Pages

Doris Day, životna priča: "Draga moja, ako želiš da traješ, moraš da stvoriš sopstveni glumački tip"

Decembar 1973: Američka glumica i pevačica Doris Dej godinama je bila ljubimica publike: filmovi u kojima je igrala, a koji se i danas rado gledaju, bili su garancija za smeh i razbibrigu. "Uvek sam se dobro slagala sa svojim partnerima, ali moram da izdvojim trojicu koji su mi draži od svih: Rok Hadson, Keri Grent i Rod Tejlor", kaže Doris Dej.

- Da li se sećate devojčice koja je pre gotovo tri decenije stigla u Holivud? - upitala je nedavno Doris Dej Dika Kaveta u čijem je TV programu-intervjuu bila gost. 

- Osećala sam se kao Alisa u zemlji čuda i to se nije moglo sakriti! Sve me je iznenađivalo. Bila sam nema od divljenja kad bih se našla licem u lice s nekom zvezdom koju sam dotad znala samo s ekrana.

Posle toga je prasnula u smeh: jedan od najveselijih smehova koje Holivud pamti. A Dik Kavet je preporučio gledaocima:

- Dragi moji, smejte se sa Doris, jer njen smeh izražava životnu radost. Istina, i ona se, kao i mnoge moje filmske prijateljice, često trudila da pronađe neko svoje "novo" lice, da se prilagodi trenutnom ukusu, ali kasnije se uvek vraćala snimanju komedija, svesna da one najviše odgovaraju njenoj glumačkoj ličnosti. Doris neprekidno misli na budućnost i plaši se da bi uskoro mogla da bude zaboravljena. Međutim, ja vam garantujem da je ona i danas ljubimica publike.


Kako da budem zavodnica?



Neki lovac na talente doveo je Doris u Holivud 1948. Umela je lepo da peva, pa su producenti želeli da iskoriste taj njen talenat: epoha muzičkih komedija bila je u punom jeku! Tada veoma moćni producent Majkl Kertis pripremao je muzički film sa Beti Haton koja se, kao što to obično biva, u poslednjem trenutku razbolela. 

Predložili su mu da proba s jednom početnicom (vi već pogađate da je to bila Doris), a iskusni producent je smesta shvatio da pred sobom ima talentovanu devojku u čijim se plavim očima i veselom osmehu krije blago koje treba iskoristiti. 

Odmah je počeo sa snimanjem filma "Romansa u Riju" i - nije se razočarao. Mlada Doris pevala je spontano i nadahnuto, što se publici veoma dopalo. Film je dočekan ovacijama, a Doris Dej proglašena "otkrićem godine". 

Tako je rođena nova zvezda.




- Posmatrajući sebe pažljivo u ogledalu, shvatila sam da nikada neću moći da postanem jedna od zavodnica ekrana - pričala je kasnije Doris Dej. - Sa svojim mnogobrojnim pegama na licu (jedan dokoni holivudski statističar izbrojao je da ih ima 1.530!), svojim ogromnim zubima i mršavim telom, bila sam devojka sasvim običnog izgleda. Ali, već tada sam rekla sebi: 

"Draga moja, ako želiš da traješ, moraš da stvoriš sopstveni glumački tip". 

Odlučila sam da uvek ostanem prirodna i jednostavna "devojka iz susedstva", jer je samo to odgovaralo mojoj prirodi.


Jedna "normalna" priča



Na taj način Doris Dej je postala neka vrsta izuzetka: u šabloniziranu i izveštačenu holivudsku sredinu unela je svežinu mladosti i spontanosti. 

Mnogobrojni filmovi koje je kasnije snimila bili su najbolja potvrda da su se njena nastojanja isplatila. Nijedan od tih filmova ne predstavlja uzor mašte i genijalnosti, ali zato su svi obojeni vedrinom i prijatnim humorom i - rado gledani. 

Jasno je da Doris nikad neće dobiti "Oskara" za svoju glumu, ali ona će u srcu publike uvek imati svoje mesto.

Njen život nije postao legenda: to je jedna sasvim normalna priča, ispunjena trenucima radosti i kriza.

- Do četrnaeste godine moj život je tekao mirno - priča Doris. - Otac je bio profesor klavira: svi smo voleli muziku i često pevali. Ipak, jednoga dana dogodilo se nešto što je narušilo ovu harmoniju: roditelji su odlučili da se razvedu. Taj trenutak je bio preloman u mom životu: mislim da sam tada odrasla. 

Drugu krizu doživela sam posle teške saobraćajne nesreće u kojoj umalo nisam poginula, zajedno sa još nekoliko vršnjaka. Više od godinu dana ležala sam gotovo nepomično. Ja, koja sam maštala o tome da jednoga dana postanem igračica, morala sam da se pomirim s tim da je taj san zauvek srušen. 

Međutim, kako su mi svi prijatelji govorili da imam lep glas, ja sam u dokolici, da bih skratila muke, počela da pevam. 

Čim sam prohodala, na štakama sam odlazila na časove pevanja. Debitovala sam u jednoj emisiji na radiju. Kad sam potpisala svoj prvi ugovor, imala sam šesnaest godina. Dobila sam angažman u nekom noćnom lokalu. Tada sam promenila i ime: umesto Doris Kapelhof postala sam - Doris Dej.


Slabost prema muzičarima



Imala je sedamnaest godina kad se udala za trubača Ala Džordana: razvela se tri godine kasnije. Drugi put se udala za saksofonistu Džordža Vajdpera, ali ni taj brak nije bio srećan. Tek kada je upoznala biznismena Martija Melčera, shvatila je da pred sobom ima čoveka svog života. Melčer je preuzeo brigu o svim njenim poslovima koji su tek tada počeli da cvetaju.

Prijatelji su govorili da je u tom braku Doris srce, a Marti mozak. 

S njenim talentom i njegovom preduzimljivošću uspeli su da ostvare velike finansijske uspehe. Tokom godina, Melčer je postao i producent filmova svoje žene. 

Međutim, kako je ona sve teže podnosila pakleni tempo rada koji joj je diktirao Melčer, taj brak se tokom godina ozbiljno poljuljao. Bili su pred razvodom kad je on, jureći da sklopi neki posao, poginuo za volanom svojih kola. 

Doris Dej je tada ostala sama: poslednjih godina snima veoma malo; njena aktivnost ograničena je isključivo na televiziji gde i sama drži veliki broj akcija.

Zanimljivo je da Doris Dej, uprkos dobroj naravi i večnom osmehu, nije uvek bila ljubimica štampe. Godine 1954. Udruženje stranih novinara u Holivudu dodelilo joj je nagradu "Limun" kao izuzetno neljubaznoj glumici!

- To je bilo zato - seća se Doris - što sam vremenom uvidela da novinari vole da izvrću reči glumca i da on zbog toga kasnije može da ima neprilika. Stoga sam postala obazriva, pa sam davala intervjue samo novinarima koje sam dobro znala i u koje sam imala poverenja.


Rok, Keri, Rod



Doris Dej je umela da usmeri svoju karijeru ka jednom određenom žanru filmova. Snimila je oko 35 komedija u kojima su joj partneri bili Klerk Gebl, Hauard Kil, Rok Hadson, Keri Grent, Džems Garner, Rod Tejlor.

- Rok, Keri i Rod ostaju najdraži ljudi s kojima sam radila - kaže Doris. - Ipak, ne mogu da sakrijem svoju slabost prema filmovima ozbiljnog žanra koje sam snimila, a koji su za mene značili veliku promenu: "Zamke strasti", "Čovek koji je suviše znao", "Julija". 

Komediju, međutim, volim onako kao što volim život lišen nepotrebnih komplikacija. 

Retko izlazim, jer Holivud je grad u kojem niko nije pošteđen ogovaranja, a ja sam na to veoma osetljiva. 

O mom privatnom životu pričali su razne izmišljotine: mir sam mogla da sačuvam samo sedenjem između četiri zida: To sam činila i - ne kajem se. Meni su zadovoljstva dolazila od publike, ostali nikad nisu bili važni...

Napisala: Višnja Marjanović (RTV revija, 1973.)







Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate