Novembar 1979: Sve glasnije čuje se tvrdnja da,
pored sarajevske, nastaje i novosadska pop škola. Koliko je to
tačno? Đorde Balašević, "Laboratorija zvuka Vranešević",
Mira Ostojić, "Pekinška patka", "Smokvin list" i
"Džez meta" - mogu ali i ne moraju da budu garancija za
ispravnost takve tvrdnje...
- Ako uopšte postoji, ili tek nastaje
novosadska pop škola, onda ona s ovom generacijom muzičara i interpretatora i završava. Ne vidim naslednike progresivnog muzičkog
vrenja u Novom Sadu.
Generacije koje doiaze skoro da su bez ambicija da štafetu ponesu dalje - tvrdi Aleksandar
Generacije koje doiaze skoro da su bez ambicija da štafetu ponesu dalje - tvrdi Aleksandar
Kravić, bas gitarist grupe koju vam
danas predstavljamo.
U Novom Sadu, džez je sve prisutniji
i popularniji - a za to su najzaslužniji mladi ljudi, grupa
talentovanih muzičara, koji uspešno deluju u nekoliko džez
formacija i organizuju uspele koncerte i sešn večeri. Pre svih
"Džez meta".
Razvojni put
- Džez smo zavolell slušajući ploče.
Retki koncerti nisu presudno uticali na nas. S vremenom - menjali smo
uzore, ali je ljubav prema džezu rasla. U početku slušali smo Čik
Koriju i Henkoka (prelazni oblik između komercijalnog roka i džeza),
grupu "Veder Riport" (od komercijalne do manje komercijalne
varijante džeza), Majlsa, itd. To je, u stvari, dijalektički put
koji je učinio da danas, isključivo, slušamo produkciju "E.S.M."
(Metin, Garbarek, grupa "Oregon", Piterson, Konors, itd) -
ističe Boris Kovač, flautist i sopran saksofonist "DŽEZ
METE".
Stičemo utisak da RTV Novi Sad
intenzivno pomaže popularizaciji džeza i radu "DŽEZ METE",
mlade grupe koja dve godine deluje u nepromenjenom sastavu.
- U našem gradu odavno postoji
povoljna klima za muzičko iskazivanje kroz džez. Možda se ne radi
o nikakvoj zakonitosti, ali normalno je da se vremenom iz rok sastava
muzičari infiltriraju u više sfere (preko simfo roka,
komplikovanljih varijanti roka, džez roka, pa sve do progresivnog
džeza) - isključiv je Aleksandar Dujin.
Po osnivanju, "DŽEZ META"
oglasila se konkretnom muzikom pridržavajući se striktno određenih
kompozicija, često opterećenim nepotrebnim i komplikovanim unisima.
Ma koliko njihovo današnje muziciranje izgleda jednostavnije, ono je
svežije, jer je dobilo na neposrednosti i atmosferi.
- Ranije smo, uglavnom, težili ka
tehničkoj perfekciji - ističe Siniša Sekulić. - Osećao se
nedostatak slobode, dakle improvizacije. Danas težimo da kompozicije
ne budu određene korusima, koji su nas ranije sputavali. Muzička
tema nam je samo povod za razmišljanje, a kako će se razmišljanje
odvijati, zavisi od trenutka. Postigli smo, takoreći, apsolutnu
slobodu, u kojoj je svaki instrument važan i ravnopravan s drugim.
Džez nije sastavljen od adolescentnih hirovitosti, već je sve više
nauka, filozofija. Zahteva mnogo rada, čitanja, slušanja,
studiranja, analiza. Potrebno je neverovatno iskustvo i znanje.
Treba zaslužiti poverenje publike
Primećujemo da u kompozicijama ove
novosadske grupe često ima i elemenata i klasične muzike.
- Elementi džeza i klasične muzike prilično se sintetizuju. Ponovo dolazi do dominacije nekih
harmonija iz klasične muzike. Možda bi se ovaj novi pravac, kome
istina ne težimo, mogao nazvati impresionizmom.
"DŽEZ META" je, do sada,
nastupila na dva subotička i jednom opatijskom Festivalu zabavnih
melodija. Uspešno su debitovali na Džez festivalu u Budimpešti kao
predstavnici naše zemlje. Čestim nastupima dokazuju da i u našoj
zemlji ima ljubitelja kvalitetnog džeza. To najbolje dokazuje
novosadski džez festival na kojem su pobrali vredne nagrade i
spontane simpatije publike.
Evo i najvažnijih podataka o članovima
ove najperspektivnije jugoslovenske džez grupe.
ALEKSANDAR KRAVIĆ, bas gitarist, rođen
je 1958. godine u Novom Sadu. Završio je nižu muzičku školu.
Student je Pravnog fakulteta.
- Ne treba se čuditi što "Bijelo
dugme" uspeva da na stadionu okupi brojnu publiku; dakle, da
učini nešto što ne može ni jedna jugoslovenska džez grupa. Takva
je situacija samo kod nas. Recimo, "Veder Riport" uvek
svira pred 30 do 40 hiljada ljudi. Dakle, publike ima, ali njeno
poverenje treba zaslužiti. Istina, publici treba pomoći da shvati i u potpunosti razume jezik džeza. Zakazale su neke institucije koje
bi morale pomoći ovoj divnoj muzici.
BORIS KOVAČ, flautist i sopran
saksofonist, rođen je 1955. u Novom Sadu. U Moskvi je pohađao
Konzervatorijum "Čajkovski". Student je Filozofskog
fakulteta.
- Kod nas je veoma malo džez
manifestacija. Šteta. Apsurdno je da se u okviru festivala, šlager,
rok, pank i džez muzika nađu u istoj torbi. Čudo da se neko nije
setio da svemu tome doda i novokomponovanu narodnu muziku. Komedija
bi bila tada veća. Apelujemo da se, pored ovo malo džez festivala,
organizuje više večeri na kojima bi se okupili poklonici ovog
muzičkog pravca.
ALEKSANDAR DUJIN, klavijaturista, rođen
je 1955. u Zrenjaninu. Student je pravnog fakulteta.
- Danas je teško napraviti kvalitetne
snimke džez kompozicija. Skoro da je nemoguće ostvariti
zadovoljavajući kriterijum. Postoje tehnički uslovi, ali nema
obučenih zalnteresovanih snimatelja. Svi su oni, na žalost, obučeni
samo za šlagersku muziku.
SINIŠA SEKULIĆ, bubnjar, rođen je
1958. godine u Novom Sadu. Studira istoriju pri Filozofskom
fakultetu.
- Ovih dana montirali smo sopstveni
studio, koji smo od ličnog novca kupili u Engleskoj. Najzad bićemo
u situaciji da sačinimo kvalitetne snimke. Istina, naći će se
mesta i vremena i za sve naše kolege iz Novoga Sada i drugih mesta
koji budu imali poverenja u nas i našeg snimatelja Ivicu
Vlatkovića.
Napisao: Miroljub S. Nikolić (Zum reporter, 1979.)