Februar 1979: Ponovno oživljavanje ustaškog
terorizma na tlu petog kontinenta ... Skorašnje racije i hapšenja
ukazuju na novi, oštriji, kurs australijske vlade ... Ko i kako finansira ekstremiste? ... Ekstremni nacionalisti povezani na
svim kontinentima ...
Pošloga petka iz Sidneja je stigla štura ali po mnogo čemu značajna agencijska vest: australijska policija uhapsila je devet pripadnika
anti-jugoslovenske fašističko-terorističke emigracije pod teškom
optužbom da su nameravali da dignu u vazduh...
... glavnu vodovodnu cev višemilionskog Sidneja i da podmetnu eksploziv u nekoliko javnih zgrada.
... glavnu vodovodnu cev višemilionskog Sidneja i da podmetnu eksploziv u nekoliko javnih zgrada.
Policijski tužilac iz Sidneja izneo je
pred istražnim sudijom još jedan podatak: ova grupa fašističkih
emigranata imala je u planu da likvidira dva lica iz svoje okoline i
da za ovo ubistvo, kao i planirane terorističke eksplozije, baci
krivicu na druge članove jugoslovenske zajednice u Sidneju.
Pomenuta grupa optužena je i za
ilegalno pribavljanje i posedovanje velikih količina eksploziva i
detonatora, kao i raznog vatrenog oružja.
Ovo je već drugi uspešni atak australijske policije na jugoslovenske emigrante-ekstremiste u
poslednje vreme. Prošloga oktobra na tajnom poligonu za terorističku
obuku kod Edena; na jugu Novog Južnog Velsa, uhapšeno je 19
ustaških terorista.
- Probudili su me rafali iz pušaka i automatskog oružja - izjavio je na suđenju ovoj grupi terorista
jedan od svedoka pukovnik Džim Votson. - U prvi mah mislio sam da se
održavaju neke neplanirane vojne vežbe. Tek kasnije sam doznao da se radi o grupi mladića jugoslovenskog porekla, koji sebe nazivaju
ustašama...
Među uhapšenima nalaze se i rukovodioci organizacije "Hrvatsko revolucionarno bratstvo",
Jure Marić i Anton Šarić. Ova teroristička organizacija, podsetimo se
toga, obučila je i poslala u Jugoslaviju terorističke grupe (sve
uhvaćene i osuđene) 1963. zatim 1967. kao i grupu od 19 bandita
koji su 1972. godine stigle do Bugojna, gde su
likvidirani.
Ove aveti prošlosti još ne odustaju
od svojih, po političkim opredeljenjima, apsurdnih zločinačkih,
planova.
Poligoni u Južnom Velsu. Dizanje u
vazduh vodovoda u Sidneju. Najava novih diverzija u Jugoslaviji.
Ekstremisti žele da skrenu pažnju javnosti na sebe. Ideja o
"slobodi" hrvatskog naroda i o skorašnjem raspadu
Jugoslavije kao države ideološka je fasada za aktivnost koja se
može nazvati samo jednim imenom - terorizam.
Aktivnost
Ustaški pokret na tlu petog kontinenta
razjedinjen je i rascepkan u više frakcija. Ekstremisti se okupljaju
oko "Hrvatske seljačke stranke", oko "Hrvatskog
oslobodilačkog pokreta", "Saveza hrvatske ujedinjene
mladeži", oko ilegalnog "Hrvatskog revolucionarnog
bratstva".
Jedni su Pavelićevci, drugi Luburićevci, treći Stepinci...
Pripadnici frakcija imaju svoje klubove, svoju štampu. Međusobne trzavice i borba za vlast su okvir emigrantske aktivnosti.
Jedni su Pavelićevci, drugi Luburićevci, treći Stepinci...
Pripadnici frakcija imaju svoje klubove, svoju štampu. Međusobne trzavice i borba za vlast su okvir emigrantske aktivnosti.
Svi su ipak idejno jedinstveni.
Programski cilj je jasan: raditi protiv
sadašnjeg državnog uređenja u Jugoslaviji.
Jedinstveni su u demonstracijama i na
fašističkim skupovima, jedinstveni su im i metodi delovanja: služe
se ucenama, pretnjama i napadima na lojalne Jugoslovene,
terorističkim aktima svake vrste.
Pažnju privlači i povezanost ustaškog pokreta u Australiji sa onim u
Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Tako, na primer, sedište
"Hrvatskog oslobodilačkog pokreta" nije u Sidneju već u
Buenos Airesu. Pokret ima svoje podružnice u SAD, Kanadi, Zapadnoj
Nemačkoj i Švedskoj.
Sa australijskim "Hrvatskim
oslobodilačkim pokretom" naročito tesno sarađuje organizacija
"Ujedinjeni Hrvati Nemačke", na čijem je čelu poznati
ratni zločinac Ante Vukić, za vreme rata ustaški oficir u
zloglasnom koncentracionom logoru "Slano", na ostrvu Pagu. On i
njegovi ljudi prihvataju teroriste iz Australije, pomažu im da se
snađu, opreme i organizuju.
Optimizam
Nekoliko energičnih akcija policijskih
organa Australije, čiji smo svedoci i ovih proteklih dana, može da
ima veliki značaj u suzbijanju međunarodne terorističke
aktivnosti, posebno fašističke delatnosti protiv naše zemlje.
Sadašnja vlada liberalno-agrarne koalicije time je učinila korak
koji do sada nije učinila nijedna prethodna australijska vlada.
Takvo ponašanje uliva optimizam, posebno na planu proširivanja
prijateljskih odnosa Jugoslavije i Australije.
Jer, nije tajna da je oko četiri
petine svih do sada izvršenih terorističkih akata protiv naše
zemlje planirano ili pripremano u terorističkim organizacijama na
teritoriji Australije.
Naravno, većina naših ljudi, emigranata jugoslovenskog porekla pošteni su patrioti. Od oko 400.000
Jugoslovena u Australiji samo oko 300-400 su okoreli ekstremisti.
Mada su u apsolutnoj manjini oni nisu bez uticaja. Neki od vođa ustaške i četničke emigracije nalaze se na ključnim mestima u australijskom Ministarstvu za pitanja doseljenika.
Oni prihvataju ekonomsku emigraciju iz naše zemlje i uslovljavaju davanje boljeg posla članstvom u organizacijama ekstremista.
Mada su u apsolutnoj manjini oni nisu bez uticaja. Neki od vođa ustaške i četničke emigracije nalaze se na ključnim mestima u australijskom Ministarstvu za pitanja doseljenika.
Oni prihvataju ekonomsku emigraciju iz naše zemlje i uslovljavaju davanje boljeg posla članstvom u organizacijama ekstremista.
Spremnost australijskih vlasti da se
izbore protiv narasle epidemije terorizma, svakako imponuje. Ali,
daleko je od toga da su svi problemi na ovoj relaciji već
razrešeni
Kako je ne tako davno pisao sidnejski
"Australien", pripadnici "Hrvatskog revolucionarnog
bratstva" i dalje nesmetano treniraju na jednom imanju u brdskom
regionu Ju Jang, udaljenom 50 kilometara od Melburna. Na ostale
terene, kao onom u Hamer Hilu, kraj Sidneja, ili na jednoj usamljenoj
farmi u predgrađu Perta, izvode se uobičajeni nedeljni egzerciri.
Uostalom, nabaviti ratnu opremu i nije neki problem. U Australiji je
dozvoljena slobodna trgovina oružjem.
- Nabavka eksploziva ide malo teže -
kaže u poverenju Lambert Ivančić, jedan iz grupe poznatih
ekstremista - reporteru sidnejskog dnevnika - nabavljamo ga uglavnom
iz rudnika kod Kuber Pedija i Anda Muke. Ali u poslednje vreme, nismo
zadovoljni kvalitetom. Za specijalne pošiljke iz Japana, krijumčarima treba platiti i do 5000 dolara po paketu.
Ustaški i četnički ekstremisti i
dalje koriste svoja "demokratska" prava pa tako u vreme
jugoslovenskih državnih praznika manifestuju pred zgradom naše
ambasade u Kamberi, uzvikujući fašističke parole, paleći
jugoslovensku zastavu.
Prošle godine su ustaški
ekstremisti u Kamberi otvorili čak "hrvatsku ambasadu".
Doduše, Ministar inostranih poslova Australije Andrej Pekok pismeno
je zatražio od državnog tužioca senatora Petera Duraka da preduzme
odgovarajuće akcije oko zatvaranja ove "ambasade".
Procedura je, očito, vrlo
spora.
Za to vreme ova otvorena anti-jugoslovenska provokacija i samozvani hrvatski "otpravnik poslova", izvesni Mario Dešpolja, uživaju otvorenu podršku u nekim prilično uticajnim krugovima australijske desnice. Naravno za vreme nedavnih hapšenja ustaških terorista novinari nisu nikako mogli da pronađu ovog samozvanog "otpravnika". Šta bi im, uostalom, on i mogao da kaže?
Za to vreme ova otvorena anti-jugoslovenska provokacija i samozvani hrvatski "otpravnik poslova", izvesni Mario Dešpolja, uživaju otvorenu podršku u nekim prilično uticajnim krugovima australijske desnice. Naravno za vreme nedavnih hapšenja ustaških terorista novinari nisu nikako mogli da pronađu ovog samozvanog "otpravnika". Šta bi im, uostalom, on i mogao da kaže?
Pisac ovih redova je nedavno sa
jednom grupom novinara po drugi put boravio u Australiji. U razgovoru
sa poznatim laburističkim liderom dr Džimijem Kernsom čuo je i
ovo:
- Video sam u mnogim emigrantskim
klubovima sliku Ante Pavelića. Njegovu sliku demonstranti nose po
ulicama. Sliku jednog okorelog fašiste i ratnog zločinca! Ili, u
centru Kambere već godinama stoji spomenik Draži Mihailoviću,
kvislingu koji je posredno bio i naš protivnik u proteklom ratu,
ističe dr Kerns.
Očito, mnogo šta još nije rešeno na
vrućem emigrantskom tlu petog kontinenta. Neka efikasnija rešenja
su ipak izgledna.
Koalicionoj vladi australijskog
premijera Malkolma Frajzera do novih parlamentarnih izbora ostalo je
još oko godinu dana. Ekonomska stagnacija, nezaposlenost (oko 450.000
Australijanaca je trenutno bez posla), inflacija koja se penje po
stopi od 15 odsto godišnje, samo su neke od ključnih tačaka na
koje se koncentriše paljba laburističke opozicije. Sve češća
divljanja ekstremista i terorista takođe su jedan od važnih
opozicionih aduta. Dobrim delom i zato Frejzerova administracija žuri
sa akcijom.
Ovoj pojačanoj, efikasnoj i
pravovremenoj akciji umnogome je doprinela i objektivna australijska
štampa. Svi listovi dali su veliki publictet prošlonedeljnom
hapšenju fašističkih ekstremista jugoslovenskog porekla. Nihovi
zločinački planovi i aktivnost naišli su na gnušanje u
australijskoj javnosti.
Napisao: Mihajlo Ćurčić (RTV revija, 1979.)
Intervju
Popularni novinar-voditelj sidnejske
NBC televizijske mreže Gordon Bik prošle jeseni je u svojoj emisiji
"Sa četiri strane sveta" (Four Corners) emitovao jednu
dužu, objektivnu, reportažu o zločinačkim aktivnostima
jugoslovenskih ekstremista na tlu Australije. Jedan od gostiju u
studiju bio je i sekretar "Hrvatskog nacionalnog odbora" u
Australiji Ivan Rupić. Specijalno za "Radio TV reviju"
objavljujemo jedan kraći insert iz ovog razgovora.
G. BIK: Čujemo da pozivate Hrvate u
Australiji da kupuju takozvane hrvatske pasoše po ceni od 50
austalijskih dolara, u cilju pružanja pomoći oslobodilačkom
pokretu.
I. RUPIĆ: Ovi pasoši se izdaju u
Evropi, u Nemačkoj, u Berlinu i Minhenu.
G. BIK: Ali, mi smo ustanovili da ste
neke svoje sunarodnike pod pretnjom sile terali da kupuju ove
isprave?
I. RUPIĆ: To nije tačno... Uostalom,
ovi pasoši se ne mogu kupiti u Australiji pogotovu ne kod mene.
G. BIK: Pa dobro, ako vam se neko
obrati, kao sekretaru Nacionalnog odbora, šta biste uradili?
I. RUPIĆ: Pa, popunio bih prijavu,
napisao molbu, priložio 50 dolara i dve fotografije. Sve bismo to
onda poslali za Nemačku.
G. BIK: To je popriličan iznos za
jedan pasoš, zar ne?
I. RUPIĆ: Verovatno jeste, ali...
G. BIK: Kuda ide taj novac?
I. RUPIĆ: Pa, ovaj, ne mogu vam sada
tačno reći kuda ide taj novac, ali znate i sami, za slobodu, za
slobodu je ponekad svakom potreban novac...