Februar 1979: Kako je sve počelo i otkuda baš
to ime tj. Zvuk ulice?
- Grupa je oformljena 1. decembra 1976. i
egzistira do danas u skoro istom sastavu tj. došlo je do promene
klaviriste.
Tada smo se zvali Merilin.
Svirali smo neki džez-rok.
Imali smo par nastupa u Džez klubu Doma omladine u Beogradu i na
nekim drugim mestima.
Uskoro smo shvatili neke stvari i promenili
koncepciju.
Negde krajem prošle godine promenili smo ime u Zvuk ulice.
Drago mi je što pitaš otkuda baš to ime. Dugo smo
razmišljali o nazivu grupe. Bilo je dosta zvučnih imena u
alternativi. Tada smo naišli na jedan Dilenov intervju o njegovim
počecima 60-ih godina (kada smo bili mali - smeh).
U jednom momentu
on je izjavio: "... kada se sada setim, bio je to zvuk ulice,
zvuk tanjira, ljudi rano ujutro posle neke svirke...".
Nekako
to je ispalo nostalgično, a i aktuelno. Istovremeno kada su ljudi
pokušavali da objasne pank i novi talas rekli su da je sve to zvuk
ulice, između ostalog, vraćanje gradskoj muzici. Znači, osećaj da
se nešto događa je ono što treba povratiti muzici. A svi smo
gluvarili na raznim ćoškovima našeg grada, što je jedna mala
životna škola...
• Počeli ste sa džez-rokom. Koliko
je to ono pravo što želite da svirate?
Prvo, samo pojam džez-roka, to svi
kažu, danas skoro ništa ne znači. Tako da neko tu svrstava i fanki
pa čak i disko muziku... Značajno je da je taj džez-rok kod nas
došao spontano naravno sa malim uticajem Stena Geca, Čik Korije i
drugih.
Ipak, u našoj muzici, u našem džez-roku ima uticaja i drugih talasa u zabavnoj muzici. Puno toga se skupilo...
• Koliko uspevate da uskladite ostale
obaveze sa muzikom, koliko vežbate i koje vas teškoće prate oko
toga?
U vezi sa opremom - za sada nemamo
problema jer sviramo po manjim salama. Za veće pozajmljujemo opremu.
Problema sa vežbanjem nema. Radimo u proseku 3-4 puta nedeljno,
imamo prostoriju. Normalno, ima perioda kada vežbamo svaki dan, što
znači da je i naše vežbanje spontano.
Svi smo vezani za
muziku. Ako napravimo neki veći prodor, svakako da će doći do
izvesnih problema oko usklađivanja privatnog života sa obavezama u
muzici. Ako čovek hoće da uradi nešto u toj muzici, mora da
razmišlja kao da će se njome stalno baviti.
Ipak, naša ambicija je
da završimo fakultete, a i da se bavimo muzikom.
• Gde ste nastupali do sada i koje su šanse da vas vide i čuju u
drugim gradovima?
Nastupali smo do sada u Novom Sadu i
Zrenjaninu sa grupom TAKO. Problem nastupanja na strani je da li ići
da se održi igranka, što mi ne želimo, ili održati koncert. Ali,
pošto nemamo za sada neki veći status u jugoslovenskim razmerama
teško je da će nas ljudi zvati zbog koncerta.
U svakom slučaju
rado bismo se odazvali svakom pozivu.
• U Beogradu ste nastupali nekoliko
puta u Studentskom kulturnom centru?
Da, svirali smo tamo nekoliko puta u
organizaciji Spoljnog programa i urednika prof. Momčila Rajina. Oni
su nam ostali u lepom sećanju. Publika nas je iz koncerta u koncert
sve bolje primala.
Nadamo se da ćemo ubuduće malo aktivnije praviti
žive svirke pa i u SKC, ponovo.
• Nastupali ste u "Studiju M"
u novom Sadu. Hoćemo li čuti snimke sa tog izvanrednog koncerta?
Verovatno neće biti tih snimaka jer
su vrlo loši. Glas i gitara su u vrlo lošem odnosu sa ostalim
instrumentima. Međutim ako se više probijemo doći će do remiksa tih snimaka. Pitanje je koliko on može da ispravi ono što je već
loše snimljeno. Ne možemo nikoga da krivimo za te loše snimke jer
nama je ta svirka stvarno dosta značila.
• Posle "Studija M" došao
je krajem 1978. BOOM festival. Koji su vaši utisci o tome?
Drago nam je što je BOOM ipak održan
kako-tako. Niko nije patio zbog odsustva velikih imena... jer na
kraju krajeva, taj festival treba da pogura mlade grupe. Publika se
lepo zabavljala i naš nastup je bio jedna vrsta našeg kaljenja (za
nas) pred velikim auditorijumom. Svaka svirka nam znači, to je neko
uhodavanje, stepenik više u našem zajedničkom radu.
Utisci su,
znači, dosta povoljni. Normalno, zamerke organizaciji, ali kod nas,
kao što je poznato, ima uvek nekakvih propusta u takvim
organizovanjima.
• Vaš nastup je tada bio vrlo
profesionalan, ali šta se stvarno zbivalo u tom trenutku u vama?
U nama je bila jedna dilema, mala doza treme, što nas publika nije dovoljno poznavala i što nemamo ni
jedan singl, ni jednu poznatu stvar prema kojoj bismo mogli da
koncipiramo nastup, da vodi ka toj stvari i da je publika prepozna.
Ali, doći će i to.
Tu je bila prisutna ta neizvesnost da li će nas
prihvatiti ovakve sa muzikom koju, verovatno nisu čuli do sada, ne
samo zbog saksofona već što tu ima i panka. Mi se slobodno ponašamo jer dugo radimo i
verujemo u ono što radimo. Treba sebe kontrolisati i hrabro
napred...
• Dođosmo i do ploče...?
Bilo je šanse da snimimo ploču i...
nismo. Jer, danas nije teško snimiti ploču. Pravi problem u vezi sa
pločom je šta nastaje posle snimljenog materijala, da li je remiks
onakav kakav muzičar zahteva i pitanje je da li će disko kuća da se
zauzme (kao što se obično ne zauzima!) da tu stvar plasira.
Ima
grupa koje su izdale ploče, a da se nije čulo ni za njih ni za
ploču. Mi nismo opterećeni pločom i zato smo do sada svesno to
izbegavali. Sada je situacija na neki način povoljnija i očekujemo
da u aprilu izađe naš prvi singl.
A i tu je problem - da li ići na
hit-singl ili LP. Bolje je da publika pita gde je ploča a ne da se
pita ko smo mi, itd.
Još nešto: nije nam stalo da snimimo ploču na
kojoj će se čuti pola instrumenata, a pola ne. A kada ta ploča
izađe mi ćemo sami pokušati da je plasiramo na skoro celoj
teritoriji naše zemlje tim što ćemo je poslati skoro svim
radio-stanicama po našim centrima.
• Da li imate neke ideje za
propagandni materijal u vezi ploče?
Mislimo da su plakati preforsirana
stvar, čak prevaziđena. Ako grupa ne drži koncerte i nema dobre
ploče koje će ljudi da čuju, ne vrede plakati koji su već
požuteli i na kraju jadno izgledaju po ulicama. Jedino sa dobrom
pločom i sa dobrom svirkom moći ćemo da kombinujemo neke planove u
vezi toga - tempirati istovremeno ploču, plakate, nalepnice,
turneju...
• Zamerka vašem radu: vokali su vrlo
slabi. Šta preduzimate da se to poboljša?
Vežbaćemo višeglasno pevanje. Sada
trenutno snimamo probe tako da se najbolje vide tj. čuju
greške. Uz pomoć tehnike, naravno, planiramo da do maksimuma
iskoristimo naše kapacitete
Za sada ne planiramo neku pomoć sa
strane u smislu novih članova. Mislimo da je prošlo vreme
baršunastih glasova, onih klasičnih pevača...
Razgovarao: Radovan A. Vujović (Džuboks, 1979.)
