Braunau na Inu, juna 1977: Kraj Hitlerove rodne kuće u gradu
Braunauu prodefilovala je posle rata najveća kolona bivših soldata
Vermahta. Širili su miris naftalina, ali i zastrašujući duh
fašizma...
Odjednom se granična rampa u Zimbahu,
na nemačkoj strani digla, a čudna motorizovana kolona uz zvuke
bleh-muzike stuštila se preko mosta na mutnoj reci In u austrijski
gradić Braunau. Štatplac, glavni gradski trg, prostran a pust do
tada, kao da se iznenada prenuo iz popodnevne omame od dobrog jela i
još boljeg piva:
Gospe iz tri generacije kao buketi cveća ispuniše
začas balkone, a tate, vodeći sitnu dečicu, pohrliše iz svih susednih ulica
ka trgu.
Evo i novih motorizovanih kolona koje
nadiru iz svih mogućih pravaca: od Linca, Velsa, Beča, Salcburga,
čak i sa italijanskim oznakama - iz južnog Tirola, odnosno iz
italijanske provincije Alto Adiđe.
I dok avioni kruže visoko nad
gradićem, iz automobila iskaču glatko izbrijani i kratko podšišani
ljudi poodmaklog doba i začudo žure do svog stola, do svoje stolice
u kafani. Koja kafana, koja stolica - to se tačno zna.
Majn liber her, do najmanje sitnice sve je isplanirano već pre tri
nedelje. Nije ovo kermes.
Skrivalice
Kakav kermes, zaboga! To je skup
nekadašnjih Hitlerovih soldata na granici Savezne Republike Nemačke
i Austrije. Ono, jeste da mlade Tirolke ili Bavarke nude šnapsom iz
volujskog roga svakoga ko želi da popije, da svakom muškarcu
svojeručno kače na grudi zelene svečarske bedževe, da muzika svira a đakonija ima u izobilju.
Sve je
šareno i napirlitano, kičerski lažno.
Nijednom još u posleratnoj Evropi
nije toliko bivših vermahtovaca i esesovaca bilo pritislo neki grad
kao Braunau 18. i 19. juna ove godine. Gradić ima 18.000 stanovnika,
a sa svih strana je došlo 25.000 bivših soldata, nakinđurenih ordenjem,
zastavama, lentama ...
Generalna proba za ovaj avetinjski
spektakl održana je u maju, kad su se u obližnjem mestu Pašingu
okupili bivši esesovci. Protesti demokratske javnosti bili su
uzaludni. Zvaničnici su odgovorili bez imalo griže savesti da je
to skup ratnih veterana, kakvi se normalno održavaju i u drugim
zemljama.
Ohrabreni time, organizatari ovog novog skupa, sad u
Braunauu, dali su mu nevino ime "zemaljskog i pograničnog
susreta povodom 30-godišnjice osnivanja kameradšaftsbunda", lige
starih kamerada.
Po formi, da se Vlasi ne
sete, pozvani su u Braunau učesnici svih ratova koje su Nemci
vodili. Ali kako najmlađi bivši borci iz prvog svetskog rata sada u
najmanju ruku imaju 77 godina, pa ako još i danas mogu da marširaju,
morali su da budu i u naci-fašističkoj vojsci.
Zato je prava farsa
kako je poziv za javnost sročen. Uostalom, Austrijanci, borci iz
prvog svetskog rata, izbegavali su, i ranije i kasnije, slične
ratničke "bundove" iz jednostavnog razloga da im drugi ne bi zamerili kako gaje duh revanšizma.
U Baunauu 18. i 19. juna bivši soldati
Vermahta svojim maršom povredili su i Državni ugovor i neutralnost
Austrije, a pozledili su i rane koje su nekad drugima naneli.
Ko da pocrveni od stida
U Braunauu postoji jedna ulica koja
nosi ime Adolfa Vengera, socijaliste, ubijenog u zloglasnom
konc-logoru Mauthauzenu.
Postoji i Ulica Franca Ambergera, komuniste,
umorenog u zatvoru Štraubing. Obojica su osuđena posle anšlusa kao
veleizdajnici jer su pokušali "da otcepe Ostmark (čitaj:
Austriju) od Rajha."
Između 25.000 okupljenih vermahtovaca i
esesovaca bilo je i nekadašnjih potkazivača, gestapovaca, pa i
sudija, tamničara, mučitelja, čak možda, i ubica Vengera i
Ambergera.
Svet je zaprepašćen: kako su opštinski većnici -
socijaldemokrati koji u gradskoj upravi čine ogromnu većinu (24 od
ukupno 37) mogli da ne pocrvene od stida i da pristanu da tim
ulicama, koje nose imena boraca pokreta otpora, gaze i marširaju
aveti nacističke prošlosti sa svojim ljubomorno čuvanim simbolima!
Na mnogobrojne proteste, iz Austrije i inostranstva, oni su i ne
trepnuvši odgovorili da takve opomene smatraju diskriminacijom grada
Braunaua i rušenjem "austrijskih tradicija".
U svom govoru
sa svečane tribine, pred okupljenim vermahtovcima, to je ponovio i
zemaljski poglavar Gornje Austrije dr Vencl.
Predsednik austrijskog kameradšaftsbunda Jauns pozvao je čak i omladinu da sledi primer
"starih kamerada" koji su verno ispunili svoju dužnost
prema otadžbini, a brigadni general Lavač, komandant Gornje Austrije
u istom smislu, podvlačeći "svetle tradicije" obratio se
rezervistima:
"Nebo se sad otvorilo i naši pali kameradi
zalivaju nas suzama radosnicama", uzviknuo je vojni sveštenik
pukovnik Šerkhofer kad je iznenadni, kratki letnji pljusak poškropio
neme i nepomične avetinjske čete, postrojene na Štatplacu.
Cveće na Hitlerovoj kući
Nije slučajno baš Braunau izabran za
ovaj zloslutni i provokativni susret nekadašnjih soldata Vermahta.
Preko istog mosta na Inu 1938. godine prešle su prve motorizovane
jedinice Vermahta u Austriju, a Hitler je na ovom istom trgu održao
svoj prvi govor Austrijancima u delirijumu trijumfa.
I to opet nije
bilo slučajno: firer se ovde rodio i odrastao u staroj dvospratnici,
koja se nalazi u produžetku Štatplaca, u Salcburgerštrase. Sada
ni spolja a ni iznutra ništa ne odaje da je tu počeo život najveći
zločinac ovog sveta, osim grobne pustoši, tišine i mraka ledenih
prostranih hodnika i strukova cveća bačenih na parterne prozore sa ulične strane, brižljivo
skrivene šalukatrama.
To svi ovde znaju, ali se prave ludi.
I to je
planirano još pre tri nedelje: Hitlera niko nije javno ni pomenuo,
niko se pred tom kućom ne zadržava, vampirske čete sa barjacima
"Staljingradferbende", "Afrikakorps", "Montekasino", "Zid-ost" marširaju ne obazirući se ni
levo ni desno, baš kao da prolaze pored turskog groblja.
Ali zato doboši
upravo pred ovom kućom daju takt muzičarima da gromko počnu
koračnicu. Istina, nema "Erike", ni "Den vir faren",
čak ni "Lili Marlen", a da i ne govorimo da niko ne pevuši
"Horst Vesel lid".
Sve kao neki miroljubivi
vatrogasni marševi.
Riterkrojctregeri i svi oni čije su grudi
načičkane gvozdenim krstovima sa hrastovim lišćem i bez njega, dovoljno su oprezni.
Međutim, ponekad samo neki spretniji
ili možda neobuzdani zastavnik osvrne se hitro oko sebe i kad se
uveri da su fotoreporteri nespremni, zastane za sekund i spusti
barjak pred Hitlerovom kućom. Njegova četa sa razumevanjem tada
tapka u mestu. To je sve. Tapkaju u mestu i oni na začelju kolone.
Ne vide, ne znaju zbog čega je došlo do zastoja, ali zašto zbog
toga brinuti.
"Slušati a ne razmišljati",
"Dužnost-vernost-vojnička čast", "Jedinstvo je snaga"
... To su parole nacističkog militarizma koje u ovim osedelim
ljudima i danas žive.
Militarističke parole Trećeg Rajha. I
ordeni tog istog velikonemačkog rajha. I Hitlerovi ostareli vampiri
koji zaviše Evropu u crno. Pa kakve to veze ima sa austrijskom
tradicijom, sa austrijskom neutralnošću i demokratijom. A upravo na
to negovanje tradicija, na neutralnost i demokratiju pozivaju se
gospoda iz počasnog odbora ovog sablasnog spektakla dr Vencl, dr
Hartl, Šender, Pointner, birgermajster Herman Fuks.
Sablasna gozba
Sve se završilo u najboljem redu, baš
kako je i bilo predviđeno. Pojačane policijske i žandarmerijske
snage efikasno su onemogućile da i najmanji protest bude javno
izrečen. Štampa, radio i televizija, osim zanemarljivih izuzetaka, događaj u Braunauu nisu ni zabeležili a kamoli prokomentarisali.
Umorni, ostareli infanteristi, čije
uniforme mirišu na naftalin, pogotovo oni koji su u maršu po dva i
tri puta obilazili oko Hitlerove kuće, konačno su se smirili pred
bogatom trpezom na "svojim" stolicama. Muzika u kafanama je
tada sa koračnica prešla na valcere: bal vampira je bio otvoren.
Ali, već sad su mnogi izrazili želju
da ovaj "pogranični susret" postane tradicionalan.
Bilo
je lepo bar malo sebi olakšati žal za mladošću i izgubljenom
slavom. Lakše bi Hitlerovi ratnici napustili ovaj svet kad bi
njihove militarističke, velikonemačke i naci-fašističke snove
snevala i omladina.
Neko skriven u dubokoj pozadini vuče
konce, dok marionete igraju valcer na balu vampira, uvereni da
poskakuju ili marširaju po sopstvenoj volji. Uostalom, slušati a ne
razmišljati!
I svet se danas pita: dokle će neki
austrijski zvaničnici biti dvolični govoreći u Braunauu o
demokratiji onima koji su je gazili, o miru onima koji su potpalili
ratni požar, o neutralnosti i Državnom ugovoru onima koji su skroz
naskroz prožeti duhom revanšizma?!
Napisao: Dušan Grbić, snimio: Erih Refeld (Ilustrovana, 1977.)
