Januar 1981: Za vreme boravka
u Los Anđelesu oktobra 1971. prilikom svoje zvanične posete SAD,
dok se popodne odmarao u jednoj vili, Tito je domaćinima izrazio
želju da vidi neki vestern-film. Bio je u blizini čuvenog filmskog
grada Holivuda i, naravno, nije hteo da propusti priliku a da tu, na
izvoru, ne vidi nešto dobro, tim pre što je vesterne uvek neobično
voleo.
Ali, bruke li za domaćine! Nigde ni
jednog vesterna, ni jedne rolne, čak ni u lokalnim bioskopima i
televizijskim studijima, gde su skoknuti ne bi li zadovoljili želju
gosta. Na žalost, nisu našli film.
Tito se slatko nasmejao i vedro
primetio:
- Holivud, a nigdje ni jednog
kaubojskog filma!
Kad je uveče bio slobodan - bilo da je
kod kuće u Beogradu, na Brionima, Karađorđevu ili Brdu kod Kranja,
pa čak i kad je bio na putu - Tito je rado gledao neki dobar film.
Imao je mali kino-projektor i platno, i to nije bilo teško
instalirati, a saradnici su se pobrinuli za filmsku traku. Rado je
gledao i strane i domaće filmove, i to sve žanrove, uključivši i
vesterne. Kako je to sam izjavio, jedne godine je video blizu 150
filmova.
- Vrlo rado gledam dobre filmove -
pričao je Tito. - Ali, često se dešava da napustim film koji je
bez sadržaja i koji zato ne mogu da gledam. Takvi filmovi, po mom
mišljenju, mogu štetno da djeluju na našu omladinu. Ja se prosto
ljutim što se takvi filmovi prikazuju.
Tito je uvek naglašavao da je film
jedan od važnih faktora u vaspitanju omladine i da zato pri uvozu i
odabiranju filmova ne treba gledati samo na to koliko će se zaraditi
na njima, već i kakvu vaspitnu ulogu imaju.
Aleksandar Konstatinović je punih
trideset godina radio kao kino-operater kod predsednika Tita. Kaže
da je Tito video sve filmove koji su posle rata bili prikazivani u
bioskopima širom zemlje, uključivši tu i sve domaće filmove.
Konstantinović potvrđuje da je Tito najradije gledao istorijske i
akcione filmove i vestern:
- Svakog dana, i posle najnapornijeg
rada i dugih sednica, ponekad i u ponoć, Predsednik je voleo da vidi
novi film ... Jedanput sam sačekao Predsednika u tri časa izjutra
posle neke dugačke i važne sednice. Upitao me je: "Šta ti
Leko radiš ovako rano?" Rekao sam mu da imam nov film čiju
kopiju treba odmah da vratim. Film je dobar pa bi bilo šteta da i to
ne vidi. Pristao je i rekao: "Da vidim, ali čuvaj se ako film
ne bude valjao."
Jednom, usred predstave pokidao mi se
film, aparat se pokvario, a ja ni makac. Sav sam se preznojio. Onda
je Tito ustao, prišao staroj trofejnoj aparaturi marke "Ernaman",
uzeo alat i uskoro je projekcija bila nastavljena ...
Ne samo što je voleo, već mogu da
kažem da se Predsednik i razumeo u film ... "Čapajeva" je
gledao četiri puta. Film "Ađutant njegove preuzvišenosti",
koji traje šest časova, odgledao je u jednom dahu. Bez odmora video
je i celu verziju Bondarčukovog "Rata i mira".
Film "Bitka na Neretvi"
režisera Veljka Bulajića - u kome je prikazana jedna od najtežih
epopeja naše četvorogodišnje oslobodilačke borbe, spasavanje
ranjenika - jedan je od domaćih filmova koji se Titu veoma svideo.
Novembra 1969. bio je na premijeri u Sarajevu, posle koje je
novinarima izjavio:
- U filmu "Bitka na Neretvi"
snažno je izraženo kakvi su naši narodi i kolika je njihova snaga
... Mislim da je film dobar i da će doprinijeti boljem razumijevanju
naše četverogodišnje borbe u čitavom svijetu. Jer, danas to mnogi
ljudi već zaboravljaju i kao da ne mogu da vjeruju da smo mi u
Hitlerovoj tvrđavi mogli da stvaramo slobodnu teritoriju i da se
nosimo sa tehnički i brojčano nadmoćnijim neprijateljima ...
Bitka za ranjenike, naglasio je Tito,
bila je od ogromnog značaja:
- Ljudi koji su dobrovoljno stupali u
našu vojsku: djeca, omladina i stariji ljudi - svi su oni naročito
gajili međusobno drugarstvo. I to drugarstvo među svima, bilo da se
radilo o rukovodiocima ili običnim borcima, razvijalo se do vrha, do
Vrhovnog štaba, na čijem sam se čelu nalazio. To je, bez obzira na
žrtve, stvaralo ogromni moral. Jer, svaki onaj koji je bio ranjen
znao je da će se o njemu voditi računa koliko je to najviše bilo
mogućno ... Ponekad su ginula dvojica ili trojica da bi spasili
jednog ranjenika. To je bila jedna značajna karakteristika našeg
ratovanja. Ni u najtežim situacijama nismo napuštali ranjenike ...
Omiljeni režiseri i glumci
Od stranih režisera Tito je veoma
cenio Rossellinija i Vittoria de Sicu. Govorio je da "ti filmovi
imaju umetnički nivo i duboko angažovanu socijalnu i političku
notu".
Njegove simpatije uživali su i
Fellini, Welles, Bondarčuk i drugi, a od glumaca Marlon Brando, Gary
Cooper, Jean Gabin, Sophia Loren, Richard Burton i drugi. Ipak,
njegov najmiliji glumac bio je Gary Cooper, koji je dao veliki broj
divnih kaubojskih i karakternih rola.
- Ima sad mladih, odličnih naših i
stranih glumaca - primetio je jednom Tito - ali mislim da tek treba
čekati da se pojavi majstor kakav je bio Gary Cooper.
Tito je prisustvovao premijerama mnogih
naših filmova. Bio je čest posetifac i filmskog festivala u Puli.
Posle predstave rado se nalazio s glumcima i razmenjivao misli o
filmu. U prisnoj atmosferi, vedar i raspoložen, Tito se znao i dobro
našaliti.
Na prijemu posle premijere filma "Bitka
na Neretvi" režiser Veljko Bulajić, videći da su prisutni u
dobrom raspoloženju, obrati se jednog trenutka Titu:
- Druže Predsedniče, molim Vas da mi
odgovorite na jedno složeno pitanje: šta bih ja bio u pravoj bici
na Neretvi?
Tito odmeri Bulajića ispod oka pa će
mu "ozbiljno":
- Kurir.
Bata Živojinović, koji u tom filmu
igra komandanta brigade Stoleta, bez dvoumljenja reče sam za sebe da
bi on i u pravoj bici sigurno bio jedan od komandanata, čemu se
Bulajić usprotivi:
- Ne bi ti doterao ni do konjovoca!
- Za konjovoca smo mi uzimali one
slabašne, koji nisu mogli da nose oružje - objasni Tito. - Bata je
jak, bio bi on dobar mitraljezac, kao i Ljubiša Samardžić... A ti,
Pajo - obratio se Tito glumcu Pavlu Vujisiću, koji je sedeo nešto
dalje - ti bi stvarno mogao da budeš ono što si i u filmu - šofer.
Naši poznati glumci uvek su se rado
sećali susreta i razgovora s Titom. Bata Živojinović je bio u
prilici da se s Titom sretne više od dvadeset puta.
- Jednom prilikom - kaže Bata
Živojinović - rekao sam drugu Titu da zaslužujem visok čin u
našoj Armiji. "Kako to?", zapitao me je Predsednik. "Druže
Tito, snimajući "Sutjesku" prelazio sam je godinu dana, a
već više od 20 godina ratujem kao partizan". Drug Tito se
nasmejao i rekao mi da stvarno zaslužujem neki čin ... Drug Tito
voli i veoma dobro poznaje i naš i svetski film. Od naših
ostvarenja - to mi je rekao za vreme jednog ručka - najviše su mu
se dopali "Sutjeska", "Neretva", "Kozara"
i "Breza".
Mileni Dravić su isto sveže mnoge
uspomene iz susreta s Titom, posebno kad je bila s grupom glumaca i
reditelja u gostima na Vangi:
- Izuzetno ljubazni domaćin pokazao
nam je celo ostrvo objašnjavajući nam sve što nas je interesovalo.
Iako nam je bilo rečeno da ćemo kod druga Tita biti najviše dva
sata, on nas je zadržao više od deset časova... Tada me je
Predsednik i "izgrdio". Rekao mi je da sam mršava i da bi
trebalo da se ugojim. "To važi i za vas" - obratio se tada
i slovenačkoj glumici Manci Košir...
Odlazeći sa Vange, ponela sam jedan
poklon od druga Tita. Dok nam je pokazivao svoju laboratoriju i mnogo
fotografija, odvojio je jednu - bio je to detalj sa ostrva - i dao mi
je za uspomenu ...
U vreme posete američkog predsednika
Geralda Forda, bila sam pozvana na svečani prijem. Drug Tito je i
tada našao vremena za kraći razgovor. Rekao mi je da mu se sviđa
serija "Obraz uz obraz" i da je gledao kad god je imao
vremena.
Tumači njegovog lika
Marko Todorović je jedini
jugoslovenski glumac kome je bila pripala izuzetna čast da na filmu
tumači lik druga Tita. Bilo je to veliko iskušenje za iskusnog
glumca:
- Najviše sam razmišljao o tome kako
da Titov lik, svima toliko blizak i drag, verodostojno tumačim.
Nisam, na primer, znao kako se Tito ljuti. Trebalo je zatim pogoditi
brzinu govora, njegovu sugestivnost. Posebno sam hteo da podražavam
Titovu fantastičnu koncentraciju dok sluša sagovornika i čudesnu
toplinu u susretu s ljudima. Mitrović je čvrsto verovao da ću
uspeti, a ja sam bio skeptičan.
Još dve stvari sam morao da naučim:
da pušim na lulu i da jašem. Bilo me stid. Vojska me gleda, a ja
nisam umeo da se popnem na konja ...
Slučajnost je htela - nastavio je
Todorović - da drug Tito bude prvi kritičar filma. Dok se nalazio
na odmoru na Zlatiboru, prikazana mu je grubo montirana kopija. Iako
je ta projekcija trajala oko četiri časa, pažljivo je gledao do
kraja. Svi su sa nestrpljenjem i pomalo strepeći očekivali šta će
reći. Izlazeći iz salona hotela "Palisad", drug Tito je
bio zadovoljan. Smešeći se rekao je reditelju Mitroviću: "Biće
to dobar film". Kad sam čuo mišljenje druga Tita, bio sam
presrećan. Treme je konačno nestalo.
Najveći broj kadrova "Sutjeske"
snimljen je u leto 1971. na Durmitoru, gde je boravila cela filmska
ekipa, i nosilac glavne uloge Richard Burton, koji je tumačio lik
Vrhovnog komandanta Tita. Na pitanje novinara kako je došlo do toga
da se prihvati te uloge, Burton je odgovorio:
- Veliki sam obožavalac maršala Tita
još od 1945. preko Macleana, od prvog trenutka, kada je Tito za nas
postao nešto stvarnije od mita. Jer, u početku nismo znali je li to
stvarna ličnost ili kakva organizacija, ili pak pseudonim. Znali smo
da u Jugoslaviji postoji nešto misteriozno što se zove Tito i što
je među Nemcima stvaralo pakao. Zato sam bio oduševljen kada mi je
ponuđeno da ga igram ...
Burton se tog leta i susreo s Titom.
Posle je u razgovoru s novinarima izjavio da je Tito posve drugačiji
nego što ga je zamišljao: "Mislio sam da tako veliki državnik
mora biti čovek žestoke prirode, a Tito je miran, skladan, dobro
raspoložen i veoma duhovit".
U Los Anđelesu 1971. godine Tito se
sastao s poznatim holivudskim filmskim zvezdama. Svi su bili očarani.
Glumac Charlton Heston je izjavio:
"Predsednik Tito je famozna
ličnost. Priznajem da me je oduševio".
Kirk Daglas je dodao:
"Do sada sam sreo mnogo istaknutih
ljudi, predsednika i rukovodilaca, ali Tito je nešto posebno. Dugo
smo govorili o filmu i - znate li o čemu još? O lovu. Predsednik
Tito ima divne lovačke trofeje. Zavidim mu na njima".
Glumac jugoslovenskog porekla Karl
Malden je rekao:
"Tito je jedinstven, nezavisan, i
zato ga cenim".
Heroj koji će večno živeti
Smrt predsednika Tita duboko je
potresla i mnoge istaknute svetske umetnike i javne radnike, osobito
one koji su imali priliku da se s njim susretnu i lično upoznaju.
- Kada smo na večer čuli u
televizijskom dnevniku tužnu vest o smrti predsednika Tita, Carlo i
ja smo jednostavno zanemeli - ispričala je Sophia Loren u razgovoru
s dopisnikom "Vjesnika" Davorom Šošićem. - Kasnije,
slušajući izveštaje i komentare, odjednom smo primetili da oboje
plačemo. Doživeli smo istinsku bol.
Naše je sećanje na predsednika Tita
izuzetno, nemam reči da opišem taj doživljaj. Mislila sam da ću
sresti velikog državnika, sjajnog političara, ali ostala sam
zapanjena njegovom humanošću, prijateljskom toplinom, ljudskošću
koja nadvisuje sve ostale njegove kvalitete. Odmah smo zaboravili na
svakodnevne stvari, nismo ni osećali da smo sa nekim ko je Tito, već
s prijateljem punim otvorenosti i iskrenosti.
Sofijin suprug Carlo Ponti je dodao:
- Da, Sophia tačno govori o našem
osećanju. Osećali smo se kod Predsednika kao u vlastitoj kući.
Bili smo mesec dana s Predsednikom i to je možda najlepši mesec
dana našeg zajedničkog života, mene i Sophije ...
Vidite, Tita sam doživljavao kao
borca, revolucionara, državnika i intelektualca, no moram reći da
me je frapirala dimenzija njegove inteligencije. Inteligencijom je
zasenjivao sve ono po čemu je bio čuven u svetu. I što je
najvažnije to je prirodna inteligencija. Retka sposobnost
objedinjavanja iskustava, intuicije u bogatu životnu akciju. Imao je
ono što su imali najveći političari svih vremena: osećaj za
fenomen političkog i za fenomen praktičnog.
Na pitanje novinara o zanimanju Tita za
film, Ponti je rekao:
- Proveli smo nekoliko zajedničkih
večeri gledajući filmove. Zanimao se za savremenu produkciju.
Poklonili smo mu film "Doktor Živago". Znate, susreo sam
gotovo sve značajnije svetske političare novijeg vremena. Jedini
koji je imao slične kvalitete kao Tito bio je Churchill. Velika je
stvar kada u društvu s političarem ne osećaš da je on samo
političar. A to sam osećao u društvu s Titom.
U filmu "Bitka na Neretvi"
sovjetski glumac Sergej Bondarčuk igrao je Martina, komandanta
partizanske artiljerije. Bondarčuk je učestvovao i u snimanju
filmova "Sutjeska" i "Vrhovi Zelengore".
- Svi ti filmovi - ističe Bondarčuk -
govore o velikoj epopeji jugoslovenskih naroda protiv fašizma, o
podvigu čoveka koji je izrastao iz toga naroda i postao njegovim
nacionalnim herojem. Eto, to je Josip Broz Tito. Div koji je
inspirisao svoj narod da tako brani svoju nezavisnost u borbi s
fašizmom, čovek koji je stvorio savremenu Jugoslaviju i stekao
slavu jednog od najvećih državnika sveta - ostao je legendarni
heroj koji će živeti večno.
Tekst: Zvonko Štaubringer (Praktična
žena, 1981.)
