Naime, Svetska teniska federacija (ITF) vodi statistiku o tome koji je teniser u toku jedne godine najviše napredovao, a budući da je Ivanišević u ovo vreme prošle godine bio čak 900. na ATP listi njegov najnoviji plasman među 100 najboljih igrača sveta predstavlja:
Podvig kakav se retko događa u sportu.
Podvig kakav se retko događa u sportu.
Kad se ima u vidu da je Ivanišević sa 17 godina na otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu iz kvalifikacija stigao u četvrtfinale (zabeleživši sedam uzastopnih pobeda) - njegov uspeh je još vredniji.
Posle Melburna teret slave i popularnosti se odjednom sručio na još nejaka leđa Gorana Ivaniševića. Takav nagli preokret u karijeri ni on sam nije očekivao.
- Do Grand Slam turnira u Melburnu sam zaista bio totalni anonimac u svetskom tenisu - priča sada Ivanišević. - Išao sam pretežno sam na juniorske i satelitske turnire i skoro me niko nije poznavao. A posle uspeha u Australiji odjednom me - svi poznaju. Čak sam primetio da me neki poznati teniseri gledaju "popreko", da me se plaše, nije im više svejedno kad igraju protiv mene. To je najbolji znak da nešto vredim, da sam dobar teniser. Znam da ovu reputaciju sada moram grčevito da branim igrama na velikim turnirima, ali verujem da sam sposoban da ne samo odbranim već i povećam svoj ugled!
Medu najboljim teniserima sveta nije lako opstati. To je najbolje iskusio naš as Slobodan Živojinović. Među pedesetak najboljih igrača sveta malo je prijateljstva i iskrenog drugarstva. Mnogi se međusobno ne trpe, neki se čak i mrze. Postoje i izuzeci, kao što je drugarstvo i prijateljstvo Živojinovića i Beckera, ali ni ono nije dugo trajalo. Utoliko će Ivaniševiću biti teže da se snađe. Zato su Živojinović i Orešar obećali nesebičnu pomoć mlađem drugu iz reprezentacije. Ivanišević na tu pomoć računa, a o svojim planovima kaže:
- Pošto sam dospeo među 100 najboljih igrača sveta, moja je ambicija da medu njima ove godine i - ostanem! Želeti nešto više bilo bi nerealno - i preambiciozno. To znači da ću na većinu velikih Grand Prix turnira morati da igram dobro, da stižem bar do trećeg kola. To je realno jer više neću morati da igram u kvalifikacijama koje iscrpljuju i najbolje pripremljene tenisere. Znači, preostaje mi da se održim među "vukovima".
Kako se održati?
- Siguran sam samo jedno: sam to ne mogu da postignem! Od sada će neko morati da bude stalno uz mene, da me trenira i vodi me "s kraja na kraj sveta". Brigu o meni vodio je do sada Bruno Kresoje. U Australiji je njegova pomoć bila presudna za moj veliki uspeh. On je brinuo gde ću biti smešten, kako ću i gde trenirati, šta ću jesti, kada ću putovati... Ubuduće nemam šta da tražim na velikim turnirima - bez pravog pratioca.
Ove Ivaniševićeve reći potvrđuje i činjenica da je iz Melburna u Beograd (na Davis Cup susret sa Danskom) stigao čak tri dana kasnije nego što je mogao... jer nije znao da vešto "poveže" avionske letove. Kad se tako nešto desi profesionalnom teniseru nekoliko puta u godini, onda je to gubitak od dvadesetak dana koji se teško može nadoknaditi. A trener-menadžer (čovek koji se razume u tenis i u biznis) mnogo košta svakog tenisera.
- Moji vršnjaci i najveći konkurenti iz junorske konkurencije Nicolas Periera (Venecuela), Niklas Kulti i Lars Jons (Švedska), Guillaume Rao (Francuska) i Roberto Jabali (Brazil) - već imaju svoje stalne pratioce na turnirima - objašnjava Ivanišević. - I, oni su u velikoj prednosti. Za mene stručnjaci kažu da ću za dve-tri godine biti među deset, čak među pet najboljih igrača sveta! Ne verujem da ću dotle stići ako odmah ne dobijem stalnog i kvalitetnog trenera koji bi izradio program rada i treninga za narednu godinu. Za angažovanje takvog stručnjaka već imam više povoljnih ponuda.
Do sada vam je pomagao Nikola Pilić, šta očekujete od te saradnje?
- Pilić mi je do sada mnogo pomogao u otkrivanju osnovnih tajni tenisa. On me je, kao zemljak i sugrađanin, uvek srdačno primao u Minhenu. Velika sreća za mene je što je Nikola levoruk kao i ja, pa mi izvanredno pomaže u savladavanju tehnike udaraca. Naučio me je forhend-voleju, slajsu i posebnom servisu koji mogu izvesti samo levoruki teniseri. Taj servis izbacuje protivnika van igrališta i stvara serveru veliku prednost u igri. Na Pilićevu pomoć računam i ubuduće, bez obzira ko će mi biti stalni trener. Njegovi saveti i iskustvo su za mene dragoceni i nezamenljivi.
I Željko Franulović se, posle Ivaniševićevog uspeha u Melburnu, zainteresovao za Ivaniševića. Čak je zbog njega doputovao iz Lozane na nedavni Davis Cup susret u Beogradu sa Danskom.
- Franulović u Lozani ima svoju tenisku školu, klub i svake godine organizuje vrlo jak egzibicioni turnir sa visokim nagradama. Ponudio mi je da ove godine i igram na tom turniru, što sam prihvatio jer je to za mene velika čast.
Dok ste bili u Melburnu najbogatiji i najbolji teniski menadžer sveta Rumun Ion Țiriac iskazao je veliki interes da vas angažuje. Da li ste razgovarali sa Țiriacom?
- Razgovarali smo detaljno i vrlo ozbiljno oko mog eventualnog angažovanja. Țiriac je bio
vrlo zainteresovan i ponudio mi da potpišem ugovor. Ali, to nisam uradio. Dogovorili smo se da o tome kasnije ponovo razgovaramo. Situacija je, naime, sada takva da mogu potpisati vrlo povoljne ugovore sa nekoliko velikih firmi i menadžera. Neću da žurim i odluku ću doneti tek posle razgovora s ocem i Nikolom Pilićem.
Vaša najveća mana u igri je slaba koncentracija i "tanki" nervi. Šta preduzimate na tom planu?
- Dešavalo mi se da kad nezasluženo izgubim neki gem odjednom prestanem da igram i protivniku poklanjam, "prodajem" ceo set - iz ljutnje na samog sebe. E takve stvari mi se više ne smeju događati. Taj luksuz sebi više ne smem da dozvolim. Sada se mnogo lakše suzdržavam kad igran slabo, manje nerviram. Lakše trpim krizu u igri i - ne predajem se. Da tako nije bilo - u Melburnu ne bih dospeo do četvrtfinala i pobedio u sedam mečeva zaredom!
Troškovi
- Hotel slabije kategorije staje od 100 do 150 dolara po osobi, a oko 20-30 dolara ishrana. Španovanje jednog reketa staje oko 12-15 dolara, a meni dnevno trebaju najmanje dva-tri reketa. Znači, ako imam stalnog pratioca, moji dnevni troškovi moraju da iznose 350-400 dolara!
Pevači
- Kad god imam slobodnog vremena koristim ga da slušam muziku. Obožavam grupe "Magazin", "Bijelo dugme" i "Hari Mata Hari".
Školovanje
- Pohađam srednju birotehničku školu u Zagrebu i imam poseban tretman u polaganju ispita - zbog obaveza u profesionalnom tenisu. Što se tiče jezika, odlično sam ovladao engleskim i nemam poteškoća u sporazumevanju.
"Skalpovi"
- Moja najveća želja je da uskoro budem bolji od Beckera, Lendla, Edberga, Wilandera, Agassija... Mislim da imam igračkih kvaliteta i talenta da ove i sledeće godine uzmem "skalpove" najboljim igračima sveta. A kad počnem da pobeđujem, moja vrela dalmatinska krv i buran temperament, inat i hrabrost mi neće dozvoliti da gubim i posustajem. Imam hrabrosti da ovo izjavim!