Februar 1979: U naselju Prnjavor, na krševitoj
Kamenici, posle dužeg boravka i seljenja po Vojvodini, žive danas
Joka i Nikola Bursać, roditelji dva narodna heroja Marije i Duška,
koji su sa suzama u očima oživeli sećanja na herojstvo svoje dece...
Ove godine na krševitoj Kamenici biće
veliko slavlje: svečano će se otvoriti za saobraćaj 15,5
kilometara dug asfaltni put Drvar - Kneževića gostiona - Kamenica -
Hrnjadi i otkriti biste narodnih heroja rodom iz Kamenice, Marije
Bursać i Vicuke Bodroži.
Likovi heroja stajaće ispred spomen-škole, gde je pre 40 godina komunista i seoski učitelj Velimir Stojnić - Veljo, osnovao prvu partijsku ćeliju u drvarsko-bosanskom grahovskom kraju.
Likovi heroja stajaće ispred spomen-škole, gde je pre 40 godina komunista i seoski učitelj Velimir Stojnić - Veljo, osnovao prvu partijsku ćeliju u drvarsko-bosanskom grahovskom kraju.
Članovi te ćelije bili su tada:
Nikola Kotle, radnik, Milan Bursać, ugledni seljak, i učitelj
Kulenović iz Resanovaca kod Grahova. Kasnije, družeći se s
naprednijim učiteljem, kandidat za člana KPJ postao je i Marijin
brat Duško.
A kad je 1941. buknuo ustanak, postajala je aktivna i
devojka Marija, danonoćno skupljajući hranu, odeću i obuću za
borce. Još 1940, kad je pod planinom Bobarom organizovan kurs
šivenja i krojenja ime Marije Bursać uneto je u anale naprednog
pokreta.
Brat i sestra - heroj
Posle dve seobe u Vojvodini, roditelji
Marije Bursać, prve žene narodnog heroja Jugoslavije, koja je to
priznanje dobila još u oktobru 1943. godine, majka Joka i otac
Nikola konačno su se, pre nekoliko godina, vratili svom rodnom
kraju.
Sa sinom Vasom, snahom i unucima, žive u novoj, lepoj zgradi
u naselju Prnjavor, u blizini brda Spasovina, gde je na seoskom
groblju 23. septembra 1943. godine, uz velike partizanske svečanosti,
sahranjena njihova kćerka Marija.
Kuća s leve strane još nezavršenog
druma, tačno na sredokraći između Drvara i Kamenice, otvorena je
za sve dobro namerne goste, koji žele da čuju pravu priču o Mariji
- čobanici, o "prvoj vezenoj žici" o Mariji "ratniku
iz bataljona", što je "pod titovku svila pletenice" i
srcem krenula - protiv betona.
Marijini roditelji Joka i Nikola
izgubili su u NOR i sina Duška, radnika u "Šipadu" koji
je junački poginuo za vreme neprijateljskog desanta na Drvar - 25.
maja, pre 35 godina, na čelu onog slavnog Okružnog komiteta SKOJ za
Drvar, što je čitav hrabro izginuo, i odlikovan kolektivno najvišim
priznanjem - Ordenom narodnog heroja.
- Sva je sreća što smo mi na Kamenici
imali izvanrednog učitelja Velju Stojnića - pripoveda Nikola
Bursać - Nidžo.
- Naš Duško je, baš zbog učitelja
Velje, ubrzo postao vrlo aktivan omladinac, stalno se družio s
učiteljem Veljom i već početkom 1940. godine postao kandidat za
člana KPJ - priseća se majka Joka, dodajući da im se ubrzo i
Marija pridružila, čim je u školi organizovan tečaj krojenja i
šivanja, gde su seoske devojke počele učiti čitati i pisati. -
Sva je naša kuća bila partizanska, Nikolin brat je poginuo odmah u
ustanku, snaha Anđuka je bila među prvim aktivnim ženama u selu...
Kada je 1941. buknuo ustanak, Marija je
postala aktivna i danonoćno skupljala hranu, odeću i obuću za
borce:
"Hoću da idem da se borim s
muškarcima rame uz rame, pa ako je potrebno, daću i svoj život,
jer borba za slobodu zahteva žrtve, a bolje je i da časno poginem,
nego da me mrcvare neprijatelji"! - govorila je Marija majci
Joki i ocu Nikoli.
I, čim je formirana Deseta krajiška
NOU brigada, Marija je postala njen borac.
Pre toga istakla se i kao
komesar Radne čete u prvoj Omladinskoj radnoj brigadi u čuvenoj
partizanskoj žetvi u Saničkoj dolini, u leto i jesen 1942. godine.
No, kada je postala borac - bombaš slavne Desete brigade, ubrzo je
došlo i do velike bitke na Prkosima.
- Smrtno ranjena 18. septembra 1943.
godine, prebačena je na rukama svojih drugova i omladine iz
obližnjih sela u Partizansku bolnicu Pete krajiške divizije u
Vidovu Selu, pod planinom Jadovikom, poviše Drvara - dodaje Nikola.
A majka Joka se dalje priseća:
- U tim poslednjim danima, koliko god
joj je bilo teško, nije prestajala da peva, a smogla je snage i da
se brine za brata Duška.
Poslala mu je ceduljicu s rečima:
"Majko, evo ti ovaj moj pleteni
džemper, a u džepovima ima i nekoliko metaka s Prkosa, pa to podaj
mome braci Dušku i puno ga pozdravi i poljubi od njegove seje Marije!"
Marija večne mladosti
Petog dana posle paklene bitke na
Prkosima i Marijinog prkosa na Prkosima, sahranjena je na groblju
Spasovina. Od nje se oprostio, u ime Okružnog komiteta SKOJ i njen
brat Duško - rečima koje su sve prisutne ganule i rasplakale.
- Prošećemo i sada, zimi, da obiđemo
grob naše kćeri, a s proleća, ljeti i u jesen, zalivamo cveće na
njenoj humci, odnesemo koji svež karanfil, uberemo livadski cvet -
vele nam na rastanku roditelji legendarnih heroja Marije i Duška
Bursaća, čije su slike i spomenice na belom zidu njihove kuće i
doma njihovog sina Vase, u radničkom naselju Drvara.
Bursaći s Kamenice su deo burne
istorije Drvarske doline koja je počela još početkom ovog veka
izgradnjom prve pilane na Uncu, uskotračne pruge do Knina i fabrike
celuloze.
Revolucionarni radnički pokret drvarskih drvodeljaca
nastavljen je i između dva svetska rata, naročito generalnim
radničkim štrajkom od 17 - 22. avgusta 1938. godine, na čijem čelu
je bio i Kameničanin Nikola Kotle, kovač i prvi sekretar prvog
Sreskog komiteta KPJ za srez Bosansko Grahovo (i Drvar) 1941. godine.
Odluka o podizanju opštenarodnog ustanka u Bosni i Hercegovini i
Hrvatskoj, doneta je na kameničkoj visoravni, pod planinom Bobarom.
Tu, na tom kršu rodila se Marija
Bursać, odatle je krenula u borbu i tu je ostavila svojih 20 godina.
Zajedno s njom istim putem krenule su hiljade mladih, ali je njen lik
postao simbol otpora neprijatelju i herojstva i zato je o njoj slavni
krajiški pisac, i borac, Branko Ćopić napisao:
"O tebi pjevam, Marijo s Kamenice,
djevojko-ratniče iz bataljona, što si pod titovku splela pletenice
i srcem krenula - protiv betona..."
Tekst: B. Majstorović (Nada, 1979.)