Pages

Aveti prošlosti ne miruju '79: Ustaški i četnički ekstremisti na stalnom zadatku razbijanja Jugoslavije

Februar 1979: Ponovno oživljavanje ustaškog terorizma na tlu petog kontinenta ... Skorašnje racije i hapšenja ukazuju na novi, oštriji, kurs australijske vlade ... Ko i kako finansira ekstremiste? ... Ekstremni nacionalisti povezani na svim kontinentima ...

Pošloga petka iz Sidneja je stigla štura ali po mnogo čemu značajna agencijska vest: australijska policija uhapsila je devet pripadnika anti-jugoslovenske fašističko-terorističke emigracije pod teškom optužbom da su nameravali da dignu u vazduh...

... glavnu vodovodnu cev višemilionskog Sidneja i da podmetnu eksploziv u nekoliko javnih zgrada.

Policijski tužilac iz Sidneja izneo je pred istražnim sudijom još jedan podatak: ova grupa fašističkih emigranata imala je u planu da likvidira dva lica iz svoje okoline i da za ovo ubistvo, kao i planirane terorističke eksplozije, baci krivicu na druge članove jugoslovenske zajednice u Sidneju.

Pomenuta grupa optužena je i za ilegalno pribavljanje i posedovanje velikih količina eksploziva i detonatora, kao i raznog vatrenog oružja.

Ovo je već drugi uspešni atak australijske policije na jugoslovenske emigrante-ekstremiste u poslednje vreme. Prošloga oktobra na tajnom poligonu za terorističku obuku kod Edena; na jugu Novog Južnog Velsa, uhapšeno je 19 ustaških terorista.

- Probudili su me rafali iz pušaka i automatskog oružja - izjavio je na suđenju ovoj grupi terorista jedan od svedoka pukovnik Džim Votson. - U prvi mah mislio sam da se održavaju neke neplanirane vojne vežbe. Tek kasnije sam doznao da se radi o grupi mladića jugoslovenskog porekla, koji sebe nazivaju ustašama...

Među uhapšenima nalaze se i rukovodioci organizacije "Hrvatsko revolucionarno bratstvo", Jure Marić i Anton Šarić. Ova teroristička organizacija, podsetimo se toga, obučila je i poslala u Jugoslaviju terorističke grupe (sve uhvaćene i osuđene) 1963. zatim 1967. kao i grupu od 19 bandita koji su 1972. godine stigle do Bugojna, gde su likvidirani.

Ove aveti prošlosti još ne odustaju od svojih, po političkim opredeljenjima, apsurdnih zločinačkih, planova.

Poligoni u Južnom Velsu. Dizanje u vazduh vodovoda u Sidneju. Najava novih diverzija u Jugoslaviji. Ekstremisti žele da skrenu pažnju javnosti na sebe. Ideja o "slobodi" hrvatskog naroda i o skorašnjem raspadu Jugoslavije kao države ideološka je fasada za aktivnost koja se može nazvati samo jednim imenom - terorizam.


Aktivnost



Ustaški pokret na tlu petog kontinenta razjedinjen je i rascepkan u više frakcija. Ekstremisti se okupljaju oko "Hrvatske seljačke stranke", oko "Hrvatskog oslobodilačkog pokreta", "Saveza hrvatske ujedinjene mladeži", oko ilegalnog "Hrvatskog revolucionarnog bratstva".

Jedni su Pavelićevci, drugi Luburićevci, treći Stepinci...

Pripadnici frakcija imaju svoje klubove, svoju štampu. Međusobne trzavice i borba za vlast su okvir emigrantske aktivnosti.

Svi su ipak idejno jedinstveni.

Programski cilj je jasan: raditi protiv sadašnjeg državnog uređenja u Jugoslaviji.

Jedinstveni su u demonstracijama i na fašističkim skupovima, jedinstveni su im i metodi delovanja: služe se ucenama, pretnjama i napadima na lojalne Jugoslovene, terorističkim aktima svake vrste.

Pažnju privlači i povezanost ustaškog pokreta u Australiji sa onim u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Tako, na primer, sedište "Hrvatskog oslobodilačkog pokreta" nije u Sidneju već u Buenos Airesu. Pokret ima svoje podružnice u SAD, Kanadi, Zapadnoj Nemačkoj i Švedskoj.

Sa australijskim "Hrvatskim oslobodilačkim pokretom" naročito tesno sarađuje organizacija "Ujedinjeni Hrvati Nemačke", na čijem je čelu poznati ratni zločinac Ante Vukić, za vreme rata ustaški oficir u zloglasnom koncentracionom logoru "Slano", na ostrvu Pagu. On i njegovi ljudi prihvataju teroriste iz Australije, pomažu im da se snađu, opreme i organizuju.


Optimizam



Nekoliko energičnih akcija policijskih organa Australije, čiji smo svedoci i ovih proteklih dana, može da ima veliki značaj u suzbijanju međunarodne terorističke aktivnosti, posebno fašističke delatnosti protiv naše zemlje. Sadašnja vlada liberalno-agrarne koalicije time je učinila korak koji do sada nije učinila nijedna prethodna australijska vlada. Takvo ponašanje uliva optimizam, posebno na planu proširivanja prijateljskih odnosa Jugoslavije i Australije.

Jer, nije tajna da je oko četiri petine svih do sada izvršenih terorističkih akata protiv naše zemlje planirano ili pripremano u terorističkim organizacijama na teritoriji Australije.

Naravno, većina naših ljudi, emigranata jugoslovenskog porekla pošteni su patrioti. Od oko 400.000 Jugoslovena u Australiji samo oko 300-400 su okoreli ekstremisti.

Mada su u apsolutnoj manjini oni nisu bez uticaja. Neki od vođa ustaške i četničke emigracije nalaze se na ključnim mestima u australijskom Ministarstvu za pitanja doseljenika.

Oni prihvataju ekonomsku emigraciju iz naše zemlje i uslovljavaju davanje boljeg posla članstvom u organizacijama ekstremista.

Spremnost australijskih vlasti da se izbore protiv narasle epidemije terorizma, svakako imponuje. Ali, daleko je od toga da su svi problemi na ovoj relaciji već razrešeni

Kako je ne tako davno pisao sidnejski "Australien", pripadnici "Hrvatskog revolucionarnog bratstva" i dalje nesmetano treniraju na jednom imanju u brdskom regionu Ju Jang, udaljenom 50 kilometara od Melburna. Na ostale terene, kao onom u Hamer Hilu, kraj Sidneja, ili na jednoj usamljenoj farmi u predgrađu Perta, izvode se uobičajeni nedeljni egzerciri. Uostalom, nabaviti ratnu opremu i nije neki problem. U Australiji je dozvoljena slobodna trgovina oružjem.

- Nabavka eksploziva ide malo teže - kaže u poverenju Lambert Ivančić, jedan iz grupe poznatih ekstremista - reporteru sidnejskog dnevnika - nabavljamo ga uglavnom iz rudnika kod Kuber Pedija i Anda Muke. Ali u poslednje vreme, nismo zadovoljni kvalitetom. Za specijalne pošiljke iz Japana, krijumčarima treba platiti i do 5000 dolara po paketu. 

Ustaški i četnički ekstremisti i dalje koriste svoja "demokratska" prava pa tako u vreme jugoslovenskih državnih praznika manifestuju pred zgradom naše ambasade u Kamberi, uzvikujući fašističke parole, paleći jugoslovensku zastavu.


Prošle godine su ustaški ekstremisti u Kamberi otvorili čak "hrvatsku ambasadu". Doduše, Ministar inostranih poslova Australije Andrej Pekok pismeno je zatražio od državnog tužioca senatora Petera Duraka da preduzme odgovarajuće akcije oko zatvaranja ove "ambasade". Procedura je, očito, vrlo
spora.

Za to vreme ova otvorena anti-jugoslovenska provokacija i samozvani hrvatski "otpravnik poslova", izvesni Mario Dešpolja, uživaju otvorenu podršku u nekim prilično uticajnim krugovima australijske desnice. Naravno za vreme nedavnih hapšenja ustaških terorista novinari nisu nikako mogli da pronađu ovog samozvanog "otpravnika". Šta bi im, uostalom, on i mogao da kaže?

Pisac ovih redova je nedavno sa jednom grupom novinara po drugi put boravio u Australiji. U razgovoru sa poznatim laburističkim liderom dr Džimijem Kernsom čuo je i ovo:

- Video sam u mnogim emigrantskim klubovima sliku Ante Pavelića. Njegovu sliku demonstranti nose po ulicama. Sliku jednog okorelog fašiste i ratnog zločinca! Ili, u centru Kambere već godinama stoji spomenik Draži Mihailoviću, kvislingu koji je posredno bio i naš protivnik u proteklom ratu, ističe dr Kerns.


Očito, mnogo šta još nije rešeno na vrućem emigrantskom tlu petog kontinenta. Neka efikasnija rešenja su ipak izgledna.

Koalicionoj vladi australijskog premijera Malkolma Frajzera do novih parlamentarnih izbora ostalo je još oko godinu dana. Ekonomska stagnacija, nezaposlenost (oko 450.000 Australijanaca je trenutno bez posla), inflacija koja se penje po stopi od 15 odsto godišnje, samo su neke od ključnih tačaka na koje se koncentriše paljba laburističke opozicije. Sve češća divljanja ekstremista i terorista takođe su jedan od važnih opozicionih aduta. Dobrim delom i zato Frejzerova administracija žuri sa akcijom.

Ovoj pojačanoj, efikasnoj i pravovremenoj akciji umnogome je doprinela i objektivna australijska štampa. Svi listovi dali su veliki publictet prošlonedeljnom hapšenju fašističkih ekstremista jugoslovenskog porekla. Nihovi zločinački planovi i aktivnost naišli su na gnušanje u australijskoj javnosti.

Napisao: Mihajlo Ćurčić (RTV revija, 1979.)


Intervju



Popularni novinar-voditelj sidnejske NBC televizijske mreže Gordon Bik prošle jeseni je u svojoj emisiji "Sa četiri strane sveta" (Four Corners) emitovao jednu dužu, objektivnu, reportažu o zločinačkim aktivnostima jugoslovenskih ekstremista na tlu Australije. Jedan od gostiju u studiju bio je i sekretar "Hrvatskog nacionalnog odbora" u Australiji Ivan Rupić. Specijalno za "Radio TV reviju" objavljujemo jedan kraći insert iz ovog razgovora.

G. BIK: Čujemo da pozivate Hrvate u Australiji da kupuju takozvane hrvatske pasoše po ceni od 50 austalijskih dolara, u cilju pružanja pomoći oslobodilačkom pokretu.

I. RUPIĆ: Ovi pasoši se izdaju u Evropi, u Nemačkoj, u Berlinu i Minhenu.

G. BIK: Ali, mi smo ustanovili da ste neke svoje sunarodnike pod pretnjom sile terali da kupuju ove isprave?

I. RUPIĆ: To nije tačno... Uostalom, ovi pasoši se ne mogu kupiti u Australiji pogotovu ne kod mene.

G. BIK: Pa dobro, ako vam se neko obrati, kao sekretaru Nacionalnog odbora, šta biste uradili?

I. RUPIĆ: Pa, popunio bih prijavu, napisao molbu, priložio 50 dolara i dve fotografije. Sve bismo to onda poslali za Nemačku.

G. BIK: To je popriličan iznos za jedan pasoš, zar ne?

I. RUPIĆ: Verovatno jeste, ali...

G. BIK: Kuda ide taj novac?

I. RUPIĆ: Pa, ovaj, ne mogu vam sada tačno reći kuda ide taj novac, ali znate i sami, za slobodu, za slobodu je ponekad svakom potreban novac...





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate