Već 7. jula 1941. godine pri Oblasnom komitetu KPJ za Kosovo i Metohiju formiran je Vojni komitet, koji je rukovodio pripremama za ustanak. Obrazovane su i dve diverzantske grupe. Jedna od njih, grupa Trepče, je 17/18. jula 1941. godine izvršila diverziju na žičari Zvečan-Stari Trg... Posle toga, ova grupa se prebacila na Kopaonik.
Već oktobra meseca 1941. godine osnovan je i Metohijski odred sa pet bataljona i oko 780 boraca. On je organizovao diverzije i branio seosko stanovništvo od nedela četničkih bandi.
Početkom 1942. godine rađaju se nove
partizanske jedinice. Tako je 1. oktobra 1942. godine osnovan 1.
odred "Zejnel Ajdini". Od njega su kasnije, u januaru 1943. godine, stvorena dva odreda,
"Zejnel Ajdini", sa oko četrdeset boraca, i "Emin
Duraku", u čiji sastav je ušlo trideset boraca.
Nakon kapitulacije Italije stvoreni su
novi uslovi za širenje oslobodilačkog pokreta na Kosovu. Tada su
oslobođeni politički zatvorenici i od njih osnovana dva bataljona,
"Ramiz Sadiku" i "Boro Vukmirović", koji su 22.
oktobra ušli u sastav Kosovsko-metohijskog NOP odreda. Nešto
kasnije, štab operativne zone za Metohiju formirao je četu "Bajram
Curi", koja je do decembra već prerasla u bataljon. U januaru
1944. godine bataljon "Bajram Curi" i bataljon "Perjat
Redžepi" ulaze u sastav "Malesijskog NOP odreda".
Tokom 1944. godine na Kosovu se osniva
osam partizanskih brigada i jedna brigada Korpusa narodne odbrane.
Prva Kosovsko-metohijska brigada
osnovana je 24. juna 1944. godine na Karaormanu. U njen
sastav ušli su kosovski bataljoni Prve Kosovsko-makedonske brigade.
Na dan formiranja brigada je imala tri bataljona i brojala 310
boraca, a do kraja godine narasla je na 2.200 boraca. Kasnije je ušla
u sastav 52. divizije.
Ova brigada je vodila više značajnih borbi, među kojima se posebno ističe borba za oslobođenje Debra (9. VII 1944. godine), kada je pohvaljena od Glavnog štaba NOV i PO Makedonije. Ona je uspešno delovala na putu Struga-Debar i nanela je neprijatelju teške gubitke u borbi kod Piškopeje u Albaniji, u sadejstvu sa albanskim partizanima. Krajem avgusta 1944. godine vodila je borbe u dolini reke Treske itd.
Ova brigada je vodila više značajnih borbi, među kojima se posebno ističe borba za oslobođenje Debra (9. VII 1944. godine), kada je pohvaljena od Glavnog štaba NOV i PO Makedonije. Ona je uspešno delovala na putu Struga-Debar i nanela je neprijatelju teške gubitke u borbi kod Piškopeje u Albaniji, u sadejstvu sa albanskim partizanima. Krajem avgusta 1944. godine vodila je borbe u dolini reke Treske itd.
Druga Kosovsko-metohijska brigada je
osnovana 9. septembra 1944. godine u selu Ljiljancu kod Bujanovca, a
u njen sastav je ušao Kosovski NOP odred i partizani
iz Gnjilana i Kačanika. Kada je formirana, brigada je imala 600
boraca svrstanih u četiri bataljona, a već na kraju godine brojala
je 1.600 boraca. Vodila je značajne borbe kod Bujanovca, Gnjilana,
Uroševca itd.
Treća Kosovsko-metohijska brigada je
nastala 16. septembra 1944. godine u Vranju i imala je 450
boraca, raspoređenih u tri bataljona. Njene najznačajnije borbe su bile kod Medveđa, Podujeva i
Prištine.
Četvrta Kosovsko-metohijska brigada je
stvorena 13. oktobra 1944. godine u Krumi (Albanija). Na početku je
brojala 400 boraca koji su bili svrstani u tri bataljona, a na kraju
godine je narasla na 2.000 boraca. Jedna od njenih najtežih borbi
bila je za oslobađanje Đakovice, od 14. oktobra do 8. novembra 1944.
Peta Kosovsko-metohijska brigada je
osnovana 24. septembra 1944. godine u Gularima. U sastav ove brigade
ušle su izbeglice sa Kosova i dobrovoljci sa područja Jablanice,
ukupno 300 boraca. U oktobru mesecu brigada broji 500 boraca, a na
kraju godine 1.800.
Šesta Kosovsko-metohijska brigada je
formirana u Kosovskoj Mitrovici 13. decembra 1944. godine od oko
1.000 boraca.
Sedma Kosovsko-metohijska brigada je
formirana decembra 1944. godine. Imala je 4.000 boraca.
Osma Kosovsko-metohijska brigada je
formirana 20. decembra 1944. godine u varošici Istok od 2.000
boraca.
Na Kosovu je u januaru 1945. godine
formirana i Kosovsko-metohijska brigada KNOJ-a. U njen sastav su ušli
odabrani borci Kosovsko-metohijskih brigada, ukupno 1.600 boraca i
rukovodilaca.
Sve ove brigade sa Kosova vodile su
oštre borbe krajem 1944. i početkom 1945. godine sa ostacima
balističkih bandi, kojih je u to vreme bilo dosta.
Dvadeset i četvrtog novembra, u
Prištini, okupiće se preživeli borci brigada i odreda NOP-a sa
Kosova. Na zboru će kako je predviđeno, govoriti predsednik Socijalističkog saveza Kosova, drug Mihajlo Zvicer, dok će smotru
preživelih boraca svih brigada izvršiti drug Fadilj Hodža,
komandant Operativnog štaba Kosova iz ratnih dana.
Ovom svečanom skupu, pored preživelih
boraca i predstavnika boračkih organizacija iz svih naših republika
i pokrajina, prisustvovaće i delegati boraca NR Albanije. Očekuje
se da izaslanik Predsednika Republike preda brigadama odlikovanja.
Napisao: Mihajlo Georgijevski (Front, 1974.)
Herojska mladost
Po završenoj osnovnoj školi radio je
na imanju svoga oca, a u zimu 1942. godine se zaposlio u prištinskoj
gimnaziji kao školski poslužitelj. Pripadao je naprednom
omladinskom pokretu. Za vreme rada u Prištini, u njegovom skromnom
sobičku koji se nalazio ispod bine u sali za priredbe, sastajali su
se članovi skojevske ćelije.
Tu je, uz njegov pristanak, unesen i geštetner, na kojem je skojevska organizacija umnožavala vesti i drugi propagandni materijal. Kaba nije dugo ostao nezapažen na tom mestu, pa je ubrzo uhapšen. Pobegao je iz zatvora i vratio se u rodni Debar, gde se odmah priključuje pripadnicima NOP-a i izvršava mnoge odgovorne zadatke.
U kući njegovih roditelja su boravili ilegalci i održavani su partijski sastanci. U toj kući je narodni heroj Kuzman Josifovski Pitu formirao početkom 1943. godine Mesni komitet KPJ za Debar.
Tu je, uz njegov pristanak, unesen i geštetner, na kojem je skojevska organizacija umnožavala vesti i drugi propagandni materijal. Kaba nije dugo ostao nezapažen na tom mestu, pa je ubrzo uhapšen. Pobegao je iz zatvora i vratio se u rodni Debar, gde se odmah priključuje pripadnicima NOP-a i izvršava mnoge odgovorne zadatke.
U kući njegovih roditelja su boravili ilegalci i održavani su partijski sastanci. U toj kući je narodni heroj Kuzman Josifovski Pitu formirao početkom 1943. godine Mesni komitet KPJ za Debar.
Februara 1943. godine Kaba je,
pritisnut nemaštinom, krenuo u Tiranu da se zaposli, ali samo dva
meseca kasnije napustio je taj grad i stupio u partizanski odred
"Daiti". Uskoro se sa jednom partizanskom četom našao u rejonu Debra i Piškopeje. U tom kraju
ratovao je duže vreme. U mnogim borbama je pokazao izuzetnu
hrabrost.
Posle oslobođenja Debra postao je zamenik komesara čete pri komandi mesta, a kada je osnovana Sedma makedonsko-albanska brigada, stupio je u nju i učestvovao u borbama za oslobođenje Makedonije. Naročito se istakao u borbama za Strugu, novembra 1944. godine.
Početkom 1945. godine brigada je upućena na sremski front. Kaba je i ovde neustrašivo jurišao. Predvodio je mlade Albance koji su hrabro ginuli u Sremu i Slavoniji. Na plodnim poljima ostalo je zauvek više od stotinu pripadnika ove brigade. Među njima i mladi Kaba.
Posle oslobođenja Debra postao je zamenik komesara čete pri komandi mesta, a kada je osnovana Sedma makedonsko-albanska brigada, stupio je u nju i učestvovao u borbama za oslobođenje Makedonije. Naročito se istakao u borbama za Strugu, novembra 1944. godine.
Početkom 1945. godine brigada je upućena na sremski front. Kaba je i ovde neustrašivo jurišao. Predvodio je mlade Albance koji su hrabro ginuli u Sremu i Slavoniji. Na plodnim poljima ostalo je zauvek više od stotinu pripadnika ove brigade. Među njima i mladi Kaba.
Poginuo je ne dočekavši slobodu za
koju se tako hrabro borio. U rodnom Debru mladom Kabi podignut je
spomenik u znak zahvalnosti za sve ono što je dao u svom kratkom ali
časnom životu.