Narodni heroji Marija i Duško Bursać u sećanju roditelja Joke i Nikole: Ovo je bila "Marija na Prkosima"

Februar 1979: U naselju Prnjavor, na krševitoj Kamenici, posle dužeg boravka i seljenja po Vojvodini, žive danas Joka i Nikola Bursać, roditelji dva narodna heroja Marije i Duška, koji su sa suzama u očima oživeli sećanja na herojstvo svoje dece...

Ove godine na krševitoj Kamenici biće veliko slavlje: svečano će se otvoriti za saobraćaj 15,5 kilometara dug asfaltni put Drvar - Kneževića gostiona - Kamenica - Hrnjadi i otkriti biste narodnih heroja rodom iz Kamenice, Marije Bursać i Vicuke Bodroži.

Likovi heroja stajaće ispred spomen-škole, gde je pre 40 godina komunista i seoski učitelj Velimir Stojnić - Veljo, osnovao prvu partijsku ćeliju u drvarsko-bosanskom grahovskom kraju.

Članovi te ćelije bili su tada: Nikola Kotle, radnik, Milan Bursać, ugledni seljak, i učitelj Kulenović iz Resanovaca kod Grahova. Kasnije, družeći se s naprednijim učiteljem, kandidat za člana KPJ postao je i Marijin brat Duško. 

A kad je 1941. buknuo ustanak, postajala je aktivna i devojka Marija, danonoćno skupljajući hranu, odeću i obuću za borce. Još 1940, kad je pod planinom Bobarom organizovan kurs šivenja i krojenja ime Marije Bursać uneto je u anale naprednog pokreta.

Brat i sestra - heroj

Posle dve seobe u Vojvodini, roditelji Marije Bursać, prve žene narodnog heroja Jugoslavije, koja je to priznanje dobila još u oktobru 1943. godine, majka Joka i otac Nikola konačno su se, pre nekoliko godina, vratili svom rodnom kraju. 

Sa sinom Vasom, snahom i unucima, žive u novoj, lepoj zgradi u naselju Prnjavor, u blizini brda Spasovina, gde je na seoskom groblju 23. septembra 1943. godine, uz velike partizanske svečanosti, sahranjena njihova kćerka Marija.

Kuća s leve strane još nezavršenog druma, tačno na sredokraći između Drvara i Kamenice, otvorena je za sve dobro namerne goste, koji žele da čuju pravu priču o Mariji - čobanici, o "prvoj vezenoj žici" o Mariji "ratniku iz bataljona", što je "pod titovku svila pletenice" i srcem krenula - protiv betona.

Marijini roditelji Joka i Nikola izgubili su u NOR i sina Duška, radnika u "Šipadu" koji je junački poginuo za vreme neprijateljskog desanta na Drvar - 25. maja, pre 35 godina, na čelu onog slavnog Okružnog komiteta SKOJ za Drvar, što je čitav hrabro izginuo, i odlikovan kolektivno najvišim priznanjem - Ordenom narodnog heroja.

- Sva je sreća što smo mi na Kamenici imali izvanrednog učitelja Velju Stojnića - pripoveda Nikola Bursać - Nidžo.

- Naš Duško je, baš zbog učitelja Velje, ubrzo postao vrlo aktivan omladinac, stalno se družio s učiteljem Veljom i već početkom 1940. godine postao kandidat za člana KPJ - priseća se majka Joka, dodajući da im se ubrzo i Marija pridružila, čim je u školi organizovan tečaj krojenja i šivanja, gde su seoske devojke počele učiti čitati i pisati. - Sva je naša kuća bila partizanska, Nikolin brat je poginuo odmah u ustanku, snaha Anđuka je bila među prvim aktivnim ženama u selu...

Kada je 1941. buknuo ustanak, Marija je postala aktivna i danonoćno skupljala hranu, odeću i obuću za borce:

"Hoću da idem da se borim s muškarcima rame uz rame, pa ako je potrebno, daću i svoj život, jer borba za slobodu zahteva žrtve, a bolje je i da časno poginem, nego da me mrcvare neprijatelji"! - govorila je Marija majci Joki i ocu Nikoli.

I, čim je formirana Deseta krajiška NOU brigada, Marija je postala njen borac. 

Pre toga istakla se i kao komesar Radne čete u prvoj Omladinskoj radnoj brigadi u čuvenoj partizanskoj žetvi u Saničkoj dolini, u leto i jesen 1942. godine. No, kada je postala borac - bombaš slavne Desete brigade, ubrzo je došlo i do velike bitke na Prkosima.

- Smrtno ranjena 18. septembra 1943. godine, prebačena je na rukama svojih drugova i omladine iz obližnjih sela u Partizansku bolnicu Pete krajiške divizije u Vidovu Selu, pod planinom Jadovikom, poviše Drvara - dodaje Nikola.

A majka Joka se dalje priseća:

- U tim poslednjim danima, koliko god joj je bilo teško, nije prestajala da peva, a smogla je snage i da se brine za brata Duška.

Poslala mu je ceduljicu s rečima:

"Majko, evo ti ovaj moj pleteni džemper, a u džepovima ima i nekoliko metaka s Prkosa, pa to podaj mome braci Dušku i puno ga pozdravi i poljubi od njegove seje Marije!"

Marija večne mladosti

Petog dana posle paklene bitke na Prkosima i Marijinog prkosa na Prkosima, sahranjena je na groblju Spasovina. Od nje se oprostio, u ime Okružnog komiteta SKOJ i njen brat Duško - rečima koje su sve prisutne ganule i rasplakale.

- Prošećemo i sada, zimi, da obiđemo grob naše kćeri, a s proleća, ljeti i u jesen, zalivamo cveće na njenoj humci, odnesemo koji svež karanfil, uberemo livadski cvet - vele nam na rastanku roditelji legendarnih heroja Marije i Duška Bursaća, čije su slike i spomenice na belom zidu njihove kuće i doma njihovog sina Vase, u radničkom naselju Drvara.

Bursaći s Kamenice su deo burne istorije Drvarske doline koja je počela još početkom ovog veka izgradnjom prve pilane na Uncu, uskotračne pruge do Knina i fabrike celuloze. 

Revolucionarni radnički pokret drvarskih drvodeljaca nastavljen je i između dva svetska rata, naročito generalnim radničkim štrajkom od 17 - 22. avgusta 1938. godine, na čijem čelu je bio i Kameničanin Nikola Kotle, kovač i prvi sekretar prvog Sreskog komiteta KPJ za srez Bosansko Grahovo (i Drvar) 1941. godine. 

Odluka o podizanju opštenarodnog ustanka u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, doneta je na kameničkoj visoravni, pod planinom Bobarom.

Tu, na tom kršu rodila se Marija Bursać, odatle je krenula u borbu i tu je ostavila svojih 20 godina. 

Zajedno s njom istim putem krenule su hiljade mladih, ali je njen lik postao simbol otpora neprijatelju i herojstva i zato je o njoj slavni krajiški pisac, i borac, Branko Ćopić napisao:

"O tebi pjevam, Marijo s Kamenice, djevojko-ratniče iz bataljona, što si pod titovku splela pletenice i srcem krenula - protiv betona..."

Tekst: B. Majstorović (Nada, 1979.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate