Mart 1978: Najlepše šetalište u Herceg-Novom
zove se "Šetalište pet Danica". Svako ko bar jednom ovuda prođe
mora da se upita - ko su one bile? Zaista, čije to ime nosi ova
lepa, tiha, romantična promenada pored mora?
Kažu da će šum
mora i talasa večno da pripoveda priče o pet Danica o njihovoj
mladosti, o lepoti, o njihovoj herojskoj smrti...
Uz obalu pored mora, podno Herceg-Novog
pa sve do Igala, kilometrima je dugačka staza, šetalište. Plavo
nebo i plavo more, bela jedra i beli galebovi...
... morska pena uz hridi,
zelenilo palmi, čempresa i limunova, zlaćane mimoze i bokori ruža čine ovu obalu među najlepšim na svetu.
Mešaju se ovde mirisi
južnog mora, svi sokovi opojnog mediterana sa cvrkutom ptica i
veselom grajom dece, ćarlijaju mirišljavi vetrovi, čuje se smeh
razdraganih žena, uveče nežni šapat zaljubljenih.
To je Šetalište pet Danica koje se ne
zaboravlja kada se i samo jednom njime prođe!
I svaki neznanac, gost koji prvi put
prošeta ovim zemaljskim rajem, upitat će se: ko su bile te Danice?
Bile su Danice iz Boke. Svih pet imale
su isto ime i iste sudbine. Rasle su zajedno i mladost provele u
svojoj lepoj Boki.
Još u predratnim danima pripadale su naprednoj
omladini, borile su se protiv neravnopravnog položaja radnika i
ponižavajućeg položaja žena.
Radile su zajedno na pripremi
ustanka, obučavale se za rukovanje oružjem, u prvoj pomoći i
vojno-političkoj nastavi.
U trinaestojulskom ustanku među prvima su
pošle u Orijenski partizanski bataljon gde su se istakle kao borci,
bolničarke i pozadinski radnici.
Aprila 1942. godine, na poziv štaba
Nikšićkog odreda polaze sa grupom najboljih omladinaca Orijenskog
bataljona i od tada, njihov borbeni put je put Pete crnogorske
brigade.
Zajedno sa njima, pet bokeljskih Danica
je prošlo ceo taj junački put koji je vodio ka slobodi: Zelengora,
Prozor, Konjic, Nevesinje, Foča, Kalinovik, glad, tifus, bombe,
mraz, bitka za ranjenike.
I, svih pet su izgubile život u IV i V
ofanzivi.
Buket Danica, buket osamnaestogodišnjih bokeljskih
devojaka uvenuo je u epopeji Sutjeske, ni grob im se ne zna.
U Savezu boraca Herceg-Novog i iz knjige
"Kazivanja iz kolone" Velizara Perunovića saznali smo
kratke životne priče pet Danica.
Najmlađa je bila Danica (Sava) Tomašević, rođena u Svrčugama 1925. godine, puškomitraljezac i
delegat voda.
Vrlo bistra i okretna, marljiva i uporna, kod kuće na
seoskom imanju radila je sve poslove.
"Mi žene možemo da
radimo i da izdržimo sve što i muškarac" - govorila je.
Takva
je bila i u ratu. Na traženje Sava Kovačevića, kao dobrovoljac je
išla u patrolu ispred kolone na Zelengori, od Prozora do Jablanice
na leđima je nosila ranjenu drugaricu, u borbama se često čuo njen
poziv na juriš.
Uveče je volela da mašta i priča sa drugaricama o
danima kada će se svi opet kupati u toplom moru. Njena maštanja
presekao je neprijateljski rafal 13. juna na Sutjesci.
Danica (Dušana) Kosić rođena je
1922. takođe u Svrčugama, kao najstarija od šestoro dece.
U
trinestoj godini izgubila je majku i preuzela brigu o čitavoj kući,
o braći, sestrama i bolesnoj babi.
Bila je očeva miljenica, a on,
napredan čovek, voleo je sa njom o svemu da razgovara. Mnogo je
čitala, a u četrnaestoj godini, zajedno sa ocem, igrala je na sceni
pozorišta u Herceg-Novom.
Bistru, umiljatu i okretnu devojčicu
volelo je čitavo selo.
U ratu, bila je jedna od najomiljenijih
drugarica, pa su je od milošte zvali Girica.
Neumorna je bila u
spasavanju i nezi ranjenika, neustrašiva u borbama. Rukovala je
minobacačem, ali sa jednog juriša u aprilu 1943. nije se vratila.
Iako i sam ranjen, njen komandir je mrtvu izneo iz kiše kuršuma na
Rogovima.
Danica Đurović rodila se u selu
Žlijebu 1922. godine. Učestvovala je u ustanku, radila sa
omladinom, obavljala odgovorne kurirske zadatke.
"Ako drugi ne
mogu, mi skojevci možemo. Moramo i primerom da služimo drugima"
- govorila je ova tiha, skromna i nečujna, a ipak neustrašiva
devojka, koja je, kao bombaš, odlazila u izvidnice i zasede.
Tu nesalomivu partizanku savladao je tifus. Kada
su je ispraćali u bolnicu drugovi nisu ni slutili da je nikada više
neće videti.
Ostala je, zbratimljena u smrti, sa mnogim borcima i
ranjenicima na Sutjesci.
Kada je Danica (Mitra) Bojanić, rođena
u Bojanićima - Dragalj čula da se traže dobrovoljci za Nikšićki
odred, otišla je ne stigavši ni da se sa svojima pozdravi.
A volela
je svoje selo, svaki kamen, majku, oca, braću.
Nije imala ni
šesnaest godina kada je prenosila letke između Risnja i Dragalja,
lepila ih na žandarmerijske stanice i kasarne, a na prelima u selu
pevala revolucionarne pesme.
Čestitost, druželjubivost i skromnost
bile su odlike i ove Danice.
Iznenada, u vrtlogu borbi u kotlini
Sutjeske stigla je da vidi i zagrli brata. Na njih su sručili tone
bombi. Danica je bila teško ranjena. Brat joj je sklopio oči.
Peta Danica - Danica Popivoda - rodila
se 1925. u Bijeloj.
Italijani su joj spalili kuću, jer je čitava
njena porodica učestvovala u ustanku.
Od 13. jula i ona je borac. U
maju 1942. godine odlukom okružnog komiteta Cetinja vraćena je na
politički rad u pozadinu.
Bili su to teški dani: skrivala se i živela
po pećinama, bežala ispred zamki i potera. Kada je ponovo došla u
Lovćenski partizanski odred, već je bila iskusan i i hrabar
puškomitraljezac, postala je vodnik.
U jednoj borbi u Lipi Cuckoj
zarobili su je goloruku i smrtno ranjenu. I tako se ugasio život i
ove Danice.
Mlade, nežne, gotovo devojčice, pošle
su iz svog toplog, lepog podneblja da dele junačku i surovu sudbinu
ratnika, i proletera, predodređenu samo za one najjače i
najhrabrije, da svojim podvizima nadahnjuju buduće pesnike.
Šum mora i talasa večno će pričati o
njima.
Vetar u krošnjama rascvetalih mimoza pričaće o njihovoj
mladosti i lepoti, oluje će govoriti poemu o njihovoj hrabrosti,
kiše će plakati nad njihovim neobeleženim grobovima, a zaljubljeni
će šaputati reči koje one nisu izrekle.
Njihova imena stajaće večno zapisana
na šetalištu ovog divnog grada okupanog suncem, i u toj večnoj
lepoti podsećaće na devojačku i ljudsku lepotu pet
osamnaestogodišnjih Danica.
Napisala: Mila Savić (Bazar, 1978.)
 |
| Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca (1944) (foto: znaci.net) |
