Maj 1989: Stotinu dana staro
crnogorsko rukovodstvo koprcalo se, ranjeno, u mreži vlastitih
zabluda da bi, na kraju, palo na kolena - pred voljom naroda.
Manje od stotinu dana trebalo je novoj,
iznad svega mladoj, glavnokomandujućoj garnituri, da izvrši
temeljite rokade u rukovodstvima, uradi pregršt novih programskih
projekata i postavi temelje za vanredne skupštinske izbore u junu...
Plima jesenjeg narodnog nezadovoljstva preliva se u plimu dinamičnog,
političkog blic-kriga...
... kojim se preorava zapuštena
društveno-politička crnogorska zbilja, tragična od siromaštva,
bolna od socijalne poniznosti, uvređena od oduzetog građanskog
dostojanstva...
Taj talas novih ideja, novih planova,
novih vizija, kojim bi se vratilo političko dostojanstvo oronuloj
Crnoj Gori, pokrenuli su bistroumni momci. Kolevka im je –
Univerzitet... Zajedničke osobine: znanje, hrabrost, odlučnost,
političko neiskustvo. Cilj: temeljite promene.
Među vesnicima "crnogorskog
proleća" su tri stasita, darovita, rečju i mišlju naoružana
momka - Momir Bulatović, dr Ljubiša Stanković i Milo Đukanović.
Uz njih je i cela jedna četa "političkih tinejdžera",
"genijalaca u farmerkama", "marksista u patikama",
već na sceni ili još iza zavese.
Kakav je to proboj mladih - evo samo
male ilustracije: novoizabrani predsednik crnogorske partije ima 33
godine, potpredsednik Predsedništva SR Crne Gore samo 29, trojica
ministara u republičkoj vladi su omladinci sa 27 i 28 godina.
Ko su mladi predvodnici? Šta se krije
iza njihovih čas ozbiljnih, čas dečačkih nasmejanih lica? Ovo je
priča o Milu Đukanoviću, sekretaru predsedništva CK SK Crne
Gore...
Inteligentni polemičar
"Da sam poslušao oca nikada se ne
bih bavio politikom!"
Milo Đukanović nije poslušao oca
koji se, kao sudija, u jednom periodu odao profesionalnoj politici i
osetio gorčinu tog zanata.
Pobegao je i od rimskog i od drugih
knjiških prava, jedini iz kuće: otac mu je pravnik (danas sudija
Vrhovnog suda Crne Gore), sestra, supruga, mlađi brat koji uskoro
završava fakultet (i koji ga je "nasledio" na omladinskim
funkcijama na Univerzitetu i tek pred sami Kongres odustao od
kandidature za člana republičkog Centralnog komiteta da im ne bi
prigovarali kako stvaraju nove političke familije koje su i sami
kritikovali).
Nije bio brilijantan student ekonomije,
ali je uporedo sa školom polagao redovno sve "političke
ispite" - od školske i studentske omladinske i partijske
organizacije, sve do poslednje četiri godine koje je kao marljivi
profesionalac odradio u Predsedništvu jugoslovenske omladine i kao
dinamičan, polemičan, ponekad i buntovan, član pre nekoliko
nedelja napustio CK SKJ zbog "duplih funkcija".
- Umesto obnove CK SKJ dobili smo
obmanu.
Mirnoća u govoru i replici nije mu
vrlina, ali jeste bistrina, logika, jasnoća i cilj. Kao da mu je
nekada dinamit na vrhu jezika. On je iz onog elitnog ešelona koji
traži "crnogorsku renesansu" i to na preciznim programima.
"Nećemo, za razliku od
prethodnika, raspisivati konkursnu trampu za drugi narod, terati ga
na ostavke a vreme goniti natrag" - kritikuje prethodnike.
Kritikuje ih i da su Ustavom iz 1974.
"rasparčali Jugoslaviju". Izgradili su "sistemsko tlo
na kome se ne može graditi pravo jugoslovenstvo".
On želi da se Crna Gora zahvali na
poklonima i pomoći sa strane "ne toliko zbog pošiljalaca i
njihove ganutosti neprincipijelnim i neargumentovanim optužbama na
račun izdržavanja - već prevashodno zbog nas samih".
Zna da su i bez toga neizbežni novi
lomovi u "socijalno već istrošenoj Crnoj Gori". I da
treba afirmisati novi "ofanzivni, moderni poslovno agresivni
evropski način mišljenja i ponašanja".
"Duh pobednika mora zameniti duh
gubitnika."
Zalaže se ne da Savez komunista ide "u
muzej starina" već da postane "jedino mogući politički
faktor kohezije na jugoslovenskom prostoru", a ako to ove nove
garniture nisu u stanju, onda su mogle "posao oko njegove
sahrane da prepuste onima koji su ga već doveli do umora".
Inteligentni polemičar i prognozer već
se pomalo, kaže, zamorio od politike. Želeo bi njome da se bavi
volonterski.
Ne može pobeći, zna, sada iz tog
vrelog kotla "jer smo zakuvali, ali dobre stvari". Pred
odlukom je da uskoči u neku privrednu kuću, turističku pre svega,
jer mu je turizam specijalnost. Odatle bi se više mogao baviti i
naukom.
Možda bi tako rešio i neki od
egzistencijalnih problema - stan (jer se sada seljaka između
titogradskih stanodavaca) ili zaposlenje supruge, sa kojom ima
petomesečnog sina.
I Đukanović, kao i Bulatović i
Stanković, obožava košarku (igrao je, visok čak 196), a imaju još
jednu zajedničku crtu: sva trojica navijaju za Crvenu zvezdu.
Više od toga: sva trojica navijaju za
- novo. Bitno novo. Sva trojica su velike nade crnogorskog političkog
i društvenog života. Kao izdanci probuđene nove demokratije. Uvene
li cvet njihovih nada, obećanja i programa - crnogorsko proleće
izgubiće svoju svežinu i nad Crnom Gorom ponovo će se pojaviti
tamni oblaci i sinuti gromovi narodnog nezadovoljstva.
Napisao: Manojlo Vuković (On, 1989.)
