Pages

Kako je "Leteći cirkus Montija Pajtona" prihvaćen u Jugoslaviji: "Subverzivna i šizoidna vrsta humora"

April 1975: Već nekoliko godina humoristička serija "Leteći cirkus Montija Pajtona" zasmejava naše tv gledalište svojom specifičnom vrstom komike koja je nova i za stanovnike engleskog ostrva, naviknute da svakojake novotarije hladnokrvno primaju...

Kada je pre nekoliko godina TV studio iz Sarajeva počeo da emituje prvu seriju "Letećeg cirkusa Montija Pajtona", bilo je dosta gledalaca, nenaviknutih na ove zaista urnebesne obrte jedne originalne grupe komičara, kojima se emisija nije svidela. 

Ali, iz nastavka u nastavak, iz "štosa u štos", oni su se polako kravili, počeli da se smejuckaju, a onda je bilo sve više onih koji su se gromoglasno zacenjivali od smeha i s nestrpljenjem čekali sledeću nedelju i ponovno viđenje so ovom "subverzivnom, šizoidnom i minerskom" vrstom humora, kako su ga nazvali kritičari na domaćem terenu.

Zatim je došao beogradski FEST 1971, i na njemu je prikazan celovečernji film sa istim naslovom i istim glumcima, koji je bio dobro primljem ne samo kod onih njihovih simpatizera sa televizije, nego i od strane publike koja ih je prvi put upoznala na velikom ekranu. 

Trenutno se "Leteći cirkus" ponovo uspešno vrti na našoj televiziji i u planu je otkupljivanje novih serija, tako da nam predstoji još puno novih viđenja sa starim poznanicima.


U čemu je "novitet"



Pravila filmske i televizijske komike odavno su uspostavljena i dobar režiser će uvek vešto i u gram odmeriti pravu dozu "gega", duhovitog razgovora i vica. Tako se radi u celom svetu, pa i kod nas.

Na sreću, uvek ima ljudi koji tragaju za nečim novim u ovom žanru i kada je engleski BBC izrazio želju da dobije za svoj program jednu komičnu seriju, koja bi se razlikovala od drugih, Bari Tuk, čovek zadužen za smeh u ovoj tv kompaniji, počeo je još 1969. godine da traga za novim ljudima i autorima. 

Odmah je odbacio sve ponude već uvedenih profesionalaca, u kojima Engleska zaista ne oskudeva, i obratio se pravim amaterima i entuzijastima, koji su se tek probijali.

- Pažljivo sam pratio televizijske reklamne emisije - kaže Bari Tuk - jer tu uvek ima nečeg novog. I nisam se prevario. Jedna mi se odmah dopala, prvo zbog originalne "špice" pune duhovitih kombinacija crteža i fotografije i, zatim, nenametljivog reklamiranja pojedinih proizvoda. Raspitao sam se za autore. Bila je to grupa mladih ljudi među kojima su se isticali Gream Čepman, Teri Džilijem, Teri Džons, Erik Ajdl i Majk Pejlin. Oni su ostali u seriji i danas i bez njih ne bi bilo "Letećeg cirkusa".


Neobična ekipa



Ali Bari Tuk nije bio samo iznenađen kada je saznao da ovi momci rade reklamne emisije prvenstveno radi sopstvene zabave, nego i da su svi po profesiji pravnici i lekari sa diplomama čuvenih Oksforda i Kembridža. Dakle, obrazovanje im zaista nije nedostajalo, kao ni širina "pogleda" u izboru tema. 

Onda je čovek sa televizije doživeo pravi šok, prisustvujući radu ove neobične ekipe.

Svi su oni zajedno pisali scenario, čak i pomalo "gasirani", ispravljali ga na licu nesta, uživali u sopstvenim štosovima i tek kada bi se i sami od srca nasmejali, stvar je prolazila i dobijala vizu za snimanje.

Stil je bio pronađen, ali je trebalo da se oslobode i kalupa tv komike. U tome im je pomogao Spajk Maligen, koji je već na samom početku razbio krute okvire komedije i pokazao im da ne treba misliti u oveštalim terminima skečeva i gegova. Čim su se prepustili slobodnoj inspiraciji i mašti, stvari su krenule same od sebe.

Sigurno je da su se mnogi gledaoci već pitali kakvo je to ime "Leteći cirkus Montija Pajtona" i ne krije li se iza ovog naziva pravi autor ili vođa grupe. 

Ali, ništa od toga. 

Naši diplomirani klovnovi su utrošili čitave dve nedelje da "smisle" ime seriji. Neko od njih se prisetio kako je na jednom provincijskom vašarištu gledao grupu ostarelih akrobata, koji su nastupali pod zvučnim imenom "Leteći cirkus".

Predlog je odmah usvojen, ali se postavilo pitanje čiji će biti cirkus. Onda je, opet, neko drugi iz grupe, između dve čašice, nabacio neka to bude "Pitonov cirkus", a da ih gledaoci ne bi povezali sa ogromnom, proždrljivom zmijom ovog imena, dodali su još i Monti, pa je, na kraju, ispao sadašnji naziv "Leteći cirkus Montija Pajtona".

Znači bez ikakve misterije i neke tajanstvene ličnosti, ali novo i sveže kao i sve ostalo u njihovoj seriji. Taj duh noviteta i svežine grupa je zadržala i samo to ih je i održalo na malom ekranu. 

Uprkos činjenici da se snimaju filmovi o njima, izdaju knjige sa "štosovima" iz serije, pa čak i gramofonske ploče, moto grupe je ostao isti: 

"Mi ne tražimo od publike da nas voli, već samo želimo da je nasmejemo. Još uvek radimo u jednom starom hangaru i za kancelariju nam služi obična šupa, pozadi parkirališta u dvorištu zgrade televizije BBC-ja. Poslodavci su zadovoljni nama, ali kada bi nam dali bolje uslove za rad, mi bismo tada znali da je s nama svršeno, isto kao i sa našim "štosovima", ako bi ovi prestali da nas same zasmejavaju." 

Tekst: A. Kostić (RTV revija, 1975.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate