Jul 1982: Visoka i dugonoga,
Nada Vojinović, glumica ovdašnja, podseća na hiljade devojaka koje
svakodnevno srećemo na ulicama. Sasvim obična "devojka iz
grada", koja ipak snima film za filmom. Za nju nema krize
kinematografije. Sudeći po broju realizovanih projekata, Nadi za
sada teku "med i mleko".
Na pulski festival "juriša"
čak sa tri filma, dva je snimila u međuvremenu, a na trećem upravo
radi.
Pa onda, neka neko kaže da se ne
isplati biti zgodan, mlad i lep.
Široj javnosti ova mlada glumica je
poznatija po "bombastim" izjavama u stilu: "Želela
bih muški harem, ali se bojim da bi bio prazan", ili "Muškarce
treba koristiti kao papirne maramice"...
- Istina je da sam davala izjave u
stilu da ne obraćam mnogo pažnje na muškarce, naime, da mislim da
im ne treba pridavati suviše važnosti. Ja ne znam šta je to,
jednostavno, nema pravih muškaraca. Ne znam kakvo je ovo vreme
došlo.
Ili sam ja imala nesreću, moram da
kažem nesreću, da upoznam muškarca koji je u mom životu napravio
totalan preokret. Do te mere me je izludeo, da posle njega ne mogu
ništa da pronađem. Uz njega sam spoznala sebe i suštinu odnosa
muškarac-žena. Posle njega, mada ta veza traje još uvek, počela
sam prema svim muškarcima da se ponašam drugačije, jer sam
shvatila koliko je on pravi.
Mi smo se toliko dobro pronašli u
odnosu muškarac-žena, ne samo seksualnom, da je za mene tu kraj.
Ja, u stvari, volim tu neku sebe u njemu, kao što svi volimo sebe u
drugima. Posle njega, ja govorim da muškarce treba koristiti tek
tako, kao papirne maramice.
Koliko je u tom odnosu muškarac-žena
važan seksualni dodir, to prepoznavanje u krevetu?
- To je veoma važno, strašno je
važno, ali ne samo to.
Ti si prilično smela u tim nekim
scenama koje snimaš. Njemu to ne smeta?
- Ne!
I to ti verovatno mnogo znači?
- Ja u stvari i ne dozvoljavam da to
bilo kome smeta. Naime, ja se prema ljudima oko sebe odnosim vrlo
otvoreno i širokogrudo. Imam puno razumevanja i veliko srce. Ljude
primam onakve kakvi jesu, sa svim manama i vrlinama. Ako se družim
sa čovekom čija je mana piće, ja ću da se napijem sa njim, jer
znam da on to voli, razumeš. Hoću da pomognem prijatelju da svoj
život proživi onako kako želi, pa makar da je pijanac, lopov,
makar bio najbolji, hoću da mu pomognem upravo u tom njegovom
življenju.
Život je jedan, nikada ne znamo kada
je kraj. Ja živim kao da je ovo poslednji dan mog života i mislim
da je glupo pridavati važnosti bilo čemu što te ometa da živiš
život onako kako ti hoćeš.
Pod pretpostavkom da imaš
"popravni" iz života, da li bi nešto menjala, ili bi isto
tako jurila, grabila i uživala?
Ništa ne bih menjala. Jedino, možda,
jednu svoju vezu, zbog razočarenja u tog čoveka. Samo to. Inače
bih živela isto ovako kao sada.
S obzirom na naš balkanski
mentalitet, da li nailaziš na neke poglede, na komentare u smislu -
to je ona što se svlači.
- Bilo je provokacija na tu temu, pa i
od strane novinara... To je moj posao.
Pijanista ima klavir, slikar platno,
paletu, a glumac ima samo sebe. To je tvoj jedini instrument na kome
moraš da proizvodiš zvuke. Tu postoji čak i neka priča o
umetničkom opravdanju, a zar nije dovoljno da čovek pristane da
igra takvu scenu, da vidi sebe u toj sceni?
- Evo konkretno. Ja u filmu "Zalazak
sunca" imam jednu ljubavnu scenu. To je prvi put da sam se
potpuno svukla. I moj partner, takođe. To je bilo prelepo. Mi smo se
dobro osećali, dok smo to snimali. On je bio tako lep, to je
umetnost, to je... I ne vidim zašto tražiti opravdanja. Opravdanje
tražimo kad pogrešimo.
Znači, ti nemaš tu vrstu ograde,
kada je u pitanju tvoj posao. Kako stoji privatno? Jesi li tu možda
drskija, imaš li potrebu da uzmeš više nego drugi?
- Mislim da mogu da uzmem više nego
drugi, ali nemam potrebu da to pokazujem.
Rekla si mi da on, taj čovek koji
je tako jasan trag ostavio u tebi, trenutno nije tu. Kako da razumem
to što naiđu drugi muškarci. Znači li da si za određenu slobodu
u tim odnosima, da čovek bez obzira što voli, može da se preda i
drugom i da isto tako oseti, ili ne oseti, nešto lepo?
- Ovako, nisam rekla da naiđu drugi
muškarci, nego da ja tu vezu ne mogu da smatram konačnom, za ceo
život. A inače sam u odnosu dvoje ljudi za slobodu. Ne mislim da je
vernost partnera... u stvari, šta je vernost? Treba biti veran sebi,
u tome je stvar. Ako neko poželi da ode, ako sa nekim poželi da
ode, on je veran sebi. Treba da ide za svojim osećanjima, a ne za
odgovornošću prema meni ili nekom moralu. Koji je to moral? Treba
biti moralan prema sebi, a ne prema drugima, u odnosu dvoje ljudi.
I dobro i loše koje bi moglo da mi se
predskaže.
Hoćeš da kažeš da je najvažnije
da čovek ne sputava sebe, da je njegovo htenje osnovni zakon?
- Samo to, to je zakon, a za mene je
moja želja zakon, ja sam zakon.
U jednom ranijem razgovoru si mi
rekla da bi volela da znaš dan svoje smrti. Zašto?
- Hoću da kažem da se ne bojim da
znam bilo šta. I dobro i loše koje bi moglo da mi se predskaže. Ja
se toga ne bojim. Volela bih da znam, jer bih onda možda drugačije
organizovala svoj život. Možda ne bih kupila nov auto, nego bih
otišla na put oko sveta, da iskoristim dok još mogu, dok ne odem u
neki drugi svet, dok se moj duh ne oslobodi moga tela.
Šta za tebe znače materijalne
vrednosti, novac...?
- Ništa! Novac je sredstvo kojim mogu
da priuštim sebi neko malo zadovoljstvo, čašu pića, dobru šniclu,
lepu haljinu, auto...
A ljudi, kakvi su ljudi, kakvi su
odnosi na filmu?
- Dobri su odnosi, ja ne znam, ja...
Mnoge tvoje kolege kažu drugačije.
- Ja jednostavno nisam imala probleme
na poslu i uvek kada sam završavala film bila sam nesrećna, bilo mi
je vrlo teško. Osećala sam kao da se nešto otkida od mene.
Da li si bila prinuđena da neke
uloge sobom plaćaš?
- Ne!
Nikada te nisu dovodili u te
situacije? Pa, te priče onda, o položaju glumica kao marioneta, kao
predmeta, su izmišljene, ili si ti izuzetak?
- Ne, ja mislim da to uopšte nije
istina i da to pričaju netalentovane glumice koje ne mogu da dođu
do posla zbog svoje nesposobnosti, a ne zbog toga što sa nekim nisu
otišle u krevet... Jedini moj slučaj kada je posao sa tim imao
veze, to je bilo pre dve-tri godine kada sam konkurisala u
Beogradskom dramskom pozorištu, a tadašnji upravnik me tako ucenio.
Nisam primljena upravo iz tog razloga. To je bio jedini moj sudar
sa...
Sa ucenjivanjem, manipulacijama.
Jesi li reagovala?
- Ne, nisam reagovala. Nisam ga ni
prezrela. Jednostavno otpisala sam ga kao jako prljavog čoveka.
Mislim da je to užasno prljav potez.
U svojim tihim samoćama, u toj
osami, na šta najčešće misliš, šta tad hoćeš, kud se krećeš,
šta poželiš? Kakve su samoće glumca kad završi posao u koji
mnogo uloži?
- Ne znam, nije to... Obično čitam
neku dobru knjigu, pišem nešto, neki dnevnik. I, ne znam, često
razmišljam, mnogo razmišljam o sebi, o svojoj okolini. Neke stvari
treba upamtiti, urezati u sebe, zbog nekih iskustava koja će mi
sutra koristiti. Mora mnogo toga da se doživi, da bismo bili
bogatiji. Ne sme glumac da živi mirno, tiho.
Da li si nekad poželela da budeš
neko drugi, ne mislim u umetničkoj identifikaciji, nego ovako,
ljudski? Da li si nekom pozavidela zato što je nešto što ti nisi?
- Nikada!
Potpuno si zadovoljna sobom ovakvom
kakva jesi?
- Da, da. Ponekad treba nešto menjati,
treba radili, ali...
Nema kod tebe definitivnog vezivanja
za prostor, stvari, ljude... Sve je podložno promenama?
- Podložno promenama. Jedino što ne
volim da menjam, da "otkačinjem", da tako kažem, su
prijatelji. Postoje ljudi za koje sam jako vezana, sa kojima sam
godinama.
Da li bi mogla, pod pretpostavkom da
sad nisi vezana, da ne voliš toliko...
- Da, ali ja opet nisam vezana.
Znači, to nije nekakvo
ograničavanje slobode, sputavanje tebe?
- Hoću da kažem, ja ne želim sebe da
vezujem zato što ne bih htela da naiđem na razočarenje. Hoću da
ostanem slobodna, sama sa sobom, i mislim da je to jedino zdrav i
pravi odnos - biti jako slobodan. Ima u indijskoj poeziji jedan
fantastičan stih (neka moja životna filozofija): "Ko me daje
drugima, imaće me".
Ja ne mislim tu na telesno davanje,
nego na slobodu. Koliko god te puštam da radiš sve što želiš,
toliko te volim, to je moja ljubav prema tebi. A to što ja nekog
volim, nikako ne znači da bez njega ne mogu. Ja mogu bez svega.
Mislim da mogu bez svega.
Nisi ljubomorna, posesivna?
- Ne, nimalo, uopšte.
Misliš da je to kvalitet?
- Ja mislim da jeste.
Da li bi mogla da odeš sa mužem
svoje najbolje prijateljice?
- To što sam ja slobodna, ne znači da
ne poštujem osnovne principe ovoga društva i nekakva merila morala.
Vrlo ih poštujem, vrlo...
Tekst: S. P. (Halo u poverenju, 1982.)
