Iako postoje
tek nešto više od godinu dana, ovi momci skoro da nisu propustili
nijednu mogućnost da svojom muzikom i simpatičnim programom pokušaju da zabave mlade u svim koncertnim dvoranama glavnog grada, a da pritom ne ostanu dužni ni ostalim slušaocima roka...
... širom Jugoslavije.
... širom Jugoslavije.
- Stvarno je bilo puno svirki.
Nastojali smo da se pojavimo na što više koncerata, kako bi nam
svirke ušle u noge, da nam legnu. Nije nam cilj da budemo nekakva
polovična grupa, već da kada nešto snimimo to stvarno bude nešto.
Želimo da ljudi kupe našu ploču.
Kada planirate da uđete u studio?
- Računamo da napravimo još nekih
deset svirki, pa da onda napravimo demo-snimke koje ćemo ponuditi
nekoj izdavačkoj kući. Mi smo se, pored svirki, do sada uglavnom trudili
da o nama pišu po novinama i govore na radiju - da pričamo. Jednom
su nam i pustili snimke koje smo napravili za produkciju
Radio Beograda, ali smo sami tražili da više ne puštaju te dve
pesme, jer bismo voleli da ti snimci budu bolje urađeni, recimo
onako kao što radi Tini Varga.
Kao što smo čuli, vi veoma često
nastupate, ali kako prolazite na koncertima?
- Bilo je i uspeha i to uvek kada smo
bili u bliskom kontaktu sa publikom. Kada smo gostovali u Nišu, gde
smo svirali kao predgrupa Točku, publika nas prvo nije prihvatila,
počela je da nam zviždi i da nam viče nepristojne reči, ali smo
ipak na kraju uspeli da ih animiramo i da privučemo njihovu pažnju.
Bili smo raspoloženi tako da su nas oni prihvatili kao ljude koji u
tom trenutku nešto rade i koji uživaju u svemu tome.
Ali, bilo je i
neuspeha, kada smo svirali u "Pioniru" kao predgrupa
"Ribljoj čorbi". Sada, ne znam da li je to bilo zbog toga
što je tu došla hevi-metal publika i oni koji vole "Riblju
čorbu", ili zato što nismo dobro zvučali, ili što
je publika bila dosta daleko da bi nas videla, ipak, tada smo loše
prošli. Priznajem da ni mi nismo bili zadovoljni, ali ćemo kad-tad
da popravimo loš utisak koji smo ostavili u "Pioniru".
Rekao si da je važan blizak
kontakt sa publikom i da je razlog vašeg uspeha delimično u tome
što publika nije mogla da vas vidi, hoćeš li onima koji vas još
nisu videli da objasniš zbog čega je to toliko važno?
- Mi pre svega težimo tome da
zabavimo publiku. Veliki značaj pridajemo scenskom nastupu i tu
koristimo iskustva koja su neki od nas stekli dok su bili u Teatru
levo. Tako, recimo, imamo čoveka koji je neka vrsta frontmena, to je
onaj debeli koji ima 130 kila. On ne svira ništa, malo peva,
najavljuje koncert, đuska i animira publiku. Nekada se to što on
radi sviđa publici, a nekada ne.
Uglavnom, on na bilo koji način
nastoji da utiče na raju. Pored ovoga što on radi, mnogo toga
zavisi od toga koliko se ja (Žika - primedba autora) otkačim. Ja
volim da pričam i da se zezam, i ako mi se desi da se raspričam na
svirci, onda zasmejavam publiku i muzičare, koji se onda
uključe u zezanje.
Ali, moram da kažem da to što mi radimo ne liči
na ono što rade članovi grupe "Poslednja igra leptira".
Da li to znači da su vam i
tekstovi komični?
- Tekstovi nisu ni angažovani, ni
komplikovani. Imaju nekakvu povezanost i uglavnom nisu smešni. Samo
kada sviramo, idemo na gegove, pritom ni muzika ni tekstovi nisu
smešni, iako postoje neki koji možda na neki način i jesu smešni,
kao na primer ovaj: "Kako da dođem do tebe, draga, kada sam iza
rešetaka?"
Govorili smo o tome kako se publika
oseća i kako uspevate da ih šarmirate, ali kako se vi osećate na
koncertima?
- Prvo bih hteo da kažem nešto o
tome kako je grupa nastala. To se desilo posle filma "Slomljeno
staklo". Nakon gledanja filma ja sam sebi rekao: "Tako
nešto vredi doživeti!" i napravio sam grupu.
Volim da
doživljavam atmosferu koncerata, a za slavu još ima vremena. Ima
nečega u tome kada se pojaviš na bini, radiš i kada se to nešto
dopadne publici. Ne kažem da mi znamo dobro da sviramo, ali imamo nešto - uspevamo da
animiramo publiku.
Kakvu muziku svira grupa "Mačori"?
- Prvo smo bili zapaljeni pankom,
međutim to je već prošlo. Onda smo se bavili novim talasom, a sada
sviramo bazični rok, mada smo mi art-rok grupa.
Na kaju je još ostalo da doznamo ko su zapravo "Mačori"?
- Mačori, što znači isto što i
maheri su ljudi koji znaju caku, znaju da rade. To su četvorica
muzičara iz jedne zgrade u bloku 45 na Novom Beogradu. Osnovu grupe čini klasični sastav - gitara, orgulje, bas i bubnjevi i jedan
čovek koji je, kao što sam već rekao, zadužen da animira publiku.
Pošto su basista Đorđe Grujić i bubnjar Miroslav Pospišek na odsluženju vojnog roka, grupa sada nastupa u ovom sastavu: Živorad Milenković, gitara, onda Božidar Šećanski, koji se sa ritam gitare prekvalifikovao na bas gitaru, inače njih dvojica pevaju i smišljaju sve pesme, pa onda Dragan Paunesku koji svira orgulje, novi bubnjar Tibor Tot i naš menadžer i animator Zoran Stefanović.
Pošto su basista Đorđe Grujić i bubnjar Miroslav Pospišek na odsluženju vojnog roka, grupa sada nastupa u ovom sastavu: Živorad Milenković, gitara, onda Božidar Šećanski, koji se sa ritam gitare prekvalifikovao na bas gitaru, inače njih dvojica pevaju i smišljaju sve pesme, pa onda Dragan Paunesku koji svira orgulje, novi bubnjar Tibor Tot i naš menadžer i animator Zoran Stefanović.
Kontakt adresa: Zoran Stefanović,
11000 Beograd, Vojvode Stepe...
Razgovarao: Vlada Mates, snimio: Stojan Đorđević (Extra, 1982.)