Jun 1967: Kad se prošle subote nad Bratislavom (gde je održan evropski festival zabavne muzike) spustila "Bokeljska noć", u kojoj su svetlucali "srebrni
ključevi" (prestižne nagrade) u naručjima troje Jugoslovena, jedan ushićeni
posmatrač, izveštač Austrijske televizije, uskliknuo je:
- Ova će pesma obići svet! To je novi "Marš na Drinu"!
Na ponoćnom banketu u hotelu "Karlgon"
još više puta je ponovljena ova pohvala.
A kamere, upravljene ka
uglu u kojem je bio "srebrni" sto sa članovima jugoslovenske
ekipe, zabeležile su jedno iskreno radovanje. Zagrljen, sa čašama
slavlja, u centru pažnje bio je autorski i bračni par Hrvoje Hegedušić - Maja Perfiljeva.
Umešala se i treća čaša, da ih
podseti na obećanje da tačno u ponoć, posle velike intervizijske
revije, za TV NOVOSTI kažu: KAKO SMO?
- Izlišno je da tvrdim da smo
zadovoljni, radosni, ushićeni... Jer to se vidi! - uzeo je reč
glava porodice. - To je naš najveći uspeh za koji smo, svakako,
zahvalni i izvrsnom Vice Vukovu.
Ovde predviđaju zvezdano nebo
"Bokeljskoj noći"?
- Još pre dolaska u Bratislavu pesma
je zapažena i mnoge kompanije i izdavači zatražili su pravo da je
snime sa svojim ton-izvođačima. Među njima je i čuvena
gramofonska kompanija EMI za koju snimaju i Bitlsi.
Otkud toliko interesovanje za pesmicu
koja je "naški obojena"?
- Ne analiziram. Komponujem. Kad bih
počeo da vodim računa: ovo će proći na festivalu, ovo neće - ne
bih učinio ništa valjano. Ne bi ni bilo usieha.
(Alfons, zagrebački kompozitor) Vučer se hvali da je doneo sreću?
- Pa i jeste. Poklonio mi je novčanik
koji je prošle godine kupio u Bratislavi kao suvenir. Njemu nije
bio od koristi, meni jeste!
Da pustimo i Maju da se umeša u
razgovor?
- Ne tražim dopuštenje! Evo me! -
stigla je i razdragana Maja. - Da li je već priznao da sam ga
inspirisala za "Bokeljsku noć"? Jeste! E, dobro, inače...
Inače?
- Inače - ništa. Radujem se. Počeli
smo da sarađujemo kao pisac teksta i on kao kompozitor tek u braku.
Dosad je bilo lepih uspeha: "Split 65", "Zagreb 66",
Veče šansona i angažovanih pesama... Na "Splitu 67"
pevaće se dva moja teksta, a mnogi bit-pevači traže da im
prepevavam i pišem tekstove.
Pošto ne možemo da pobegnemo od
Vučera, stalno je tu, da pitam još nešto u vezi s njim: on je dve
godine pobeđivao na "Beogradskom proleću". Zar nije red
da i vas dvoje pokušate sreću?
- Beogradska publika je divna i za
iduće proleće nek nas sigurno očekuju. Biće nešto lepo!
Žiri ko žiri - festivalske mućke...
Što nije uspelo staroj pevačkoj
gardi, Ivi Robiću i Marijani Deržaj, 1965. godine, i mladoj
ekipi, Ladi Leskovaru i Draganu Stojniću, prošle godine - nadoknadio je "srednji" Vice Vukov uz pomoć "Bokeljske
noći" Hrvoja Hegedušića i Maje Perfiljeve.
Sa "Srebrnim notnim ključem", lepim ponudama i aranžmanima za
dobre poslove i sa, po mnogima, moralnom pobedom na takmičenju pesama zemalja intervizijskog sistema - naš pevač je posle višegodišnjih
pokušaja najzad uspeo da se izbori za zasluženo mesto među elitom
evropskih pevača zabavnih melodija.
Stručnjaci su došli u Bratislavu ne
samo da čuju festival, već i da prave poslove. Ali i da se bore za
pozicije svojih aktera na "Zlatnom ključu". Što su to radili producenti, aranžeri, direktori i menadžeri - jasno je. Ali
zašto i članovi žirija moraju da se pred javnošću predstave kao
pristrasni taktizeri?
Naš predstavnik u žiriju Mićo Brajović bio je častan izuzetak u tom ozbiljnom ratu oko zabavnih
pesama. U svim glasanjima istupao je javno i svoja uverenja overavao je potpisima. Nažalost predstavnici mnogih zemalja
više su držali do plasmana svojih zemljaka nego do objektivne
slike pred ogromnom televizijskom publikom.
Rezultat nije presudan za ovu ocenu,
već doglasavanje i preglasavanje na način koji može da bude
neprijatan za organizatora i povod za traganje za boljim rešenjima.
Iz Bratislave: Dragan Jelić (TV novosti, 1967.)
