Prvi je dugo godina bio zamenik direktora u jednoj fabrici, a drugi - metalski radnik...
Kada smo telefonom u Zagrebu ugovorili
sastanak i razgovarali sa Kazimirom Klarićem, on je, pošto se
ranije nikada nismo sreli, predložio da kao znak raspoznavanja
ponese - Marksov "Kapital".
Mada je ovaj predlog učinjen u šali, u njemu je bilo mnogo simbolike, jer jedna takva knjiga zaista se može smatrati zaštitnim znakom pisca koga je široka publika upoznala kao autora dve tv drame, "Samac" i "Izjava", a sada svake nedelje uveče gleda i njegovu debi-seriju "Punom parom".
Inače, Klarić je zaposlen u Radio Zagrebu na mestu urednika umetničkog programa, a po struci je - pravnik. To nam se čini interesantnim, jer i jedan beogradski pravnik, Siniša Pavić, uspeo je da se afirmiše kao televizijski pisac. Kako to da pravnici uspevaju kao scenaristi, pitamo Kazimira Klarića.
Mada je ovaj predlog učinjen u šali, u njemu je bilo mnogo simbolike, jer jedna takva knjiga zaista se može smatrati zaštitnim znakom pisca koga je široka publika upoznala kao autora dve tv drame, "Samac" i "Izjava", a sada svake nedelje uveče gleda i njegovu debi-seriju "Punom parom".
Inače, Klarić je zaposlen u Radio Zagrebu na mestu urednika umetničkog programa, a po struci je - pravnik. To nam se čini interesantnim, jer i jedan beogradski pravnik, Siniša Pavić, uspeo je da se afirmiše kao televizijski pisac. Kako to da pravnici uspevaju kao scenaristi, pitamo Kazimira Klarića.
- Sumnjam da bi pravnici uspeli kao
pozorišni pisci - kaže Klarić. - Ali, televizija je prosto
idealna za njihove mogućnosti, jer na televiziji je sve uprošćeno.
Dijalozi su naša specijalnost, sama struka nas prosto sili da se u
dijalozima usavršavamo, a oni nisu samo osnova svakog sudskog
procesa, već i svake televizijske drame ili serije. Doduše, u tom
pogledu pravnička profesija ima i jedan veliki minus, pre svega zbog
nekog činovničkog opterećenja bez koga se ne može zamisliti. Jer,
naš jezik je sačinjen od samih fraza. Na sreću, u svakodnevnom
životu se sve češće govori na taj način, što tom "novom
jeziku" otvara vrata literature, naravno, na njenu nesreću ...
Tako se učio Kazimir
Pre nego što se ogledao kao
televizijski pisac Klarić je već napisao četiri romana, od toga
dva za decu, a nedavno mu je iz štampe izašla knjiga satire pod nazivom "Svi
na led".
Kako sam kaže, ta knjiga je daleko oštrija od svega onoga što bi ikada mogao da napiše za mali ekran, pa mu je stoga draže da piše knjige nego tv drame i serije.
Inače, televizijski pisac koji je ugled i popularnost stekao pišući o mukama i radostima našeg malog samoupravljača, na televiziji je debitovao kao autor jedne ljubavne drame koja se zvala "Kratka noć", a pre nekoliko godina je prikazana u režiji Brace Švarca.
Kako sam kaže, ta knjiga je daleko oštrija od svega onoga što bi ikada mogao da napiše za mali ekran, pa mu je stoga draže da piše knjige nego tv drame i serije.
Inače, televizijski pisac koji je ugled i popularnost stekao pišući o mukama i radostima našeg malog samoupravljača, na televiziji je debitovao kao autor jedne ljubavne drame koja se zvala "Kratka noć", a pre nekoliko godina je prikazana u režiji Brace Švarca.
- Mnogi talentovani stvaraoci
jednostavno izbegavaju da pišu za televiziju, pre svega zbog odnosa
reditelja prema piscima, bolje reći celokupne televizije prema
piscima. - kaže Klarić - Jer, nije tajna da je scenarista poslednja
rupa na svirali, njegovi tekstovi se skraćuju ili menjaju, makar to
uticalo na njegovu prvobitnu ideju ili zamisao.
Pa još kada se tome doda činjenica da naša književna javnost na televiziju još uvek gleda kao na cirkusku šatru - ko je lud da piše za mali ekran?!
Knjiga je nešto drugo, njen autor uvek može čvrsto da stoji iza nje. A televizija ...
Evo, pre nekoliko dana sam saznao da je moja prva tv drama "Kratka noć" izbrisana da bi se oslobodila traka.
Ništa iza nje nije ostalo, ja bih komotno mogao da tvrdim da nikada u životu nisam napisao "Kratku noć" ili da je to bilo nešto sasvim drugo, nego što je bilo, jer materijalnih dokaza kojima bi se to moglo proveriti više nema. U stvari, kada je reč o "Kratkoj noći" - možda je i bolje što je tako ...
Pa još kada se tome doda činjenica da naša književna javnost na televiziju još uvek gleda kao na cirkusku šatru - ko je lud da piše za mali ekran?!
Knjiga je nešto drugo, njen autor uvek može čvrsto da stoji iza nje. A televizija ...
Evo, pre nekoliko dana sam saznao da je moja prva tv drama "Kratka noć" izbrisana da bi se oslobodila traka.
Ništa iza nje nije ostalo, ja bih komotno mogao da tvrdim da nikada u životu nisam napisao "Kratku noć" ili da je to bilo nešto sasvim drugo, nego što je bilo, jer materijalnih dokaza kojima bi se to moglo proveriti više nema. U stvari, kada je reč o "Kratkoj noći" - možda je i bolje što je tako ...
Kazimir Klarić je počeo da piše
tv drame iz naše svakodnevne, samoupravljačke stvarnosti na
insistiranje urednice Televizije Zagreb Palme Katalinić, koja je
znala da ovaj pisac u tom domenu može da bude autentičan i
zanimljiv, jer je svojevremeno bio zaposlen na mestu pomoćnika
direktora fabrike "Instrumentarij" iz Zagreba.
Tako je nastala prvo "Izjava", zatim "Samac", a onda je Klarić, ohrabren uspesima ovih drama, odlučio da spektar samoupravljačkih problema proširi u jednoj televizijskoj seriji, pravoj galeriji likova karakterističnih za život jedne fabrike, od portira - do direktora.
Naravno, njegovim bivšim saradnicima iz fabrike "Instrumentarij" nije ostalo drugo, nego da već u prvoj epizodi nove serije prepoznaju sebe ...
Tako je nastala prvo "Izjava", zatim "Samac", a onda je Klarić, ohrabren uspesima ovih drama, odlučio da spektar samoupravljačkih problema proširi u jednoj televizijskoj seriji, pravoj galeriji likova karakterističnih za život jedne fabrike, od portira - do direktora.
Naravno, njegovim bivšim saradnicima iz fabrike "Instrumentarij" nije ostalo drugo, nego da već u prvoj epizodi nove serije prepoznaju sebe ...
- Znao sam da će članovi toga kolektiva najpažljivije pratiti moju seriju - kaže Klarić. - Jer,
ne krijem da sam kao pomoćnik direktora te fabrike doživljavao
razne samoupravljačke dramske zaplete i rasplete, kakve mašta teško
može da stvori.
Međutim, već posle prve epizode "Punom parom" dobio sam desetine pisama iz raznih fabrika širom zemlje, u kojima se njihovi pošiljaoci čude kako sam saznao za njihove samoupravljačke afere i probleme o kojima pišem.
Prave reakcije i pisma očekujem tek posle druge epizode ove serije koja se zove "Simpozijum" i direktno govori o našim samoupravljačkim nesporazumima, o ljudima na pogrešnim mestima, o zloupotrebama. U stvari, bilo bi žalosno kada posle te epizode ne bi bilo reakcija; ali za to mnogo ne brinem, jer znam da će biti onih koji će ustati u odbranu ljudi koje ta epizoda direktno napada ...
Međutim, već posle prve epizode "Punom parom" dobio sam desetine pisama iz raznih fabrika širom zemlje, u kojima se njihovi pošiljaoci čude kako sam saznao za njihove samoupravljačke afere i probleme o kojima pišem.
Prave reakcije i pisma očekujem tek posle druge epizode ove serije koja se zove "Simpozijum" i direktno govori o našim samoupravljačkim nesporazumima, o ljudima na pogrešnim mestima, o zloupotrebama. U stvari, bilo bi žalosno kada posle te epizode ne bi bilo reakcija; ali za to mnogo ne brinem, jer znam da će biti onih koji će ustati u odbranu ljudi koje ta epizoda direktno napada ...
Da li je ćutanje zlato
Znajući kako se radi na televiziji ne
brinemo mnogo za Kazimira Klarića zbog njegove slobode i oštrine
kada govori o problemima našeg malog samoupravljača.
Jer, dok neka emisija stigne na mali ekran, ona mora da prođe kroz mnoge "filtre", koji našem sagovorniku pružaju priličnu granaciju i sigurnost.
U krajnjem slučaju, ako bi neko trebalo da dobije "packe" zbog nečega iz serije "Punom parom", bilo bi mnogo onih koji bi morali da pruže ruke, pre nego što bi došao red na Klarića.
Ipak, autora dve drame i jedne serije iz samoupravljačkog života pitamo da li je zbog onoga čime se bavio u pomenutim delima imao nekakvih problema, trzavica ili neprijatnosti.
Jer, dok neka emisija stigne na mali ekran, ona mora da prođe kroz mnoge "filtre", koji našem sagovorniku pružaju priličnu granaciju i sigurnost.
U krajnjem slučaju, ako bi neko trebalo da dobije "packe" zbog nečega iz serije "Punom parom", bilo bi mnogo onih koji bi morali da pruže ruke, pre nego što bi došao red na Klarića.
Ipak, autora dve drame i jedne serije iz samoupravljačkog života pitamo da li je zbog onoga čime se bavio u pomenutim delima imao nekakvih problema, trzavica ili neprijatnosti.
- Već posle emitovanja "Izjave"
sretali su me prijatelji i tobož se čudili kako to da sam još na
slobodi - kaže scenarista serije "Punom parom". - Međutim,
čini mi se da su to pitali više iz zluradosti nego istinske
zabrinutosti za moju sudbinu.
Što se mene tiče, nikada nisam imao ni najmanjeg problema zbog onoga o čemu sam pisao, možda zato što se nikada nisam ustručavao da napišem pravu istinu, onakvu kakvu sam poznajem i u koju verujem. A svi tako ne rade.
Evo, do sada je jedino beogradski "Savremenik" objavio recenziju moje knjige satire "Svi na led". Niko drugi!
O prvoj epizodi serije "Punom parom" takođe se pisalo samo u Beogradu i Sarajevu, što je prilično karakteristično. Ostali mudro čekaju da kažu svoju reč, da zauzmu svoj stav.
Uvek sam "poštovao" te koji umeju tako mudro da ćute. Zato sam i zahvalan onima koji su prvu epizodu moje serije već prokomentarisali, jer ja sam na toj seriji radio pune tri godine. Ipak, siguran sam da će posle druge epizode i ostali morati da promole glavu iz svojih rupa u kojima tako pametno čekaju da shvate šta o mojoj seriji, u stvari, treba reći.
Što se mene tiče, nikakav strah ne osećam zbog onoga o čemu i na koji način u ovoj seriji govorim.
Uostalom, da sam želeo unapred da se obezbedim od bilo kakvog rizika, nikada ne bih pisao seriju o samoupravljanju, već možda nekakvu istorijsku seriju. Na primer, o Zrinjskom ... A, ne, i to bi moglo da bude risikantno... Pisao bih o doseljavanju Starih Slovena na Balkansko poluostrvo ...
Što se mene tiče, nikada nisam imao ni najmanjeg problema zbog onoga o čemu sam pisao, možda zato što se nikada nisam ustručavao da napišem pravu istinu, onakvu kakvu sam poznajem i u koju verujem. A svi tako ne rade.
Evo, do sada je jedino beogradski "Savremenik" objavio recenziju moje knjige satire "Svi na led". Niko drugi!
O prvoj epizodi serije "Punom parom" takođe se pisalo samo u Beogradu i Sarajevu, što je prilično karakteristično. Ostali mudro čekaju da kažu svoju reč, da zauzmu svoj stav.
Uvek sam "poštovao" te koji umeju tako mudro da ćute. Zato sam i zahvalan onima koji su prvu epizodu moje serije već prokomentarisali, jer ja sam na toj seriji radio pune tri godine. Ipak, siguran sam da će posle druge epizode i ostali morati da promole glavu iz svojih rupa u kojima tako pametno čekaju da shvate šta o mojoj seriji, u stvari, treba reći.
Što se mene tiče, nikakav strah ne osećam zbog onoga o čemu i na koji način u ovoj seriji govorim.
Uostalom, da sam želeo unapred da se obezbedim od bilo kakvog rizika, nikada ne bih pisao seriju o samoupravljanju, već možda nekakvu istorijsku seriju. Na primer, o Zrinjskom ... A, ne, i to bi moglo da bude risikantno... Pisao bih o doseljavanju Starih Slovena na Balkansko poluostrvo ...
