Decembar 1970: U Bethelu, nedaleko od Njujorka, pola
miliona mladih pretvorilo je 250 hektara zemljišta u meku pop
muzike. "Vudstok", film koji je snimljen tom prilikom,
prikazuje nam kako su se velika hipi-plemena tri dana zabavljala i
volela...
U okviru Prvog međunarodnog filmskog
festivala koji će se održati u Beogradu od 8. do 16. januara, pod
pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita, biće prikazan i film
"Vudstok" američkog režisera Majkla Vedlija. Ovo izuzetno
zanimljivo ostvarenje na programu je 9. januara u bioskopu "Kozara".
"Najveći hepening u istoriji."
- ovako je "Tajm" okarakterisao gigantski festival koji je
od 15. do 18. avgusta 1969. održan u Bethelu, nedaleko od Njujorka.
"Tri dana mira, muzike i ljubavi", glasi podnaslov
"Vudstoka", filma koji je režiser Majkl Vedli snimio baš
tom prilikom, na licu mesta.
U stvari, "Vudstok" nam
omogućava da vidimo scene "zemaljskog raja", kad se
mladići i devojke, potpuno goli i slobodni, sasvim prirodno kupaju -
zajedno. Tu je i jedna žena koja se porađa. Stanovnici obližnjih
mesta u početku se dure i zatim poklanjaju sendviče svim tim
mladima koji su došli da slušaju "svoju" muziku i da se
sretnu.
Ljubav u travi
Među mnogim privlačnim scenama
postoji jedna od koje zastaje dah: kad se oluja spušta nad masu pod
vedrim nebom. Neko bi pomislio da je došao kraj sveta, ali veliko
hipi-pleme divno uživa i u tom času: zar kiša nije
manifestacija prirode?
Neko pravi balone od sapunice, neko
gradi gnezdo među granama drveta, kao ptica. Uz pratnju jedne improvizacije crnačke muzike, mladići i devojke razdragano se kotrljaju
po blatu; jedan par vodi ljubav na travi.
Pola miliona mladih koji su
prisustvovali festivalu u Bethelu najbolja su garancija o kvalitetu
filma. Mladi su se upoznali, a s njima i svi oni koji se solidarišu
sa pop-generacijom.
Majkl Vedli je mogao da se zadovolji što je
kamere smestio među gomilom i što je tako snimao neobični događaj.
Jedanaest operatera prešlo je za pet dana uzduž i popreko 250 hektara zemljišta na kojem su se ukotvili hipici. Pili su kafu i jeli
samo "hot-dogs" koji su im se tih dana toliko zgadili da ih
kasnije nikad više nisu ni okusili.
Samo na pozornici, pet kamera "kralo"
je sa lica i tela duševna stanja muzičara. U sredini, isti režiser
brinuo je i o onim detaljima koji su na filmu vredniji od svakog
dugog govora: na primer, sandala pevača Riči Hevensa koji sa
tragičnom snagom udara ritam ili ruke Džoa Kokera koje podražavaju
pokrete gitariste koji ga prati.
Majkl Vedli se ovim nije zadovoljio:
bilo mu je potrebno osam meseci da montira snimljeni materijal (oko
120 časova projekcije) i tako spektaklu
obezbedi celovitost.
Sklopljeno 10.000 brakova
Izuzimajući tehničke pronalaske,
režiser nam najzad otkriva pop-muziku onakvu kakva ona jeste: divan
jezik za mlade Amerikance, možda jedini koji odrasli ne shvataju i
ne kontrolišu.
Riči Hevens svima dovikuje reč
"sloboda", Džoan Baez peva o tragičnoj sudbini ubijenog
sindikalca, Džon Sebastijan priča o sukobima generacija, a
Kantri Džo osuđuje rat u Vijetnamu i sve druge ratove.
Mladi su se u Bethelu zabavljali,
ono što odrasli odavno ne čine.
- Ljudsko telo je lepo, pa zašto bismo
ga se onda stideli? - pitao se jedan momak koji većinu vremena
provodi go.
- Ja ljubomorna? - začudila se devojka
koja živi u "plemenu". - Nikad!
U ovakvom ponašanju nema ničeg
provokativnog ili skandaloznog: režiser nas je majstorski uveo u carstvo bezazlenosti.
Mada su se policija i mesne vlasti
ozbiljno pribojavale, na festivalu je zabeležena samo jedna nezgoda:
automobilska!
U isto vreme, festival je pokazao da mostovi između
Bethela i odraslih nikako nisu srušeni: čak i u filmu "Vudstok"
mladi stoje u redu kako bi telefonirali tati i mami da su dobro i da
nemaju razloga za zabrinutost.
- Generacija Vudstoka ne želi da živi
kao njihovi roditelji, ne želi ratove - kaže režiser Vedli. -
Svoju miroljubivost ona izražava i kroz slušanje muzike.
U stvari, skup u Bethelu bio je praznik
prijateljstva. Posle festivala među mladima koji su se tu našli
(neki su došli čak sa Aljaske i sa Havaja) sklopljeno je 10.000
brakova!
Pevači i muzičari bili su dostojni
ovog izuzetnog skupa. Arlo Gatri, Džimi Hendriks, Džon Sebastijan,
Slaj end Femili Stoun, Ten Jirs After, Kantri Džo end Fiš, Dženis
Džoplin, Hu: bilo ih je za svačiji ukus i svako je, svima zajedno,
imao ponešto da saopšti.
Napisala: Višnja Marjanović (RTV revija, 1970.)
