April 1988: Četvoročlanoj
porodici za deset dana odmora na Jadranskom moru u privatnom smeštaju
sa ishranom i boravišnom taksom biće potrebno najmanje sto starih
miliona! Prevoz, kafa, sokovi, sladoled... nisu uračunati, a kako
nam tek predstoji majsko "odmrzavanje cena" ne treba
sumnjati da će i za to biti potrebna puna kesa para.
I Grčka,
dosadašnja Meka jugoslovenskih turista, postala je nedostižna, iako
su cene u njoj upola manje nego kod nas...
Ko želi da svoj godišnji odmor ovog
leta provede na našem lepom plavom Jadranu, moraće da spremi džak
para! Samo jednodnevni boravak četvoročlane porodice, i to na
skromniji način, stajaće čitavu jednu prosečnu platu! Naravno,
bez prevoza i ostalih "sitnica" kao što su sokovi, kafe,
sladoledi, voće...
Ovako bi ukratko mogao da glasi
izveštaj sa nedavno protekle Turističke berze u Sarajevu, na kojoj
se već godinama, tradicionalno prvi put saopštavaju cene za
predstojeću letnju turističku sezonu. Iz tabele koju objavljujemo
može se vrlo brzo i jednostavno videti šta sve sačinjava pomenutu
cenu. Međutim, može se videti i to da hotelskih cena uglavnom nema.
Razlog je lako naslutiti.
Iako su nas predstavnici pojedinih
hotelijera i agencija ubeđivali da će se cenovnici pojaviti
najkasnije do kraja aprila, skloni smo neverici. Jer, očigledno je
da svi čekaju polovinu maja i "odmrzavanje", pa da tek
posle bujice koja nastaje uvek posle otapanja leda, i raznih
kalkulacija, iziđu na videlo sa "crnim na belo". Koje li
će to tek cifre biti može se samo pretpostavljati, ali i od ovih
već viđenih boli glava!
No, da biste dobili pravu migrenu,
pomenućemo i sledeći "detaljčić": ispod tabela gotovo
svih cenovnika koji su ponuđeni našim širokim narodnim masama
stoji napomena da "hoteli, turističke agencije i turistička
društva zadržavaju pravo izmjena cijena".
Pa sad, ko voli, nek' izvoli!
Kraći boravak
Očigledno je da će Jugoslovena na
svom moru biti znatno manje nego lane. Životni standard, koji se
srozao na nivo od pre dvadeset i više godina, prisiljava svako
prosečno jugoslovensko domaćinstvo da više od 70 odsto svojih
prihoda izdvoji samo na ishranu!
Otkud mu onda stotine starih miliona da
bi išao na more, na letovanje? O padu interesovanja otvoreno govore
i turistički poslenici. Naime, ovog leta se na Jadranu nudi 20
miliona pansionskih dana, a tražnja je za četvrtinu manja!
Osim toga, smanjuje se i broj dana koje
domaći turisti žele da provedu na moru, na ispod devet. Ako se ima
u vidu i činjenica da je i interesovanje stranaca za našu zemlju
manje, jer konkurenti sa Mediterana Španci, Grci, Italijani,
Turci... nude i za 20-30 % niže cene od naših, a daleko
atraktivniji odmor, onda zbilja, ostaje za čuđenje zašto se nije
nešto povoljnije ponudilo domaćem gostu. Pogotovu što se zna da je
on taj koji je uvek "vadio kestenje iz vatre". Međutim,
posle saznavanja ovih cena, sumnjamo da će to moći da uradi i ovog
leta.
Koje logike, na primer, ima da se za
upotrebu kuhinje dnevno po osobi plaća 2.000 dinara? Četvoročlanoj
porodici za deset dana, samo za to je potrebno 80.000 dinara. A da li
se za to vreme, zbilja, potroši toliko električne energije? Sigurno
ne, jer što se tiče kuvanja, u najvećem broju se to čini na
plinskim štednjacima. Ne verujemo ni da stalno uključeni bojler za
10 dana može ovoliko struje da "izgori", posebno što su
nam predstavnici turističkih agencija rekli da im se iz godine u
godinu sve više turista, koje smeštaju privatno, žali da im
gazdarice isključuju bojlere ili izjavljuju da su pokvareni, pa se
kupaju hladnom vodom.
O cenama ležajeva da i ne govorimo.
No, moramo, jer svedoci smo da većina gazdarica ne samo što
isključuje bojlere, nego za 10-15 dana nikad i ne uđe u sobu svojih
gostiju da je pospremi ili dobrovoljno zameni posteljinu. Tek na
insistiranje to čini, iako je dužna da svakih nedelju dana stavi
čistu. A 30-40 starih miliona samo za spavanje, za četvoročlanu
porodicu, zbilja nije malo.
Bez popuštanja
Neko će možda pomisliti da će cene,
ipak, biti niže ako ne bude bilo dovoljno stranaca. Ali, to je teško
očekivati, ubeđuju nas predstavnici turističkih agencija. Po prvi
put zvanično oni su saopštili da gazdarice neće ni da čuju za
niže cene. Jednostavno, izjavljuju da im se više isplati da im sobe
budu prazne i po 15-20 dana, pa da posle prime stranca samo nedelju
dana. Jer, razlika u ceni za domaće i strane goste je poprilično
velika.
Čak i Makarska rivijera na kojoj se po
tradiciji odmara najveći broj Jugoslovena, i na kojoj su uvek bile
najpristupačnije cene, ovog puta ne zaostaje za drugim regijama.
Najjeftiniji pansion ponudilo je selo
Morin u bokokotorskom zalivu - 13.000 dinara dnevno po osobi, ali,
spavanje je pod šatorima.
Nešto pristupačnije cene ponudila su
odmarališta pojedinih radnih kolektiva, ali njihovi kapaciteti su,
ipak, minimalni u odnosu na one koje nudi "domaća radinost".
I SIZ za organizaciju odmora radnika "Beograd", za svoje
članice ima znatno niže cene. Na primer, pun pansion u julu i
avgustu, u dvokrevetnim sobama sa kupatilom, kreće se od 14.400 do
19.000 dinara dnevno. No, njihovi kapaciteti ne mogu da prime sve
zainteresovane, a za lica čije radne organizacije nisu njihove
članice, u toku leta uopšte nema mesta.
Beogradska agencija "Putnik"
bila je jedina na berzi u Sarajevu koja je ponudila specijalan
program za radne organizacije, baš imajući u vidu sveopštu
skupoću. U sobama druge kategorije, što znači jedno kupatilo na
dve-tri sobe, u 12 manjih mesta na moru, nudi puni pansion u
privatnom smeštaju od 17 do 19 hiljada dinara dnevno. Naravno, ove
cene važe samo ako radna organizacija zakupi smeštaj za određeni
broj dana.
Cene hotelskog smeštaja nećemo ni da
pominjemo, ne samo zato što je veoma malo njih bilo koji su ih već
izneli, nego i zato što su one astronomske. Minimalni pansion je
30.000 dinara, a kreće se sve do 88.800 po osobi dnevno! Međutim,
ovo sigurno nije najviša cifra, jer dubrovački i istarski hoteli,
koji uglavnom imaju najviše cene, još nisu napravili svoje
kalkulacije. A i kad ih naprave, ne moraju ni da ih saopštavaju
našem narodu, jer on to sigurno neće moći da plati.
Koliko će teško biti domaćim
godišnjeodmorcima u ovoj sveopštoj skupoći govori i sledeće.
Grčka, obećana zemlja za Jugoslovene i njihovo letovanje poslednjih
nekoliko godina, takođe je postala nedostižna, iako su cene
apartmana, po trenutno važećem kursu dolara, upola niže od naših,
a hrana u odnosu na prošlo leto poskupela je samo za 20 odsto.
Naime, 1985. godine u ovoj susednoj
zemlji na letovanju je bilo pola miliona naših zemljaka. Prošle
godine taj broj je iznosio 250.000. Koliko će ih ove godine biti,
teško je pretpostaviti.
Tek, sve u svemu, našim ljudima se
loše "piše" ovog leta i na svom i na tuđem moru.
Napisala: Ljiljana Matejić-Vučković
(Nada, 1988.)
