, da damo ovoj botaničkoj uvertiri "prevod"
bez mnogo biranih reči:
• Pre nego što se i znalo šta će i
kako će da se peva, prosuta je žuč na članove stručnog odbora
koji je birao pesme - "delegirane" iz pojedinih centara.
Objavljen je i rat festivalu, prštalo je na sve strane, izjava do
izjave, municija ubojita i "ćorci", a sve zbog ZABAVNE
MUZIKE i našeg predstavnika na PESMI EVROVIZIJE.
• Dozvoljeno je da članovi žirija
radio-televizijskih centara mogu da glasaju i za svoje predstavnike,
čime je narušen ionako problematičan sistem evrovizijskog
žiriranja.
• Sarajevski i ljubljanski žiri
obrukali su se svojim čuvenim kečevima, a sve iz puke želje da
konkurentima smanje šanse za pobedu. Ta bruka nije ispravljena ni
time što je uistinu izabran najpogodniji predstavnik da putuje u
Luksemburg.
• U poluradnoj atmosferi na festivalu
nije bilo ni dovoljno rada niti one prisne i prijatne atmosfere,
kakva je krasila ranije "Opatije".
Tužna slika tužnog rastanka...
Ako zaboravimo odsustvo nekih
festivalskih asova koji su dvorani "Kvarner" i terenima oko
dvorane uvek davali svoj prilog uzbuđenjima (Arsen Dedić, Josipa
Lisac, Gabi Novak, Zlatko Golubović, Leo Martin, "Dubrovački
trubaduri"), ako zaboravimo i to što je sve bilo bez onog
festivalskog sjaja, a čuvenu festivalsku šniclu zamenila bezbojna
modna revija, tako da se ni pobednik nije mogao primetiti u gužvi
nazvanoj festivalski koktel, onda sigurno ne može da se zaboravi
tužna slika tužnog rastanka "Dame s kamelijama" od starih
asova koji su toj dami dali mnogo, a od nje dobili dobar šamar.
U
finalu nije bilo mesta za Zorana Georgijeva, Dragu Diklića, Ivu
Robića, Zdenku Vučković, Ninu Spirovu koje ubrajamo u veterane
"Opatije". A ni prema "srednjoj generaciji",
srednjoj ne po godinama već po stažu na festivalima, "Opatija 73" nije bila milosrdna, pa su Boba Stefanović, Ditka Haberl, Oto Pestner i neki drugi morali da se postaraju za mesto u gledalištu.
Veteranska elegija ispevana je, između
ostalog, i zato što u novoj koncepciji evrovizijskog utrkivanja opet
nismo smislili - koncepciju.
Treba li da stave na kocku dugo stican
ugled Ivo Robić, Zdenka Vučković, Drago Diklić i drugi samo zato
što niko nema hrabrosti da kaže da ONI NISU ZA EVROVIZIJSKO
NADMETANJE.
Oni su naše zvezde, oni su naši vrhunski pevači, njima
valja skinuti kapu, valja ih, pre svega, slušati, jer su dobri, vrlo
dobri i odlični. Ali "Evrovizija" traži nove, mlađe,
ljude. A to ne može da bude Nedžmija Pagaruša, a svakako ni Ivo
Robić.
Možda je zato zanimljiv predlog jednog ne mnogo glasnog
posmatrača da OPATIJA ima i uobičajene pobednike (nagrade publike,
nagrade stručnog žirija i druge nagrade), a da se posebnim
propozicijama s posebnim zahtevima traga za predstavnikom naše
televizije na evropskom takmičenju novih pesama i novih talenata.
Verovatno je da bi time interesovanje za ovaj festival poraslo. Jer,
da se podsetimo, ovogodišnja revija nije zagrejala publiku ni u
jednom trenu, a jedino uzbuđenje priredili su članovi žirija
televizijskih centara odnosom prema pesmama iz "konkurentskih
centara".
Zdravo, Zdravko!
ZDRAVKO ČOLIĆ, interpretator
pobedničke pesme KEMALA MONTENA "Gori vatra", u mnoštvu
čestitki dobio je i jedan telegram od nekoliko obožavateljki iz
Beograda u kome je pisalo:
"Zdravo, Zdravko, zdrav nam bio, i
u zdravlju do Luksemburga!"
Mala igra reči i velika istina, jer iz
Zdravka i pesme njegovog kolege Kemala Montena izbijalo je i ono
zdravlje i ona vatra potrebna našim festivalima. Da se podsetimo da je
prve večeri, u prvom delu, bila samo jedna pesma zrela za finale -
"Etida" Kornelija Kovača.
A Ilija Genić, jedan od
dirigenata, morao je uzbuđeno da uzvikne kako i puls metiljavog
bolesnika kuca u nešto bržem tempu nego festivalske pesme "Opatije
73".
I da se pohvalimo: Zdravko Čolić ni u
trenutku šampionskog slavlja (koje je, da priznamo, podneo lepo)
nije zaboravio da je po anketi našeg lista ŠAMPION POPULARNOSTI.
Primajući čestitke sa svih strana, našem izveštaču je radosno
uzviknuo:
- I vi ste mi doneli sreću!
Možda je tako, pa makar samo u šali, ali Zdravko je imao dobru pesmu,
dobro ju je pevao i jedino što je bilo slabo - to je donekle
konkurencija. To je i on sam priznao:
- Radujem se pobedi, ali joj nedostaje
malo sjaja koji pobedi daje prisustvo većeg broja asova naše
zabavne muzike.
Ipak se peva
Reći "ipak se kreće" nije
dovoljno za festival. Važnija je parola IPAK SE PEVA.
A priznajmo da
je i ta obnovljena "OPATIJA 73" donela nekoliko dobrih
pesmica. Sada, pošto je prošlo toliko vremena, da oslušnemo šta
se okreće na radiju i šta se pevuši u društvu ili na ulici. Evo
jedne solidne kolekcije:
ETIDA Kornelija Kovača (Korni grupa),
PIŠI MI Ace Koraća (Boba Stefanović),
POLJUBI ME ZA SRETAN PUT Alfija Kabilja (Kićo Slabinac),
PRIČA O NAMA Ismeta Arnautalića (Jadranka Stojaković),
DOK TE GLEDAM Vlade Markovića (Vlada i Bajka),
ELEGIJA Hrvoja Hegedušića (izvođenje autora),
MALA IZ TREĆEG BE Arsena Dedića (Neda, Dario i Miljenko),
MLADE OČI Jure Robežnika (Ditka Haberl)
i - svakako najglasnije se čuje - GORI VATRA Kemala Montena s putnikom za Luksemburg ZDRAVKOM ČOLIĆEM.
Srećan put i neka se vatra ne ugasi od
silnog duvanja evrovizijske glasačke mašine.
M. S. (Čik, 1973.)
