Januar 1968: "Navikli smo da pišemo, uglavnom, lepo o našim fudbalerima koji igraju u inostranstvu. Kad se dogodi da su eliminisani iz ekipe, pronalazimo 1001 razlog da ih opravdamo. A kad treba napisati nešto zaista pohvalno, recimo o jednom košarkašu - osećamo se nelagodno... kao da izdajemo naš omiljeni sport. Iako nam je fudbal drag, još draža nam je istina... "
Već je banalno reći da je Korać najbolji strelac Belgije, da mu je prosek 34 i po koša po utakmici, da je izveo 110 penala, a realizovao 95, odnosno 86 odsto, da je rekorder u broju postignutih koševa na jednoj utakmici (u susretu sa Hermesom Žućko je zabeležio 51 pogodak), da je... da je... uvek najbolji, uvek prvi, uvek najefikasniji, uvek najkorektniji.
Čak je nadmašio i poznate američke internacionalce koji igraju u Belgiji: ispred 36 Amerikanaca i jednog Holanđanina, Jugosloven Korać je najbolji stranac. Ispod njega na listi najboljih golgetera nalazi se i čuveni Amerikanac Frank sa prosekom od 31 koša po utakmici.
Član Standarda ili Assabe?
U sećanju nam je vest da je Radivoj Korać potpisao dvogodišnji ugovor sa Standardom iz Liježa. Zato nas je veoma iznenadio dres Žućka, jer je na njemu pisalo ASSABE. U prvi mah pomislili smo da je Korać u međuvremenu promenio klub. Međutim, predsedniik košarkaša Standarda Alber Tilken, dao nam je potrebno objašnjenje:
- Korać je član Standarda i igra za tu ekipu. Međutim, na našim dresovima upisana su slova ASSABE, što je skraćenica za socijalno osiguranje Belgije. Drugim rečima, to preduzeće je naš patron, odnosno na početku svake takmičarske sezone, Standard od ASSABE dobija prilično veliku svotu novca na ime reklamiranja osiguravajućeg preduzeća.
Ovu ideju prihvatio je predsednik OKK Beograd Miša Trgovčević, inače moj dobar prijatelj, pa se može vrlo lako dogoditi da košarkaši ranijeg Koraćevog kluba nose na dresovima: PEŽO. Ja sam u vrlo dobrim odnosima sa tom francuskom firmom, pa ću učiniti sve da se revanširam tom simpatičnom klubu i predsedniku koji je bio tako ljubazan i pozajmio mi Koraća.
Televizor ili televizori na poklon
U Belgiji je već tradicija da najbolji, najefikasniji i najkorektniji košarkaš dobije televizor na poklon. Za sada je Korać, kao što smo već napisali, najbolji, najefikasniji i najkorektniji. Ukoliko se dogodi da te tri titule zadrži do kraja prvenstva, onda će Žućko moći istovremeno da gleda program na tri ekrana.
Časovi francuskog jezika kod madam Benoa
Standard ima čitavu jugoslovensku koloniju sportista. Članovi ovog poznatog kluba u Belgiji su trener Miša Pavić, fudbaleri Milan Galić, Veljko Naumović i Miša Smailović, kao i košarkaš Radivoje Korać.
Da bi kolonisti što brže savladali francuski jezik, Standard je angažovao profesora - gospođu Benoa, koja čini nemogućno ne bi li nekako okupila svoje jugoslovenske učenike. Ali njeni pokušaji uglavnom se završavaju bez uspeha. Njenim časovima jedino prisustvuje učenik - Radivoje Korać, i... niko više!
Iz ove grupe, prirodno izuzimamo Mišu Pavića koji je francuski jezik naučio još za vreme okupacije u zarobljeništvu. Onda nije čudno, što je najviše i najbrže napredovao msje Korak, kako ga naziva njegova simpatična učiteljica.
Položio ispit - bez polaganja
Svi se slažemo da je Korać prva ruka Belgije, da je već postao specijalist za francuski jezik, ali složićete se svakako i sa mišljenjem da je poslednji volan ove zemlje, kada vam ispričamo sledeće:
Kad je svojim »folksvagenom« došao da nas odveze na utakmicu, na jednim i drugim vratima bila su dva veća udubljenja. Pomislili smo: zato su krivi nepažljivi belgijski šoferi. Ali smo to mišljenje promenili već posle pređenih prvih stotinak metara, kad se našem Žućku ugasio motor, pa je želeo da pođe u rikverc, a udario je kola ispred sebe - a iza sebe zaustavio kolonu od sigurno pedesetak automobila.
Na naše pitanje, kako je uspeo da dobije dozvolu, odnosno da položi šoferski ispit, Žućko nam je stidljivo odgovorio:
- U Belgiji se dobija dozvola bez polaganja vozačkog ispita!
Posle utakmice, u hotel smo se vratili autobusom.
(Tempo, januar 1968.)