Ugledni reditelj, koga gledaoci pamte po serijama "Fiškal" i "Čedomir Ilić", pomišljao je čak da se zauvek okane posla koji ga je proslavio - ekranizacije dela klasika naše književnosti...
Kad smo pre izvesnog vremena sreli poznatog i plodnog zagrebačkog TV reditelja Joakima Marušića i...
... zapitali ga šta namerava da radi posle serije "U registraturi", dobili smo neočekivan odgovor. Rekao nam je, naime, da ovakru seriju više neće nikad režirati, a da o svemu možemo detaljnije razgovarati kad potpuno završi ovo delo jer još montira poslednju epizodu.
... zapitali ga šta namerava da radi posle serije "U registraturi", dobili smo neočekivan odgovor. Rekao nam je, naime, da ovakru seriju više neće nikad režirati, a da o svemu možemo detaljnije razgovarati kad potpuno završi ovo delo jer još montira poslednju epizodu.
Prilikom sledećeg susreta, ovih dana, ugledni reditelj je bio oran za razgovor i o mnogim drugim veoma zanimljivim pojedinostima koje zaslužuju da se iznesu na svetlo javnosti:
- Tačno je da sam onda rekao da više neću nikad raditi TV serije. Rekao sam to gotovo u afektu. Bio sam, naime nezadovoljan nekim odnosima u mojoj kući, kad sam bio ne samo uvređen nego i diskreditovan kao autor.
"Ohlađeni" Marušić nam je zatim izjavio da će ipak nastaviti da radi na TV serijama. Dobili smo čak i konkretno obaveštenje: reč je o čuvenom romanu Augusta Šenoe "Kletva" čime on misli zatvoriti svoj tematski krug vezan za literaturu. Serija bi imala 25 nastavaka i pripremao bi se dve do tri godine.
Bila je to, dakle, vest koju smo primili sa simpatijama jer je reč o jednom mladom i talentovanom reditelju koji već ima iza sebe barem, pedesetak igranih dela na televiziji.
- Imam već načelne pristanke moje uprave i nadam se da će ovog puta biti više razumevanja i da će deo posla oko adaptacije i ostalih priprema biti lakši, nasuptrot praksi koju imam.
Prekratko ili predugo?
Reditelj Marušić govorio nam je zatim o nekim svojim iskustvima i uspomenama koje bi hteo što pre da zaboravni. Pre svega, uvek su mu zamerali pre snimanja da je serija koju sprema preduga a posle da je - prekratka!
Tako mu je dramaturg Beogradske televizije Miroslav Karaulac rekao da je "Čedomir Ilić" "stvar koja bi se mogla dati u jednom komadu". Posredovanjem Filipa Davida, kaže Marušić, odlučeno je da se ipak snime tri nastavka:
- Ja sam, videli ste, napravio pet i svima je bilo žao što je bilo samo pet.
Prilikom snimanja "Fiškala", koji je imao pet nastavaka, šef proizvodnje Zagrebačke televizije ga je gotovo napao: zašto samo pet!
Prilikom snimanja "Fiškala", koji je imao pet nastavaka, šef proizvodnje Zagrebačke televizije ga je gotovo napao: zašto samo pet!
- Ja sam ga pristojno upozorio da je baš on bio taj koji nije dozvoljavao više od tri epizode. Ja sam na svoju ruku to produžio rizikujući čak da budem i kažnjen. Ali, znao sam da radim korektno.
Marušić nas je zatim upoznao i sa slučajem njegove poslednje serije "U registraturi". I ovde je reditelj imao problema jer mu se prigovaralo, kad je on ponudio sedam priča, da "delo nema toliko materije da se rastegne."
- Zahvaljujući, međutim, jednom vrlo preduzimljivom mladom čoveku koji je nedavno došao na TV (ovde ne želim da se shvati da podilazim "gazdama") dobio sam sredstva za deset priča. Što ih ipak nije bilo toliko (već devet), to možemo "zahvaliti" nekim drugim osobama.
Pre nego što nam je direktno odgovorio na koga se to odnosi, Marušić nam je izneo šta misli o tome da li postoji kriza TV programa?
- Ja bih rekao da postoji kriza, ogromna kriza, ovih koji vode taj program. To su mahom ljudi (ne svi, i čast izuzecima koji me hrabre svojim prisustvom i svojim pametnim odlukama), u većini totalno nesposobni u rukovodilačkom smislu. Kao ilustraciju rekao bih još samo jednu stvar. Čitav niz ljudi bio je protiv projekta "U registraturi". Sad ti isti ljudi dolaze i čestitaju, a pre toga su meritorno tvrdili nešto suprotno ... I zato se možemo priupitati na koji način jedan program može biti dobar ako o njemu odlučuju ljudi koji nemaju osnovnu stvar za svoju profesiju: instinkt za kvalitet i instinkt za repertoar.
Slučaj s Laurom
Marušić se žalio da su mu seriju gotovo desetkovali jer se nekom od nadležnih nije dopadala sekvenca s ovim glumcem ili nekim drugim, i te sekvence su morale biti odstranjene:
- Ja takvo poniženje u svojoj profesiji više neću dozvoliti! - rekao nam je temperamentno Marušić kad je počeo da govori o odnosu sa svojom urednicom (Zora Dirnbach, v. d. urednika Dramske redakcije TV Zagreb - primedba redakcije).
- To je na jednoj strana vrlo pošten radnik ali potpuno nesposobna osoba za saradnju u autorskom smislu. To je osoba koja strašno voli vlast i zapovedanje. Ona je to izborila i u kući i kao jedini predstavnik Televizije Zagreb u odnosu na "Jadran-film", takvim autoritetom je delovala pa se desilo da mi je, recimo dobronamerno, izbacivala neke sekvence a ja sam ih kriomice kasnije u fragmentima vraćao kao retrospektivu ... Ovaj primer navodim i zato da pokažem kako je autorima na televiziji u ovoj današnjoj situaciji nemoguće raditi.
- Ja sam zbog mišljenja te urednice bio prisiljen da izbacujem krasne sekvence s Uglješom Kojadinovićem ili sa Đurom Utješanovićem, a glumci su ih zaista odigrali upečatljivo, nadahnuto, izvanredno ...
Marušić je uz ovaj primer objasnio i "slučaj s Laurom" kad je ceo predživot glavne junakinje iz četvrte epizode dao tek u osmoj priči - i to prilično skraćeno ...
Naš temperamentni sagovornik govorio je o greškama koje čine ljudi koji uređuju program navodeći da su i zbog toga osnovana udruženja TV reditelja čitave zemlje. Urednici, po Marušiću, gazduju i stvaraju program a reditelji su "najamnici koji moraju slušati".
Objašnjavajući svoj slučaj, budući da je vezan za jednu kuću, reditelj Kovačićeve serije kaže da je on za ovaj svoj rad dobio manje nego što su honorari rekvizitera i garderobera.
- Nisam pristao da idem u slobodne profesionalce jer bih morao da radim i razne "splačine" i na taj način bih bio ucenjen pozicijom. Bio bih, možda, i gladan a ja moram da hranim ženu i decu.
Na temu tekstova za televizijsku dramu Marušić takođe ima primedbi.
- Da tekstova nema, to je čista izmišljotina. Ja ću im, na primer, sad odmah izdiktirati za deset godina unapred sve moguće stvari koje se mogu izvanredno napraviti. Moja solidna pozicija u ovom umetničkom svetu je rezultat samo toga da sam ja na silu i na sto načina uspeo kroz ove godine sam sebi praviti repertoar.
"Bevanda od jezika i dijalekta... "
Marušić zatim optužuje urednike da ne znaju da animiraju pisce. Ne znaju pronaći nove tekstove. Tvrdi da je on, kad je god želeo da nađe savremeni tekst, uspeo u tome. Tu je nabrojao i dve adaptacije Andrićeve proze koje su dobile najlaskavije ocene.
Joakim Marušić je gnevan i na sve ono što doživi pre nego što počne da snima. Kaže da se redovno "potroši" oko plasmana projekta i psihički i fizički i da je još pre prve klape 30 odsto "u autu".
Kad se ponovno poveo razgovor o TV seriji "U registraturi", Marušić je i ovde izneo neke osude:
- Radiću, ipak, i dalje TV serije, i to samo iz dalmatinskog "dišpeta", inata, da dokažem da sam u pravu. Tako je bilo i sa "Registraturom". Mene su neke društvene konstelacije mafijaški napadale pre nego što sam počeo raditi ... Zakačili su pitanje jezika ... Pitanje adaptacije uopšte ... Harangirali su po štampi i okolo u javnosti "da će jedan Dalmatinac praviti bevandu od jezika i od ambijenata" ... Sad su ućutkani. Ovo je na temu moje inatljivosti. Konačno, to nam je možda najlepše što mi Jugosloveni imamo. Baš taj urođeni inat da se ne damo.
Eto tako govori ovaj 36-godišnjak rođen u Splitu, gde je proveo dečaštvo, a završio školovanje u Zagrebu. Na televiziji je od 1957. godine, gde je kao asistent mnogim poznatim starijim kolegama pekao zanat. Bavio se literaturom i objavljivao.
Objavio je mnoge adaptacije književnih dela. Ima mnogo planova. Velika mu je želja da napravi seriju o atentatima jer je i kao dečak za vreme rata bio svedok jednog atentata. Ističe da je bio i sportista i da je tu mnogo naučio. Između ostalog, i da dostojanstveno gubi.
Objavio je mnoge adaptacije književnih dela. Ima mnogo planova. Velika mu je želja da napravi seriju o atentatima jer je i kao dečak za vreme rata bio svedok jednog atentata. Ističe da je bio i sportista i da je tu mnogo naučio. Između ostalog, i da dostojanstveno gubi.
Uzgred rečeno, Joakim Marušić nam nije u praksi demonstrirao ovu svoju osobinu: sve što je dosad radio na televiziji - doživelo je uspeh.
