Oktobar 1980: Novosadska rok grupa "ŠTA"
već pune tri godine s promenljivom srećom i promenljivim postavama,
navodi na pitanje - da li je reč o formaciji kojoj, u osudnim
momentima, ponestaje daha (iako im niko ne odriče kvalitet i raznovrsnost ideja) ili je, jednostavno, članovima ove grupe
muzika hobi.
Od osnivanja do danas, kostur grupe čine NENAD ČANAK (klavijature, flauta, akustična gitara, vokal) i IVAN
FECE-FIRČI (udaraljke, akustična gitara, vokal).
Kako objašnjavaju česte personalne promene?
- Naša grupa nikad nije bila klasična postava. Broj članova je zavisio od instrumenata koje smo koristili u pojedinim periodima rada; tačnije od ideja kojima su instrumenti i zvuk podređivani. Da nije nastupa, niko nam ne bi bio potreban. Za one koji ne znaju, u studiju nasnimavamo sami sve instrumente.
Mladi za mlade
Na ideji o prvom jugoslovenskom rok-oratorijumu "Kavez snova" - Nenad radi već godinama. Izvesni delovi tako obimnog muzičkog dela već su izvođeni kao kompaktne kompozicije. To su "Kavez snova" (I stav rok oratorijuma), "To smo mi" (II stav), "Ružni, prljavi, zli" (IV stav) i "Aberacija" (finale).
- I van celokupnog konteksta, tri stava i finale dali su kompletan ugođaj. Tvrdim da je publike željna složenije muzike, od one koje joj pružaju mas-mediji. Prezasićena je muzike od pet nesrećno složenih akorda, iako, prividno, takva
muzika bolje prolazi kod publike. Publika želi kompleksniju muziku sa značenjem - isključiv je
Nenad Čanak.
Pored grupe "ŠTA", u izvođenju "Kaveza snova" biće uključene balerine (koreograf Ksenija Dinjaški, profesor baleta Novosadske baletske škole, gudački orkestar
(dirigent Ilija Vrsajkov), hor Muzičke omladine Novog Sada (dirigent
Hilda Pucarević), kao i glumci Novosadskog narodnog pozorišta. Za
lektora teksta izabran je Tomislav Ketig.
U pripreme i realizaciju
rok-oratorijuma (premijera se predviđa za kraj tekuće godine)
uključen je veliki broj saradnika i izvođača, uglavnom mladih
ljudi, dakle, potrošača rok muzike.
- Ovaj rok oratorijum je pokušaj da se učini korak napred u umetničkom smislu. Verujem da je budućnost muzike i umetnosti u multimedijalnom pristupu. "Kavez snova" će sadržati agresivnost rok muzike, harmonsku širinu klasične muzike, umetnost pokreta klasičnog
baleta, dubinu horskih glasova podvučenih još neiskorišćenim
mogućnostima elektronske muzike, mekoću gudačkih instrumenata i -
živu reč. To je, u stvari, korak iznad opere! - veli Nenad.
Da li će brojnost ansambla onemogućiti
da "Kavez snova" vidi publika širom naše zemlje?
- Svi koji su uključeni u rad ne
računaju sa zaradom. Ona je najmanje važna. Nas, pre svega, vezuje
zadovoljstvo koje muzika pruža. Nastupićemo svuda gde nas pozovu, i zadovoljićemo se najskromnijim dnevnicama - tvrdi Ivan.
Spontano atraktivni
Boraveći u Novom Sadu, imali smo priliku da čujemo kompletan "Kavez snova". Za četrdeset sedam minuta, koliko
rok-oratorijum traje, shvatili smo da će se grupa "ŠTA"
predstaviti publici u sasvim drugom izdanju od onog na koncertima u
Novom Sadu, Beogradu ili Zagrebu.
- Tema "Kaveza snova" prilično je imaginarna. Pokušao sam da obradim put čoveka koji gubi veru u
svet, zatvara se u sebe i - u sopstvenoj nedokučivosti pronalazi
svetove potpuno odvojene od realnog - ispričao nam je autor "Kaveza
snova" Nenad Čanak.
Uporedo s pripremanjem "Kaveza snova",
grupa "ŠTA" nastavlja i sa drugim svojim delatnostima. Ovih dana,
u studiju Radio Novog Sada, snimiće nekoliko novih kompozicija.
Pripremaju se i za naredni "Bum"
festival, mada je održavanje ove najveće domaće rok
manifestacije, na žalost, neizvesno. Mere stabilizacije nisu mimoišle ni rok muziku.
- I dalje ćemo održavati koncerte koji nisu u vezi s "Kavezom
snova". Sasvim je moguće svirati na neki način dijametralnu
muziku, i pri tom biti zadovoljan kao i publika - kaže treći
stalni član grupe MIROSLAV CVETKOVIĆ - PIS.
Koncerti grupe "ŠTA" pamte se i po spontanoj atraktivnosti u kojoj
prednjači Nenad. Nikad se unapred ne dogovaraju šta će na sceni
reći ili uraditi, ali skoro da svaka njihova reč ili pokret izaziva
smeh. Osim smeha tu je i aplauz. Za muziku! Za prilično dobru rok
muziku.
Napisao: Miroljub S. Nikolić (Zum reporter, 1980.)