Beogradsko proleće '71: Bisera Veletanlić i Arsen Dedić "oteli" prvo mesto Loli Novaković i Draganu Antiću

Maj 1971: Prvi put u istoriji priredbe koja je dobila zvučan naziv "Beogradsko proleće" publika je postala pravi junak celog događaja dokazavši da je vremenom prozrela sve trikove i naučila da vrednuje stvari prema razumljivijim kriterijumima. Da nije bilo toga, Arsen Dedić ne bi u minut do dvanaest bukvalno razorio pokret "koraćizma" i premoćno osvojio obe prve nagrade, publike i žirija.

U ovom podvigu svesrdno mu je Bisera Veletanlić, pomogla.

Da nije bilo toga, srcedrapateljna tvorevina smišljeno nazvana "Bolno srce plače" i isprekidana ridanjem i jecajima, ubaštrala bi se među prvu trojku (još prošle godine to je bilo sasvim moguće!) a mi bismo spremno verovali da to nije Beograd, još manje njegovo proleće, već da smo se nekim čudom obreli u nekoj atinskoj krčmi gde vino teče kao reka.

Da nije bilo toga, neko bi već pronašao način da se Đorđe Marjanović plasira u finale (ju, zar Đoka da ne uđe, ju, grdne li bruke?!?), Dragan Stojnić ne bi doživeo svoj novi, zvezdani trenutak, šorts bi bio izviždan, a Nada Knežević ne bi imala snage da se, sa ovim svojim kilogramima, od radosti vine u vazduh kao nestašna loptica-skočica. Da nije bilo toga...

Korać ostaje fabrikant hitova

Da nekim slučajem talas novog romantizma i odjek Segalove nežne "Ljubavne priče" nisu stigli i do nas i da tiha i topla Dedićeva pesma "Ne plači, dušo moja" među svim onim gromoglasnim svirkama i snažnim nadvikivanjima nije delovala kao oaza u vreloj pustinji, moglo je da se dogodi nešto što bi u istoriji jugoslovenskog festivala zabavne muzike bio slučaj bez presedana: isti kompozitor, u ovom slučaju Aca Korać, koji nadmoćno osvaja sva tra prva mesta!

Sam Korać ni za trenutak nije posumnjao u svoj trijumf. U finalu je imao četiri kompozicije, od kojih tri sa svim potrebnim osobinama opsnog hita, a četvrta pisana s opasnim predumišljajem, ali pogodna za lumperajke - ko voli.

Mada je kompozicija "Seti se naše ljubavi" daleko najbolja Koraćeva tvorevina na ovom festivalu, a Nada se nalazi u životnoj formi, glavni adut beogradskog kompozitora bili su Dragan Antić i Lola Novaković, čija je idila treautno tema dana, a koji su sugestivno i sa punim pravom kroz pesmu molili "Ljubi me"!

Publika im je prve večeri poklonila najveći broj glasova, a samouverena Lola je već bila dala izjavu o tome kako njena i Antićeva pobeda ni za trenutak ne dolazi u pitanje. Arsen je bio protivnik, dovoljno tih i dovoljno genijalan, da ga za pobedu više niko i ne uzme u obzir.

Nagradu je vrebala i treća Koraćeva kompozicija "Niko, niko" sa izvrsnim, malim Zoranom Lekovićem i šarmantnim Pro artama.

Najzad, tu su bili prošlogodišnji pobednik Boba Stefanović i stručnjak za pesme južnih podneblja Lari Nanos, sa grčkom tužbalicom "Bolno srce plače".

Na generalnoj probi, Korać je izrazio svoju bojazan da bi njegov het-trik mogli pokvariti jedino Kornelije Kovač ili Boris Bizetić: na raspolaganju im je bila, naravno, samo treća nagrada. O Arsenu opet ni reči.

Njegovom ubedljivom pobedom poredak se naglo izmenio. Korać je morao da se zadovolji drugim i trećim mestom, što je izvanredan uspeh, ali ne u času kad se čvrsto veruje u pobedu.

Lola van sebe, Antić hladnokrvan

To i jeste bio razlog što su se boja lica te večeri bitno razlikovala od uobičajene. Nerve, međutim, nije izgubio što se za Novakovićevu ne bi moglo reći: združena sa trenutno veoma traženim Antićem, čiji glas lomi i obara, a koga nagrade u poslednje vreme retko obilaze, očekivala je trijumfalan povratak i rehabilitaciju za prošlogodišnji neuspeh. Da joj nisu nagoveštavali pobedu bila bi presrećna. Ovako...

Ovako se pridružila nezadovoljstvu onih koji prošle subote uveče nisu imali čast da se pojave pred kamerama Jugoslovenske televizije.

Svoju zapanjenost i zgranutost zbog neulaska u finale najveštije je krio Đorđe Marjanović: osmeh koji mu je titrao na licu cele večeri koštao ga je prilično truda ali je zauzvrat bio ubedljiv. Njegove odane "đokistkinje" pokušale su da izazovu poneki skandalčić: jedna je u prevelikom očajanju kriknula: "Ua, Korać, kompjuter", dok je druga, na ulazu u Sindikat, pokušala da uvredi Arsena Dedića.

Kasnije se, kroz plač, izvinila. Na tome se sve i završilo.

Smoking kojeg nema

Kako Đorđe, ipak, ne bi ostao praznih šaka, specijalni žiri dodelio mu je nagradu kao najelegantnijem pevaču "Proleća". U obrazloženju je stajalo da se nagrada Marjanoviću dodeljuje za "moderan, teget smoking opšiven crnim, reljefnim gajtanima ispod kojeg se nosi nežno ružičasta košulja".

Na žalost, od svega toga mi smo videli samo nežno ružičastu košulju. Smoking je najverovatnije bio pripremljen za finale, a kako Đorđe te večeri nije imao prilike da izađe na pozornicu, pretpostavljam da ga je neko od članova žirija video kako u smokingu šeta po - kući!

Nagradi za eleganciju dodeljenoj Anici Zubović nema prigovora.

Gledaocima bi, međutim, bilo neopisivo zabavno da su mogli da vide Ninu Spirovu u haljini koja je imala dva obilata dekoltea: jedan na levom, drugi na desnom kuku. Jedna starija posetiteljka i jedan mlađi kolega su zavapili: "Kuku, meni!"

Najsmelije je bila odevena Seka Kojadinović: šorts krojen kao kupaći kostim sa nešto širim bretelama i dva efektna metalna ukrasa: jedan na struku, drugi na nadlaktici.

Svestranost koja zabrinjava

Ovogodišnje, atraktivno i po svemu uspelo "Proleće", imalo je još jedan svoj kuriozitet: Daliborka Stojšić je i ovog puta insistirala na svestranosti, pa se u finalnoj noći pojavila u dvostrukoj ulozi, kao voditeljka i kao izvođač.

Odmah posle uvodnog slova, Daliborka je kao bez duše odjurila u garderobu i svoju lepršavu belu haljinu zamenila uniformom u kojoj je, zajedno s ostalim članovima svoje grupe "One i oni", Dvoranu sindikata bukvalno digla na noge. Tek što su odjeknuli prvi taktovi pesmice "Što je babi milo", salom je odjeknuo snažan pljesak, ne zbog pesme, već zbog izgleda, uniformi i vešto komponovanog šou programa grupe čiji su članovi, uz Daliborku, još i Lidija Kodrič, Žarko Dančuo i Minja Subota.

Daliborka i Lidija u mini šortsevima crvene odnosno zelene boje, sa zlatnim ukrasima na grudima i nogama, pružale su zaista veličanstven prizor. Publika je to umela da ceni. Šou od tri minuta koji su uz ansambl Saše Subote priredili "One i oni" dostojan je pozornice jednog Sanrema.

Veoma dopadljivu kompoziciju Vojkana Borisavljevića, "Toliko ljubavi" lepo je pevao Goce Nikolovski, a da je u drugom izvođenju indisponiranu Sašku Petkovsku zamenila Tereza, kako je Borisavljević planirao, situacija na vrhu bi, možda, brojala jednog Koraća manje.

Smem li da te diram?

Kornelije Kovač je uz pomoć Pro arti lansirao izreku: "Pusti da te diram". Nema sumnje da je Kovač napravio novi hit koji može da dostigne slavu babe koja je trla lan.

Bilo je, međutim, smešno videti neke vatrenije posetioce kako u holu štipkaju dame za deliktna mesta i pri tome šeretski mole:

- Pusti da te diram!

Leo Martin, čija je najveća mana u tome što ne može da peva loše, i Ljiljana Petrović, koja je u prevelikom uzbuđenju zaboravila da se očešlja, obećavali su publici: "Nikad nećemo dozvoliti da prestane naša ljubav".

Anica Zubović je bila u formi, a njena interpretacija Bizetićeve melodije "Više me zauvek nema" jedna je on najboljih na ovogodišnjem "Proleću".

Zalagao se, doduše, i Miki Jevremović, ali u svom poznatom operetskom maniru. Anton Marti ne bi pogrešio ako bi Jevremoviću dao glavnu ulogu u novom mjuziklu koji bude pripremao na sceni beogradskog Savremenog pozorišta.

Dragan Stojnić (izvrstan) i Tihomir Petrović (standardno dobar) nametljivo su pevali o "Jednoj noći" Mihajla Živanovića.

I, najzad, jedan od neosporivih junaka ovogodišnjeg, jubilarnog festivala, koga nagrada nije smela da zaobiđe, ali ga je, ipak, zaobišla jer festival na kojem bi svi bili srećni i zadovoljni ne bi bio festival, niti je takva jedna manifestacija uopšte izmišljena - Zlatko Golubović!

Svi su bili puni hvale i divljenja za njegov šlager sa prizvukom starogradske pesme "Ja ljubim te" ("suvozač" Slavko Perović), ali priznanje u vidu opipljive nagrade nije stiglo. Da Zlatko nije bio obasut tolikim komplimentima i da nije dao tako sjajnu interpretaciju, možda ne bi tako otvoreno pokazao svoje nezadovoljstvo.

- Posle "Princa", ovo je drugi put da mi odlična kompozicija tako glupo propadne - vajkao se Golubović. - Šta mi vrede čestitanja kad nagrade nema, pa nema ...

Sličan razlog za nezadovoljstvo imao je i Vojkan Borisavljević čija se kompozicija "Ljubav", u izvrsnom izvođenju Zdenke Kovačiček (nagrada za debi) i atraktivnom sviranju (sa lajt-šoom) grupe "Yu", nije dokopala finala.

- Možda i nije bila pesma za "Proleće" - glasno je razmišljao Borisavljević. - Možda je trebalo da sačekam "Opatiju"...

Bez obzira na izvesna neraspoloženja, koja su u ovakvim prilikama normalna i logična, ovogodišnji festival protekao je u atmosferi izuzetne srdačnosti: bez svađa, bez pretnji, bez kleveta, bez skandala. U sličnim prilikama, pojava je dostojna divljenja.

Zvezde u zvezdanoj noći

Posle festivalskih i takmičarskih uzbuđenja, zvezde su svoje napregnute nerve opustile u beogradskom hotelu "Mažestik" na balu nazvanom "Zvezdana noć".

U nedostatku Lole i Dragana, najviše se šaputalo o novorođenoj idili između Radmile (opet Radmila!) Karaklajić i sarajevskog fudbalera Fikreta Mujkića čije nas je spektakularno venčanje sa "Bazarevom" lepoticom (a današnjom stjuardesom) Radmilom Živković svojevremeno uzbuđivalo do suza.

Poznanstvo na jednom koncertu u Sarajevu, nastavilo se u Beogradu gde Mujkić služi vojsku. Pošto je nekoliko puta viđen u Radmilinom (Karaklajić) plavom "mercedesu", njih dvoje pojavili su se, nežni i neizbežni, i na "Zvezdanoj noći".

Neda Arnerić nije smela da skine crne naočare jer je jedan neplanirani čmičak ozbiljno narušio lepotu njenog lica.

Bata Živojinović je svim damama ukazivao podjednaku pažnju.

Ljuba Tadić se ni ovom prilikom nije odvajao od Miljana Miljanića.

Nikica Šotra i Dunja Lango ćaskale su o skorim prinovama.

Daliborka je bila najneumornija igračica.

Miro Ungar je bio u društvu Ingrid Lotarijus, a Arsen se nije odvajao od Gabi koja je u Beograd stigla samo kao - posmatrač.

Zvezdana noć završila se u času kad je i poslednja zvezda iščezla s neba. Neba koje je, najzad, ove godine bilo lepo i vedro...

Napisala: Višnja Marjanović (RTV revija, 1971.)

Beogradsko proleće 1971: Snimak dodele nagrada 

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate