Decembar 1983: Dževad Prekazi kaže da je u
Partizanu doživeo mnogo lepih trenutaka, progutao mnogo gorkih
pilula i da je bio - primoran da ode... Sukob uprava - Prekazi još
od 1978, kad je stao na stranu Mladinića i Miladinovića...
Sve se odigralo neverovatnom brzinom i
iznenađujuće lako: fudbaler Partizana Dževad Prekazi preselio se u
Hajduk 15. decembra, samo devet dana pošto je zatražio ispisnicu.
Armija navijača crno-belih ostala je zapanjena, a sportska javnost
začuđena pred tako...
... hladnokrvnom odlukom rukovodstva, šampiona da
nepovratno pusti jednog od svojih najboljih igrača.
I dok su se pristalice kluba u čudu
pitale otkud i kako to da se klub preko noći odluči na ovakav
potez, a svi drugi zapanjeno raspitivali o detaljima ovog transfera,
rukovodstvo Partizana, pa i stručni štab, zadovoljno su trljali
ruke.
Oni su bili zadovoljni, čak srećni,
što je Prekazi prešao u Poljud!
Na predlog trenera
Ma kako bila teška, na prvi pogled
možda smešna i neprihvatljiva, ova tvrdnja je apsolutno tačna. I
kad je prvi talas iznenađenja prošao, naišla je normalna reakcija
u vidu pitanja: zbog čega se Partizan odrekao usluga fudbalera koji
je punih devet godina nosio crno-beli dres, učestvovao u osvajanju
dve šampionske titule, bio zamenik kapitena, kandidat za državnu
reprezentaciju i šta sve još ne?
Generalni sekretar Partizana Špira
Sinovčić, na pitanje novinara zašto je Prekaziju data ispisnica,
odgovara na neuobičajeni način:
- Pitajte stručni štab. Na predlog
trenera dali smo mu dozvolu da ode u Hajduk.
A stručni štab se oglasio preko prvog
trenera Miloša Milutinovića. Prilično neubedljivo i bez argumenata,
ne trudeći se da bar delimično otkrije prave razloge, Milutinović
je objasnio:
- Na osnovu zahteva koji je Dževad
Prekazi podneo rukovodstvu kluba, procenili smo zajednički da je u
interesu i Partizana i ovog fudbalera, koji je toliko proveo u klubu,
da mu se izađe u susret.
I to je sve od zvaničnih objašnjenja.
Dževad Prekazi, i sam iznenađen razvojem događaja, u prvi mah
ovako je reagovao:
- Žao mi je što odlazim iz kluba u
kome sam proveo tolike godine, doživeo mnogo tepih trenutaka, ali i
progutao mnogo gorkih pilula. Bio sam prinuđen da odem!
Zašto je popularni Preki morao da ode?
Priča o tome može da zvuči i neverovatno, i neistinito i filmski
nevešto izrežirano. Tobdžija iz Humske, naime, bio je kost u grlu
užem rukovodstvu crno-belih, a misao da je on opasan po klub i tim,
polako ali sigurno usađena je i treneru Milutinoviću i kad se i to
dogodilo Prekazi je postao - nepoželjan!
Cehovi iz 1978.
Sukob na relaciji uprava - Prekazi
datira od davnih dana. Tačnije, od 1978. godine kada je, onda mladi,
talentovani reprezentativac, javno, glasno i jasno stao na stranu
trenera Mladinića i Miladinovića u njihovom sukobu sa upravom.
Vešto izrežirani "puč" potpuno je uspeo, pa su ova
dvojica trenera bili primorani da odu samo nekoliko meseci pošto su
Partizanu vratili titulu i potukli sve jugoslovenske
rekorde u broju osvojenih bodova.
Prekazi, igrač plemenitog kova, ali i
istančanog osećaja za pravdu, burno je reagovao i za razliku od
mnogih fudbalera, koji su delo Mladinića i Miladinovića (Stojković,
Đurović, rehabilitovani Santrač...) i koji su se poveli za
obećanjima uprave, rekao da su to neprihvatljivi metodi i da dvojica
trenera ne zaslužuju da budu pominjani kao uzročnici neuspeha u
novoj sezoni.
Mladinić i Miladinović su se povukli
(tačnije, primorani su da odu), a rukovodstvo Partizana nikada nije
zaboravilo Prekazijevo ponašanje. Od tada počinje maltene progon: u
sprezi sa trenerima Duvančićem (koji je bio samo poslušna
marioneta) i Kaloperovićem (do prošle godine u "velikoj
ljubavi" sa upravom) ti ljudi iz dana u dan podrivali su
Prekazijev status.
Neuk da se odbrani od toga, Prekazi je
odlazio s druge strane tog ratišta, ali nikako ćuteći, već s
reakcijom u vidu bunta, gordosti i još čvršće vere u svoje
principe - ne odstupi ni za pedalj kad si u pravu.
Prva etapa bila je - eliminacija iz
tima. Druga - eliminacija iz kruga kandidata za prvi tim. Prekazi je
preko noći postao nepoželjan, višak radne snage, fudbaler na koga
se ne računa. On koji je do juče bio apsolutni ljubimac publike,
sportske javnosti, pa i uprave. Ali, očigledno nije umeo da proceni,
ostao je dosledan i - počeo je da plaća cehove.
"Mašina" opet radi
Priča dalje teče ovako: ostavljen,
sam na vetrometini, i dalje se zaklinjući Mladiniću, a naročito
Miladinoviću, sada već i iz inata, veliki talenat počeo je da se
gubi. Sjaj tamni, Prekazi ne igra, on sa tribina gleda utakmice.
Konflikti su stalni pratilac, jer ga je uhodana mašina uveliko
isprovocirala. U jednom tenutku shvata da se nepravde nastavljaju
nesmanjenom žestinom i odlazi u JNA.
Kad se izmučen borbom sa samim sobom,
šiban istinskom nemaštinom (klub mu nije davao pomoć za vreme
služenja kadrovskog roka, a njegova supruga je živela od plate
fizičke radnice i pomoći malobrojnih prijatelja) i svestan šta je
sve propustio u karijeri, vratio posle godinu i po dana, svima je
rekao:
- Šta je bilo - bilo je. Grešio sam i
ja, ali zaboravljam i sve one nepravde. Moje vreme opet dolazi...
Vrlo brzo nametnuo se treneru
Milutinoviću. Jednostavno ga primorao da ga stavi u prvu
jedanaestoricu, jer je na treninzima i prijateljskim utakmicama bio
bez konkurencije najbolji. U sezoni u kojoj je Partizan osvojio prvo
mesto, Prekazijev učinak spada u vrlo visoku produktivnost. Ponovo
je postao kandidat za reprezentaciju.
Blistao je od zadovoljstva i - dozvolio
da padne u grešku, da zaigra nešto slabije. I, ponovo je proradila
"mašina": neko je "dušebrižno" i u poverenju
rekao Milutinoviću da je Prekazi ispričao da trener slabo radi, da
se u novom prvenstvu igra znatno slabije jer se upravo šef stručnog
štaba opustio i da je on, Milutinović, glavni krivac za neuspehe.
Milutinović je "progutao"
mamac, počeo je da preti Prekaziju da će ga eliminisati iz tima još
onda kad je njegova forma bila sasvim solidna. Nagovaran da Prekazija
potpuno skloni, trener je samo čekao prvu priliku. I, posle poraza
od Radničkog, saopštio je da do daljeg ne računa na Mancea,
Dimitrijevića i Prekazija.
Opet je, u stvari, pobedila uprava koja
nije zaboravila stare grehe Dževada Prekazija. Žestoko se opirala i
njegovom povratku u tim, ali je morala da ćuti dok je Prekazi
briljirao, mada je stalno čekana prilika da se otrovne strelice
odapnu u pravcu "opasnog i nepoželjnog".
Molba - društveno neprihvatljiva
Suočen sa novim problemom, Prekazi je
zatražio raskid ugovora. U molbi upućenoj Izvršnom odboru, između
ostalog, napisao je:
"Svrstan sam u koš sa onima koji žive nesportski i ne ponašaju se profesionalno. Dobro se zna da ja nikada nisam tako živeo. Bez ikakve krivice sam eliminisan. Ugovor mi ističe u junu 1984. godine i već sada tvrdim da ga ni pod kakvim okolnostima ne bih produžio. Mom strpljenju došao je kraj i više nisam spreman ni sposoban da podnosim svakojake igre i niske udarce. Rastanak je neminovan j to je najbolje rešenje i za klub i za mene. Ostajem partizanovac, uprkos mnogim nepravdama koje su mi nanete i žao mi je što napuštam klub za koji navijam otkad znam za sebe..."
Molba je dočekana oberučke, a kad se
Hajduk javio i izrazio želju da angažuje Prekazija, Partizan je
brzo odlučio da ga pusti.
Uz put je predsednik IO Jovan Mileusnić
molbu ocenio društveno neprihvatljivom (!), za Prekazijem su počeli
tih dana da se vuku čak i "repovi" političke
nepodobnosti, s aluzijama na njegovo poreklo i događaje iz krajeva
odakle je došao. Slično je bilo i kad je Mladinić, u odlasku,
proglašen nepoželjnim tehnomenadžerom! Poređenja tih
kvalifikacija su neizbežna.
Dževad Prekazi se danas ogradio zidom
ćutanja. Ne želi da govori za novine. Ponavlja kao u transu:
- Hoću što pre da zaboravim sve. Ni
reći više o Partizanu, uostalom u Hajduku su mi rekli da nije
korektno da napadam bivši klub i ja ću ih poslušati. Moja jedina
želja sada je da se dobro pripremim i uspešnim igrama pokažem ko
je pogrešio. Istovremeno, zahvalan sam ljudima u Hajduku što veruju
u moje kvalitete. Za mene od danas postoji samo Hajduk, i ništa
više!
U kakav je rizik ušao Partizan nije
teško naslutiti. Ukoliko Prekazi bude igrao u Hajduku kako može i
kako je igrao u prošlom i ovom prvenstvu, navijači će se opet
upitati, kao što to sada čine: kako je moguće da se klub
liši usluge takvog fudbalera?
Fudbalera koji je morao da ode!
Napisao: Mihailo Ivanović (Osmica, 1983.)