Kakav je taj novi kalup i zašto televizija, na zahteve svoje brojne publike, sa svoje strane ne doprinese poplavi takvih ploča na kojima se inače bogato zarađuje?
O tome je bilo reči u tv pošti i o tome je Dragutin Gostuški izneo svoje nepomirljivo mišljenje, a televizija, verna svojoj ulozi objektivnog sredstva komuniciranja, ostala i dalje nedorečena.
Gostuški je sasvim u pravu kada kaže da ta vrsta muzike znači samo dalje produženje i veličanje rasprostranjene nepismenosti, ali u traganju za razlozima tolike prođe i popularnosti te loše muzike stoji i jedna značajna činjenica: ta muzika zasniva se na tekstovima vrcavim, koji drsko koriste jezičke obrte poskočica i koji, što je u čitavoj priči najudarnije - govore o onim stanjima duha i sluha koji mahom među seoskom, prigradskom i novom gradskom slušalačkom publikom ima najviše odjeka.
Ta lažna poezija, ta kičerska pesma vrlo precizno pogađa u ganglije svoje brojne privrženike - ona govori o životnim situacijama, o onim stanjima u kojima danas brojni Jugosloveni žive.
Ta problematična pesma govori o ljubavnim vrludanjima (o kojim na svoj način, inspirisane svetskom štampom i uopšte temama mirnodopskog života, govore i brojne publikacije upotrebljavajući umesto folklornih neke od naučnih izraza).
Ta sumnjiva pesma, bez sluha i uz imitaciju izvornog narodnog melosa, govori o slavljima, stanovima, odlasku u inostranstvo radi zaposlenja, o automobilima, o putovanjima, odlascima i dolascima, o obogaćenom i siromašnom selu, o mnogim detaljima za kojima romantično žale mnogi novi stanovnici industrijskih naselja, o tradicijama i zelenilu koga je sve manje, o radostima koje su se vašarski izmešale sa naporima novog savremenog ritma, o opuštanjima na koje nas ne navode samo zamori već i naša stara, pomalo orijentalna, hedonistička priroda, naša ušivačka, lumperajska, mangupska, lolinska, švalerska, prepotentna, više na rečima opasna nego u stvarnosti postojeća, prepotencija.
Jednom reči, ta nova narodna pesma ne živi tako obilato samo zato što je pogodila nivo vladajuće nepismenosti, već i zato što odgovara vrlo neposredno, jeftino, ali precizno dnevnim radostima i žalostima mnoštva, što mu ugađa pomalo drsko, pomalo namešteno, ali sa voljom i upornošću koju pokazuju sastavi što u prigodnim prilikama ubiraju velike pare.
Koja druga muzika ovoj kičerskoj konkuriše, koja tako brzo reaguje i osvaja tvrdi sluh ljudi bez muzičke kulture, ali ne bez potrebe za pesmom aktuelnom i neposrednom, razumljivom i raspričanom o onom što ljudi vole da pričaju i da čuju?
Međutim, pitanje je kako će
televizija da reaguje.
Ako ona prihvati "novu narodnu pesmu", onda je njena strahovlada zagarantovana.
Ako je ne prihvati - primaće i dalje gomile protestnih pisama i imaće prilike da uoči koliko su obožavaoci tih pesama neodmereni, koliko im tih nepročišćenih zvučnih zavesa preko dana mnogo treba, koliko su agresivni u nametanju svog ukusa i koliko isključivosti pokazuju prema svemu što je drukčije, oplemenjenije, dublje, umetničkije.
Taj njihov stav može se razumeti i kao snažan otpor svemu što ih tuđi od ovog vremena i sveta, što njihov ukus obeležava kao bezvredan.
Ako ona prihvati "novu narodnu pesmu", onda je njena strahovlada zagarantovana.
Ako je ne prihvati - primaće i dalje gomile protestnih pisama i imaće prilike da uoči koliko su obožavaoci tih pesama neodmereni, koliko im tih nepročišćenih zvučnih zavesa preko dana mnogo treba, koliko su agresivni u nametanju svog ukusa i koliko isključivosti pokazuju prema svemu što je drukčije, oplemenjenije, dublje, umetničkije.
Taj njihov stav može se razumeti i kao snažan otpor svemu što ih tuđi od ovog vremena i sveta, što njihov ukus obeležava kao bezvredan.
Razbijanje monopolizma - iznutra
Pored sveg prezira prema preživelim
metodama prosvetiteljstva, uopšte prema naporu da se u
prosvetiteljskim nastojanjima povampirava dušebrižništvo i
nametljivo usmeravanje ukusa i preokupacija, televiziji predstoji da
pokaže usmerivački sluh za nesluh jednog dela svojih pretplatnika i
da se trudi da ga podigne, oplemeni, razvije.
Može li ona to ignorišći bum novih pseudonarodnih pesama?
Više očigledno ne može.
Može li ona to ignorišći bum novih pseudonarodnih pesama?
Više očigledno ne može.
Televiziji preostaje da se i dalje
odriče estetske jedinstvenosti ovog programa, jer ni publika joj
nije jedinstvena, jer je verovatno među najšarenijima koje se u
ovom današnjem svetu mogu naći.
Ona može među "novim narodnim pesmama" da nalazi ponešto što ima svojevrsnu vrednost, može da u pojedinim emisijama prepušta svojim stručnjacima da individualno biraju programske numere, može, dakle, sa više ili manje kritičnosti, sa poučnijim, oštrijim filtrima ili sa elastičnijim, bez distance i prevelike strogosti, da emituje te pesme i zadovolji dobar deo onih koji je izdržavaju.
Uostalom, to je zasad i jedini način da se monopolizam televizije iznutra razbije.
Tako bi različita shvatanja došla do izraza ne samo u razgovorima u tv-pošti, već i u programu.
Borcima protiv primitivnog ukusa time bi bila pružena šansa da svoja uverenja ne saopštavaju samo akademski, već i na primerima programa koji je prethodio njihovom ili koji sledi posle njihovog, da budu, dakle i uverljiviji.
Ona može među "novim narodnim pesmama" da nalazi ponešto što ima svojevrsnu vrednost, može da u pojedinim emisijama prepušta svojim stručnjacima da individualno biraju programske numere, može, dakle, sa više ili manje kritičnosti, sa poučnijim, oštrijim filtrima ili sa elastičnijim, bez distance i prevelike strogosti, da emituje te pesme i zadovolji dobar deo onih koji je izdržavaju.
Uostalom, to je zasad i jedini način da se monopolizam televizije iznutra razbije.
Tako bi različita shvatanja došla do izraza ne samo u razgovorima u tv-pošti, već i u programu.
Borcima protiv primitivnog ukusa time bi bila pružena šansa da svoja uverenja ne saopštavaju samo akademski, već i na primerima programa koji je prethodio njihovom ili koji sledi posle njihovog, da budu, dakle i uverljiviji.
