Mališan stalno sedi, a poraženi partneri se
smenjuju jedan za drugim.
- Biće velemajstor - kažu vojnici i
miluju dečaka.
Igra je, međutim, grubo prekinuta. Neka piscu ovih redova ne bude zamereno što je tada ovog mališana, nimalo nežno, za uvo odvukao u podrum. Nije ni sanjao da vuče uvo koje će 23 godina kasnije biti "pozlaćeno" na Pulskom festivalu.
Ovaj mališan, nesuđeni šahovski
velemajstor, koji je u to vreme svoju muzikalnost ispoljavao jedino
neutešnom dernjavom kada bi se začula sirena, danas je, ako ne naš
najplodniji, a ono svakako najraznovrsniji mladi kompozitor.
Profesija i hobi
Nije teško pogoditi da je reč o
Zoranu Hristiću, dobitniku "Zlatne arene" 1967. godine za
muziku u filmovima "Hasanaginica" i "Nemiri" i
1969. godine za "Horoskop" i "Bajku", kompozitoru
koji ima za sobom 20 filmova, oko 150 televizijskih emisija, čitav
niz kompozicija za radio, pozorišne komade, scensko izvođenje...
Razgovaramo o poslednjih godinu dana,
najplodnijem i najnapornijem periodu u životu mladog kompozitora.
- U oktobru prošle godine izveden je
moj Oratorijum, komponovan za otvaranje Spomen-groblja u Kraljevu.
Zatim sam "učestvovao" na "Beogradskom proleću"
(kompozicije za decu), pa sam napisao balet za TV, novu verziju
"Pinokija" za beogradsko Pozorište lutaka i, konačno,
"Rodoslov" za aranđelovačku smotru "Mermer i
zvuci"...
- Bilo je i oko petnaestak kompozicija
za televiziju - dodaje Zoran uz svoj zarazan smeh.
- Kako sve to stižeš?
- "Štos" je u pripremama, a
posle je lako napisati. Pod pripremom ne podrazumevam samo neposredan
rad pred pisanje, već sve ono vreme dok u sebi nosim kompoziciju,
kada o njoj razmišljam šetajući, dok jedem, sedim pred televizorom
ili u bioskopu, pa čak i kad sam u kafani. Pored toga, srećna je
okolnost što imam svoju ekipu, koja može da odsvira sve što
zamislim - to je ansambl Predraga Ivanovića. Kao izvanredne
saradnike naveo bih i hor "Kolegijum muzikum". Dirigent
Darinka Marović-Matić osnovala ga je od studenata Muzičke
akademije, koji školuju glas.
- Zorane, da li je velika raznolikost
tvojih kompozicija rezultat tvog odnosa prema muzici?
- Pa, muzika je veoma kompleksna stvar.
Nema ozbiljne i neozbiljne muzike. Delim je prema onima kojima je
upućena: na koncertnu, televizijsku, scensku, filmsku... Mislim da
bez ikakvog preterivanja mogu za sebe da kažem da sam prošao muzičko "sito i
rešeto", od klasične do elektronske muzike. Ni orkestracija mi
ne pada teško. Uostalom, muzika mi je i profesija i hobi - kaže
Zoran, zacenivši se od smeha. - Pratim sva mogućna zbivanja u svetu
i zemlji. Čak i intrige.
Bodljikavi instrument
- Ogovaraju te da često koristiš i
"nemuzičke instrumente"?
- Sav se naježim kad pomislim na
klasičan sastav orkestra. Uvek tražim nešto novo, neki nov zvuk.
Za film "Horoskop" koristio sam drndafon, instrument koji
je konstruisao arhitekta Predrag Ristić. Nije šala, i za ovaj
instrument može se pisati muzika. Donji red metalnih igala odgovara
belim dirkama na klaviru, a gornji crnim. Za dodatne opruge ovog
instrumenta koristim izmišljene znakove, tako da muzičar koji
svira moje kompozicije na drndafonu dobija note. Priznajem da nije
lako svirati na drndafonu: sav sam se izbo dok sam naučio.
Zoran se za trenutak priseća i drugih
neuobičajenih "instrumenata" i metoda komponovanja, pa
nastavlja priču:
- Za "Rodoslov" mi je bio potreban jedan
fon za hor. Bio sam u poseti samoukom vajaru Bogosavu Živkoviću iz
okoline Stepojevca, pa sam na njegovom tavanu pronašao petnaestak
zvona. Od zvončića do klepetuša. Hitno sam "postrojio"
ta zvona i "orkestar" je pod mojom dirigentskom palicom u
određenom trenutku zvonio određenim zvonima. Snimio sam to na
magnetofonsku traku, koju sam kasnije puštao uz kompoziciju.
Mladi kompozitor dodao je da je za
baletsku muziku za TV kao dva glavna instrumenta koristio veoma
neuobičajen'"sastav": klavsen i havajsku gitaru.
Kada je komponovao muziku za "Magbet"
u režiji Bore Draškovića, inspiracija su mu bili
golubovi!
Dok je sa režiserom šetao uličicama Dubrovnika, zapazio
je da na žicama za struju sedi čitavo jato golubova. Bilo je pet žica, pa je golubove precrtao kao notne znake.
Smejući se do suza, Zoran je rekao:
- Ispalo je odlično!
- Da li sada nešto spremaš?
- Treba da komponujem za novu TV seriju
"Junak mog detinjstva", koja će imati devet epizoda.
Pisalo ih je devet autora, a režiraće ih devet režisera.
- Ko je junak detinjstva?
- Pa - Zoran se opet zacenio od smeha -
Zoran Hristić je junak detinjstva Zorana Hristića. Svi mi govore da
sam bio retko dobro i lepo dete, a eto šta je ispalo od mene...
Uostalom, pričali su mi da si me vozio u kolicima dok sam bio beba,
pa se možda sećaš!
Zaista je bio retko mirna i lepa beba.
A, ispao je - kompozitor.
Napisao: M. Džuvarević (RTV revija, 1972.)
