Zdenka Aćin: Upravo smo vas videli kako prilikom bogosluženja ma Medunu dajete svetu pričest. Ali, videli smo i to kako jednog dečka niste pričestili.
Pretpostavljam da nije kršten, ili je, pak, bio neki drugi razlog?
Mitropolit: Nije bio kršten. U naše vrijeme čovjek mora da pripita one koji pristupaju svetinji da li su kršteni. Dječak je odgovorio da nije, pa smo ga ostavili da se krsti i tek onda da se pričesti.
- Vi ste, inače, kada ste ustoličeni za mitropolita crnogorsko-primorskog, rekli da je vaš prvotni zadatak da krstite Crnu Goru. Jeste li je krstili? I da li uopšte stižete da je krstite s obzirom na napade koji su u poslednje vreme učestali na vas i na vašu mitropoliju?
Mitropolit: Ako je nekrst gospodario Crnom Gorom gotovo pedeset godina, trebaće mnogo vremena da se pokoljenja koja su ostala bez krsta vrate časnome krstu. I to je neprekidno nastojanje mitropolije i sveštenstva. A sreća je u tome da je ta svetinja ostala u duši naroda. Ona polako ponovo vaskrsava i njenim vaskrsavanjem vaskrsava i Crna Gora. Ako Bog da!...
... Znate šta, zlo je negdje duboko u nama. I te rascjepe istorijske mi nosimo u sebi. Mi nosimo u sebi te rane istorijske još iz turskih vremena. Ali, ima nešto što mnogi previđaju. a što se nama dogodilo u naše vrijeme - čega je posledica ovo krvoproliće, nezapamćeno po načinu u našoj istoriji, a to je: opustošenje duhovno i moralno, do koga je došlo preko mnogostranog dejstva totalitarne ideologije, bezbožne, na našim prostorima.
Opustošenje - koje se odrazilo na svima nama, nezavisno od pripadnosti Crkvi ili ideološkom opredeljenju - urodilo je plodom i rađa onim što se danas događa. Jer, nikada toliko hramova i džamija nije srušeno ni u vremenima Sulejmana Veličanstvenog ili nekog drugog turskog paše, koliko danas.
A ko to radi? Ako mi i danas imamo ministre recimo, u Crnoj Gori koji kažu da su bezbožnici, ako i danas vaspitavamo pokoljenja na Darvinovoj teoriji o selekciji, ako još uvijek u nama važi načelo moralno o interesu kao vrhovnom načelu življenja, onda šta vi očekujete od ljudi koji su izgubili ono što narod kaže jednostavno, strah od Boga i stid od ljudi? Da će da čuvaju svetinje?
Recimo, u vojsci u kojoj se Bog ubija pedeset godina u ime ideologije ubijaju se osnovni principi viteštva, na kojima se zasniva čak i odbrambeni rat koji je bio u istoriji. Onda se vi nemojte iznenaditi što su iz iste škole oficiri i generali i s jedne i s druge strane.
Tu školu završio je i Tuđman i tamo neki drugi oficir Izetbegovićev, ili neki oficir koji se danas proglašava da je pravoslavni. Ista je to škola! Isti su metodi, samo što se često puta mijenjaju simboli spolja. A u suštini, nije se lako promijeniti, nije se lako vratiti etici ratovanja koja je ovdje nekad imala svoj značaj i svoj smisao.
Dakle, jedan od razloga užasa ovog rata njegove nečovječnosti je upravo ideologija koja je trovala, koja i dan-danas truje pokoljenja preko našeg obrazovanja, jer iste mi udžbenike i danas imamo.
Onda se ne treba čuditi što se razaraju svetinje, što čak i stranke koje se kao bore protiv komunizma, a u suštini, prihvataju iste metode komunističke...
... Jer komunizam je ostavio traga na svima nama. Ne treba se zavaravati! Niko tu nije bio imun.
Komunizam je kao bolest. Mislim komunizam kao ideologija, kao pogled na svijet, kao metafizički stav. Kao pošast kad naiđe, svaki njome biva okrznut na ovaj ili na onaj način.
I trebaće mnogo vremena da se mi vratimo sebi i da se vratimo svojim izvorima, iskonskim vrijednostima, svojoj etici. Na kraju, da se vratimo i viteštvu ratovanja...", rekao je u Press klubu Mitropolit Amfilohije Radović.
Razgovarala: Zdenka Aćin (RTV revija, 1993.)