Septembar 2020: Eddy Grant je najnoviji u nizu rock zvezda koje ne žele da se njihove pesme koriste u predsedničkoj kampanji Donalda Trumpa i zbog toga najavljuju paprene tužbe. Granta je razbesnela upotreba njegovog velikog hita "Electric Avenue", objavljenog na singl ploči 1983, kada je pesma postala jedna od najslušanijih u Velikoj Britaniji i SAD.
Veza slavnog muzičara sa Jugoslavijom uspostavljena je još početkom osamdesetih kada je njegov brat Alpine (producent i osnivač disko kuće Ice Records)...
... na poziv Jugodiskovog zaljubljenika u rock muziku Radomira Krkića stigao u Beograd da pomogne našoj reagge grupi Naya u realizaciji prvog albuma.
Na oduševljenje članova grupe Branka Sretenovića i Miroslava Glišića, Eddy Grant je za LP "Naya" priložio dve svoje pesme - "Race Hate" i "Mystic Sister", i čak najavio pomoć u plasmanu njihovih pesama na britansko tržište ("Imate vrhunske muzičare, trebalo bi više da pokušavate da se proslavite u inostranstvu", tvrdio je Alpine Grant).
Zadovoljan odličnim tiražima njegovih ploča u Jugoslaviji (licencni zastupnik je, naravno, bio Jugodisk), Eddy krajem decembra 1985. kreće na mini turneju po Jugoslaviji, gde se upoznaje i sa Borom Đorđevićem i Oliverom Mandićem, a ostaje zabeležen i njegov "reperski" doprinos Čorbinoj pesmi "Amsterdam".
Članak koji sledi svedoči o njegovom jačanju veze sa Jugoslavijom i namerom da češće boravi u ovim krajevima...
Januar 1988: Proslavljeni
pevač reggae-muzike boravio je nedavno u Dubrovniku gde je snimio
video-spotove za svoju novu ploču...
Nedavno je u Dubrovniku završeno
snimanje tri TV spota proslavljenog Eddyja Granta. Ovo je prvi put da
jedna internacionalna zvezda pravi spotove kod nas. Ideju za taj
poduhvat dali su beogradski "Jugodisk" i menadžer Eddyja
Granta, Michael Dolan, a glavni organizatori bili su "Beograd
publik" i Turistički savez Jugoslavije uz saradnju svojih
kolega iz Londona i Dubrovnika. Prvi sagovornik je Dolan:
Kako to da spotove snimate baš u
Jugoslaviji? Svi prethodni rađeni su na Barbadosu...
Licencni ugovori sa "Jugodiskom"
omogućavaju nam izvesnu dinarsku zaradu. Smatrali smo da je
najpametnije da ih utrošimo u posao, a ne da se ponašamo kao
turisti. Tome je doprinela i poslovna sposobnost Turističkog saveza
Jugoslavije.
Koliko će sve ovo da vas košta?
Turistički savez Jugoslavije omogućio
nam je avio-karte i hotelski smeštaj. Sve ostalo finansiramo mi. Sa
montažom, koštaće nas oko 35 hiljada funti (oko osam starih
milijardi dinara). Smatram da je to jevtino s obzirom da snimamo tri
spota i da je reditelj Matthew Evans relativno skup. Do sada je radio
sa više poznatih izvođača kao što su "Housemartins",
"Blondie", "Smiths"... Međutim, novac nije
najbitniji. Smatramo da će u svetu videa snimanja spotova u
Dubrovniku biti atrakcija baš zato što to niko pre nije uradio.
Uostalom, sa sobom smo doveli pet novinara i foto-reportera iz
poznatih listova kao "Music week", "Record Mirror"
da bi baš ovde napravili intervju sa mnom. To će koristiti svima,
jer će biti dosta fotogafija Dubrovnika u britanskoj štampi.
Nema problema
Imate li primedbi na rad
organizatora ili snimateljske ekipe?
Nismo do sada radili u ekipi gde svi
stalno govore: "Nema problema!" I kada vam se učini da je
totalni haos, odjednom, nekim čudom, sve proradi i završi se na
najbolji način.
Gde će biti prikazani ovi spotovi?
Uz "MTV-kanal", "Sky",
u desetak zemalja sa kojima imamo ugovor. Ako ploča postane hit,
onda je
to druga stvar. Uostalom, "Jugodisk"
će ekskluzivno izdati VHS video-kasetu, sa svim ovim spotovima i
pričom o Ediju.
Kakva je razlika između Barbadosa i
Dubrovnika? - bilo je prvo pitanje za Granta:
Samo u broju znatiželjnika - smeje se
slavni pevač. - Tamo ih je bilo na hiljade, a ovde ih je mnogo
manje, a i disciplinovaniji su. U ostale tehničke pedrformanse ne
ulazim, jer se u to ne razumem. Kad odgledam video, reći ću da li
mi se dopada. Prvi singl sa albuma objavljujemo ovih dana a veliku
ploču u martu. Nikada ne žurim sa izdavanjem ploča. Zato sve radim
bez nervoze i uz studiozne pripreme.
Počnimo priču od početka, iz
Gvajane...
Rođen sam uz mnoštvo braće na tom
karipskom ostrvu. To je siromašan kraj, pa smo se još pedesetih svi
preselili u London.
Pre toga ste svi postali
vegetarijanci?
Otac je imao farmu svinja, pa smo
naravno jeli samo svinjsko meso. To je kao kad pekar samo jede hleb i
ništa više. Tako je bilo godinama. Jednog nedeljnog jutra smo se
dogovorili da više nikada ne okusimo meso. Čak ni ribu! Odrekli smo
se i alkohola. Ipak, nismo se baš svega odrekli...
U Londonu, sa momcima iz kraja osnovao
sam grupu "Equals". Sastav je postao poznat, prvo u Evropi
a zatim u Engleskoj. Jednog dana iz Nemačke telefonom sam pozvao oca
da ga pitam ima li kakvih novosti na "Top 20". On mi kaže
"Neki Equals su na desetom mestu".
"Pa to smo mi, tata!" "Ma
kakvi, to vaše prangijanje nije ni za Top 1000", rekao je otac.
Dani "Equalsa" su
kulminirali sa nekoliko evergreen-hitova, a zatim ste se okrenuli
samostalnom radu?
Shvatio sam da je teško raditi sa više
ljudi zajedno. U to vreme bila je kao neka moda biti "independent".
Imao sam svoj studio, disko-kuću, promocionu kompaniju, firmu za
štampanje ploča. Onda je došao hit "Living On The Frontline"
koji je otvorio novo poglavlje u mojoj karijeri.
Ostali hitovi i albumi su logična
posledica. Konačno, evo me u
Dubrovniku. Volim ovaj grad. To je ljubav na prvi pogled. Već sam se
raspitivao o mogućnosti da kupim ovde stan. Mislim da bi moja
porodica volela da mesec-dva godišnje provede u ovom prekrasnom
ambijentu.
Volim Jugoslaviju
Da li ste srećan čovek?
Kako da ne. Malo koji moj sunarodnik
može da dozvoli sebi ovo. Radim koliko hoću. Imam lep porodični
život, veliki studio na Barbadosu i uživam u svemu ovome. Sviram
samo onda kad se uželim muzike.
Kada nameravate opet u Jugoslaviju?
Već sam vam rekao da radim samo ono
što mi pruža zadovoljstvo. Turneje su gotovo uvek naporne. Recimo,
sve vreme pijem samo sokove, a to traje i do mesec dana. Višak hrane
smanjuje mi koncentraciju. Ipak, volim da sam u kontaktu sa publikom.
Pesma "I Don't Wanna Dance"
nastala je na turneji. Sedeo sam u garderobi očekujući početak
koncerta. Odjednom "složio" sam akord i, ton po ton...
nastala je kontura pesme. Pošto ja nisam ni samo reggae ni samo pop
ili rock izvođač, nemam ograničenja prilikom komponovanja.
No, da se vratim na pitanje. Već sam
dobio poziv od promotera da napravim pet koncerata. Biće to u
proleće sledeće godine. Ja
volim Jugoslaviju. Ovo mi je četvrti put da sam ovde. Ako kupim stan
u Dubrovniku, biće me ovde češće nego u Londonu.
Razgovarao: Radomir Krkić (RTV
revija, 1988.)
