Klinci iz tog "crtaća" su pravi klinci - imaju nesputanu maštu, avantura je za njih što i voda i vazduh, nema manipulacije iz sveta odraslih, gotovo (reklo bi se) prava "deca Samerhila".
Kako bi to lepo bilo: SLOBODNA DECA ČEHOSLOVAČKE, ili SLOBODNA DECA EVROPE...
... ili SLOBODNA DECA SVETA.
U zemljama "realnog socijalizma", geto slobode je stvaralaštvo za decu.
Lolek i Bolek su neuporedivo hrabriji i preduzimljiviji nego odrasli Čehoslovaci (vidi: dosije avgust 1968).
15.55 "PONEKAD NEDELJOM" (TV Sarajevo)
Zagrevanje za novogodišnje slavlje. Po
prvoj emisiji koju gledam jasno je da će i sledeći tv dani imati
bezbroj top lista. U ovoj emisiji pevaju: "Bijelo dugme",
"Riblja čorba", "Idoli", "Zana", "Laboratorija zvuka", "Film", "Prljavo
kazalište" i drugi.
"Mi plešemo", kažu oni, a ja ne plešem, jer NE VOLIM DA PLEŠEM UVEK NA ISTU MELODIJU.
"Mi plešemo", kažu oni, a ja ne plešem, jer NE VOLIM DA PLEŠEM UVEK NA ISTU MELODIJU.
Posmatram voditeljku programa.
Obligatna i neprikosnovena UNIFORMNOST, KLIŠEIZIRANOST, ŠTANC, to
su zakoni SAVREMENOG VIZUELNOG. Sarajevska lepojka-spikerka MORA da
ima nešto od voditeljki iz drugih tv centara, mora da liči na
Kseniju Urličić, Dunju Lango i druge (uglavnom) artificijalne
plavuše. I vice versa.
Verovatno je to jedno od retkih polja gde nam dogovori uspevaju stoprocentno. Pa onda onaj njen (i njihov) poluhladni smešak, serioznost, prefinjenost pokreta, imate utisak da su sve zaista izašle ispod neke čudne štanc-mašine ZA SERIJSKU PROIZVODNJU VOZAČA VOZILA ZA UTUCAVANJE VREMENA RADNIH MASA.
Pesma, pesma, pa - POLJSKA. Čitaju nam vest sa teleksa da u rudniku Pjast i dalje traje štrajk pod zemljom više od hiljade rudara. Danas ih je posetila ekipa lekara koja je zatim izjavila da je nekima dole potrebna bolnica. Odmah za tom vesti, izveštaj o vremenu: hladno i maglovito. Ja pomislih: I POLJSKOVITO. Oni dodaju: Temperatura u porastu, a ja opet pomislih: i te kakvom.
Verovatno je to jedno od retkih polja gde nam dogovori uspevaju stoprocentno. Pa onda onaj njen (i njihov) poluhladni smešak, serioznost, prefinjenost pokreta, imate utisak da su sve zaista izašle ispod neke čudne štanc-mašine ZA SERIJSKU PROIZVODNJU VOZAČA VOZILA ZA UTUCAVANJE VREMENA RADNIH MASA.
Pesma, pesma, pa - POLJSKA. Čitaju nam vest sa teleksa da u rudniku Pjast i dalje traje štrajk pod zemljom više od hiljade rudara. Danas ih je posetila ekipa lekara koja je zatim izjavila da je nekima dole potrebna bolnica. Odmah za tom vesti, izveštaj o vremenu: hladno i maglovito. Ja pomislih: I POLJSKOVITO. Oni dodaju: Temperatura u porastu, a ja opet pomislih: i te kakvom.
"Marlena Ditrih slavi danas 80.
rođendan. Pa, neka joj je sretno".
Tu se ja zapitam: A GDE JE SRETNO RUDARIMA U PJASTU? U našoj mnogonacionalnoj i MNOGOLOKALISTIČKOJ zemlji, najviše se proslavljaju uspesi (i, kao guja noge, skrivaju neuspesi).
Sarajevska ekipa je išla u Pariz da proprati "preporod bosanskohercegovačkog filma". Čak i u inostranstvu to nije JUGOSLOVENSKI, već BOSANSKOHERCEGOVAČKI film.
Tu se ja zapitam: A GDE JE SRETNO RUDARIMA U PJASTU? U našoj mnogonacionalnoj i MNOGOLOKALISTIČKOJ zemlji, najviše se proslavljaju uspesi (i, kao guja noge, skrivaju neuspesi).
Sarajevska ekipa je išla u Pariz da proprati "preporod bosanskohercegovačkog filma". Čak i u inostranstvu to nije JUGOSLOVENSKI, već BOSANSKOHERCEGOVAČKI film.
Reportaža je pokušala da nam pokaže
kako je Pariz osvojen filmovima dvojice mladih režisera, Kusturice i
Dizdarevića. Sve se odigravalo u jednom pariskom
pozorištu, bilo je zvanica, bio je i Danilo Kiš, za koga je
"Sjećaš li se Doli Bel" naš možda i najbolji film.
Videli smo i sekvence u kojima "osvojeni" Parižani pred
projekciju nezainteresovano i masovno žvaću žvaku (i, naravno, ne
mogu da shvate zašto je to bosanskohercegovački a ne jugoslovenski
film).
Bio mi je zanimljiv prilog o Rabindrantu Tagori. Čitali su nam njegovu pesmu broj 42, iz "Gradinara". Zaista sam tek sada saznao o Tagorinom boravku u Beogradu 1926. godine, kad su mu nadrealisti na nekom predavanju zviždali. Kultura je takođe poklekla pred reklamokratijom: čak i knjige se reklamiraju poput deterdženata (neke je, doduše, moguće tako reklamirati, ali treba javno priznati da, poput deterdženta, služe za ISPIRANJE). Bilo kako bilo, prilog je završen reklamom: "Onome koga volite, kupite za nastupajuću 1982. godinu Tagorinog "Gradinara".
Bio mi je zanimljiv prilog o Rabindrantu Tagori. Čitali su nam njegovu pesmu broj 42, iz "Gradinara". Zaista sam tek sada saznao o Tagorinom boravku u Beogradu 1926. godine, kad su mu nadrealisti na nekom predavanju zviždali. Kultura je takođe poklekla pred reklamokratijom: čak i knjige se reklamiraju poput deterdženata (neke je, doduše, moguće tako reklamirati, ali treba javno priznati da, poput deterdženta, služe za ISPIRANJE). Bilo kako bilo, prilog je završen reklamom: "Onome koga volite, kupite za nastupajuću 1982. godinu Tagorinog "Gradinara".
Šta sve televizija može! "Živo
pismo" je prilog koji je uspeo da me uzdrma i natera na
razmišljanje. U jednom malom mestu, 25 km od Ciriha, 13 godina živi
i radi naš gastarbajter Meho Mušić. A u nekom bosanskom selu živi
njegova majka Fata. Zahvaljujući televiziji, koja je u stanju da AMA
BAŠ SVE IZMONTIRA, kad joj se hoće, prisustvovali smo izuzetno
zanimljivom RAZGOVORU majke i sina u tuđini. Po prosedeu: majka iz
sela pita, zatim ide rez, pa Meho iz stabilne i cvetajuće
Švajcarske odgovara, a pomaže mu familija.
Odlomci:
Majka Fata: "Meho, dragi, kao si
ti, kako su djeca?"
Meho: "Draga mati, dobro smo."
Majka Fata: "Sine, idu li mi djeca
u školu?"
Meho: "Djeca su dobro, Adiz nije
loš."
Nana Fata: "Adisa, sine, šta mi
radiš?
Adisa: "Draga nano, dobro sam i na
Dan Republike sam recitovala pesmu: 'Nek odjekne gordo pesma naše
sreće' ... (itd, usput stojeći pred kamerom - režiser je
"ubudžio" ovu scenu, naterao dete da se pokaže velikim
patriotom, što je izgledalo zaista jadno).
Majka Fata: "Mujo nije još naš'o
pos'o ... Gradi se put..."
Meho: "Mama, nemoj se brinuti.
Najvažnije je da smo zdravo. Gledaj na zdravlje. Majko, treba li ti
išta?" .
Majka Fata: "Sine, puno ti fala na
parama i televiziji. Meni samo treba da dođeš kući."
Meho: "Majko, doći ću dogodine,
posle 13 godina. Doći ću."
Majka Fata: "Moj Meho, moj sine,
ti možeš ostati još godinu, ali djecu šalji što prije! Amo je
kod nas bio snijeg, pa je dugo ost'o samo po planinama. Kako je
tamo?"
Meho: "Meni je, mati, jako zima ovde"...
I REZ-REKLAMA: "Pepsi-kola";
"Ako imate veliku obitelj, kupujte jeftinije - DROGA, porodični
čaj; THOMY senf - THOMY kvalitet; RADENTAX-antiparodontitis,
antikarijes (u ovim trenucima mnogo se psovalo, kako to da razume
onih 20 odsto nepismenih Jugoslovena); THOMY (još jednom - jer
reklama zahteva i USLOVLJAVANJE PO PAVLOVU), "Mahnjača"
Žepče, INLES-KOMBIVAK, odlično zaptivanje za vodu (u ušima? -
prim.) i zrak (pokvareni? - prim.); SIRELA - Bjelovar; Sigurno je
Sigurno - samo ono što je osigurano; Odlična zvučna izolacija,
KOMBIVAK-INLES (opet gledaoce PO PAVLOVU i PO TINTARI); PEPSI-KOLA (PO
TINTARI).
"Spasio" nas je reklama Zlatko
Pejaković, divnom didulidu-pesmom i još lepšim naslovom "Ne znači
mi ništa kad se pojaviš na vratima".
Bilo je još raznoraznih
"Ljudovanja", MUDROVANJA i UTUCAVANJA VREMENA.
Ovako se završilo; "Pre izbora iz
našeg novogodišnjeg programa, pročitaćemo vam novogodišnje
poruke naših radnih organizacija:
- Radni ljudi iz "Bosnalijeka" žele vam sretnu novu 1982. godinu; Svojim potrošačima, itd., itd.: SOUR "Agrokomerc", Velika Kladuša, ILIRIJA-VEDROG, Ljubljana, VISPAK - Visoko, SOČKOVAC - Gračanica, "ZVIJEZDA" - Tvornica ulja Zagreb, SOUR ZOIL "Sarajevo".
- Radni ljudi iz "Bosnalijeka" žele vam sretnu novu 1982. godinu; Svojim potrošačima, itd., itd.: SOUR "Agrokomerc", Velika Kladuša, ILIRIJA-VEDROG, Ljubljana, VISPAK - Visoko, SOČKOVAC - Gračanica, "ZVIJEZDA" - Tvornica ulja Zagreb, SOUR ZOIL "Sarajevo".
Uf!
17.05 Film "Poslednje od Šile"
Pred film, opet, REKLAMA: ZLATOROG - prva kozmetika u Yu ski-pulu. "Solea".
Inače, poučan film o tome kako, kad si bezobrazno bogat, pokokati sve prijatelje, pa posle PRAVITI SCENARIO ZA FILM. Potrebna vam je luda jahta, a ludi prijatelji sami dolaze na takva mesta.
Inače, poučan film o tome kako, kad si bezobrazno bogat, pokokati sve prijatelje, pa posle PRAVITI SCENARIO ZA FILM. Potrebna vam je luda jahta, a ludi prijatelji sami dolaze na takva mesta.
IGRA je gotovo iščezla iz ove
civilizacije. Johan Huizinga i njegov HOMO LUDENS potpuno su
potisnuti. Postoje još samo OSTRVCA IGRE. Na njima su DECA, ROMI,
PRIMITIVNA PLEMENA I - SVETSKI DOKONAŠI SA JAHTAMA.
Doduše, ovi poslednji u igru obavezno unose KRV. (Kad se voli, mora i da boli!) U "Poslednje o Šili" upoznali smo i jedan novi sport, zapravo varijantu poznatog sporta, golfa. Glavni junak igra golf nasred pučine, izbacuje loptu daleko, daleko u more, sa palube jahte.
Doduše, ovi poslednji u igru obavezno unose KRV. (Kad se voli, mora i da boli!) U "Poslednje o Šili" upoznali smo i jedan novi sport, zapravo varijantu poznatog sporta, golfa. Glavni junak igra golf nasred pučine, izbacuje loptu daleko, daleko u more, sa palube jahte.
19.00 - 19.30 "Crtaći" i
reklama:
BIP sokovi. "I za dalje isto važi, kad
si žedan - BIP potraži."
19.30 DNEVNIK (Zagreb)
Tu su čuveni voditelj Lilić i kapetan Gornjicki, portparol Jaruzelskog ("Ratno stanje nije prijatno,
ali je NUŽNO").
Hejg koji neprestano pizdi kako ih Rusi sve više ugrožavaju, Vatikan koji u izjavama nešto muti sa Jaruzelskim, podatak o verovatnih 2 miliona nezaposlenih u Nemačkoj u sledećoj godini, avganistanski okupacijski rođendan.
Tu je i spoljnopolitički komentator Tomislav Jakić sa svojim mafiozo-cvikerima i odelcem, koji nam predstavlja "Jugoslaviju u svijetu 1981". Još jedan KLIŠE, ovoga puta KLIŠE ZAKLINJANJA U NESVRSTANOST. Uopšte nisam razumeo njegove poruke. Ali sam se odmah prisetio 1977. godine i mog vojničkog gledanja TV Dnevnika (obaveznog).
Bilo je leto i bila je nekakva "Frakcija crvene armije", i bilo je ubistvo nekakvog Šlajera, koga su ovi teroristi, gori od fašista, UBILI MUČKI. A Šlajer je bio GAZDA NAD GAZDAMA, vođa privatnog sektora u Nemačkoj.
Jakić je tada GOTOVO SUZE RONIO NAD ŠLAJEROM, bio je sav potresen, verovatno je uspeo da potrese i mnoge Jugoslovene. Ali, nije pomenuo DETALJ (niti je to ko u Jugoslaviji ikada kasnije učinio): ŠLAJER JE U VREME RATA BIO ČOVEK BROJ 2 u Čehoslovačkoj, bliski saradnik HIMLERA, rečju čovek SS-a, ratni zločinac. Tako je Tomislav Jakić, koji mi večeras priča o NESVRSTANOJ JUGOSLAVIJI, još 1977 SVRSTAO SEBE.
Hejg koji neprestano pizdi kako ih Rusi sve više ugrožavaju, Vatikan koji u izjavama nešto muti sa Jaruzelskim, podatak o verovatnih 2 miliona nezaposlenih u Nemačkoj u sledećoj godini, avganistanski okupacijski rođendan.
Tu je i spoljnopolitički komentator Tomislav Jakić sa svojim mafiozo-cvikerima i odelcem, koji nam predstavlja "Jugoslaviju u svijetu 1981". Još jedan KLIŠE, ovoga puta KLIŠE ZAKLINJANJA U NESVRSTANOST. Uopšte nisam razumeo njegove poruke. Ali sam se odmah prisetio 1977. godine i mog vojničkog gledanja TV Dnevnika (obaveznog).
Bilo je leto i bila je nekakva "Frakcija crvene armije", i bilo je ubistvo nekakvog Šlajera, koga su ovi teroristi, gori od fašista, UBILI MUČKI. A Šlajer je bio GAZDA NAD GAZDAMA, vođa privatnog sektora u Nemačkoj.
Jakić je tada GOTOVO SUZE RONIO NAD ŠLAJEROM, bio je sav potresen, verovatno je uspeo da potrese i mnoge Jugoslovene. Ali, nije pomenuo DETALJ (niti je to ko u Jugoslaviji ikada kasnije učinio): ŠLAJER JE U VREME RATA BIO ČOVEK BROJ 2 u Čehoslovačkoj, bliski saradnik HIMLERA, rečju čovek SS-a, ratni zločinac. Tako je Tomislav Jakić, koji mi večeras priča o NESVRSTANOJ JUGOSLAVIJI, još 1977 SVRSTAO SEBE.
Ostale vesti bile su razne proslave jubileja, udruživanje 15 firmi iz triju
republika, o izvozu, hvaljeno je "Borovo". Pomenuto je nedovoljno korišćenje
unutrašnjih rezervi, premalo uvažavanje interesa drugih republika i
pokrajina u raznim dogovaranjima.
Naj-vest: ČAK I ZNATNO VEĆI DEVIZNI PRILIV U SLEDEĆOJ GODINI UTROŠIĆE SE UGLAVNOM NA OTPLATE DUGOVA.
Naj-vest: ČAK I ZNATNO VEĆI DEVIZNI PRILIV U SLEDEĆOJ GODINI UTROŠIĆE SE UGLAVNOM NA OTPLATE DUGOVA.
"Eto, dogodi se ponekad da budemo
tačni: 20.25", reče Lilić - i počeše ponovo reklame. Ovako:
1. Svetiljke CROATIA u saradnji sa
VARTOM
2. Vreme u promeni kao voda teče ...
Lepe trenutke želimo trajno da zadržimo i pamtimo ... ZLATARA
MAJDANPEK
3. Sa JUVENOM bliže lepoti
4. Osvežavajući napitak MING
5. TERMO-zimske čarape koje topli
vazduh zadržavaju uz nogu - MTČ
6. Dugoročni krediti banke - YU BANKA
(najduža reklama, čitava SAGA)
7. VIST - za brzo ručno pranje, tekući
deterdžent - MERIMA
8. Prefinjen ukus i maštu stvaraju
nežne... ZLATARNA CELJE
9. Uspešno krojenje, vezenje, šivenje
i vezenje uz knjigu BAGAT
10. "U utorak 29. XII "Večernje
novosti" poklanjaju čitaocima zidni kalendar sa slikom
reprezentacije Jugoslavije"
11. JUST MUSK
12. Alat za pravog majstora UNIOR
20.00 VOJNICI (poslednja epizoda)
Pre toga: REKLAMA: "Udružili smo
se trajno sa prirodom i uspešno podelili
posao. Naša je samo ambalaža (i zagađivanje). Srećna nova godina.
Gornji Milanovac, TAKOVO.
Zatim ide poslednja epizoda još jednog
klišea-serije o vojničkom životu. Kao, veseli vojnici, dobro
organizovani za proslavu Nove godine, a nigde ŽENA.
Kliše je i: Crnogorac se uvek najbolje snađe, Makedonac je "smotan", Albanac je obavezno neobrazovan, tu su i neki "intelektualci", obavezno iz velikog grada (sve se svodi na Beograd, Zagreb, Split).
Kasarna je "druga kuća, škola života, mali univerzitet." No, kako i ćorava koka ubode po koje zrno, u ovoj epizodi bila su uočljiva dva momenta. Momenat prvi: vojnik kaže desetaru:
"Imaš ti ćerku, k'o dren, imaš ženu. Ja nemam ni devojku, ni zaposlenje, a ko zna kada ću ga i dobiti".
Momenat drugi: vojnik vikne: "JEBEŠ TELEVIZIJU!"
Kliše je i: Crnogorac se uvek najbolje snađe, Makedonac je "smotan", Albanac je obavezno neobrazovan, tu su i neki "intelektualci", obavezno iz velikog grada (sve se svodi na Beograd, Zagreb, Split).
Kasarna je "druga kuća, škola života, mali univerzitet." No, kako i ćorava koka ubode po koje zrno, u ovoj epizodi bila su uočljiva dva momenta. Momenat prvi: vojnik kaže desetaru:
"Imaš ti ćerku, k'o dren, imaš ženu. Ja nemam ni devojku, ni zaposlenje, a ko zna kada ću ga i dobiti".
Momenat drugi: vojnik vikne: "JEBEŠ TELEVIZIJU!"
20.45 TV SPOT:
1. KOMBIVAK - INLES
2. Planinski čaj, porodični čaj,
DROGA
3. Evropska tehnologija, mediteranski
dizajn: POLET Novi Bečej, fabrika keramičkih pločica.
4. Sportska odeća MTČ Čakovec
5. Novogodišnji program u raznim
sportskim halama i restoranima, najave
20.50 TITOVE NOVOGODIŠNJE PORUKE (I deo: 1946-1965)
U gotovo svakoj novogodišnjoj poruci
Tito je uporno upozoravao na BIROKRATIZOVANJE, ODGOVORNOST
RUKOVODSTVA, POJAVU LOKALIZMA, itd. Iz novogodišnje poruke za 1948.
godinu:
"NAŠE NARODNE VLASTI NE SMEJU NIJEDNOG TRENUTKA ZABORAVITI DA SU TU ZBOG NARODA"
"NAŠE NARODNE VLASTI NE SMEJU NIJEDNOG TRENUTKA ZABORAVITI DA SU TU ZBOG NARODA"
21.40 SPORTSKI PREGLED
Ponovo se uveravam da više NEMA IGRE.
Sport je takođe izgubio elemente igre - svoju suštinu.
Komentarišu se "sve nedoličnija ponašanja navijača na sportskim terenima".
Zimi je to najočitije na košarci: RAJA HOĆE KRV, TRAŽI KRIVCA ZA SKUPLJI HLEB, ZA SKUPLJE MLEKO, ZA SPUTAVANJE SAMOUPRAVLJANJA U FIRMI, ZA PODSTANARSKU EKSPLOATISANOST, ZA STAN DALEK DVADESETAK GODINA ŽIVOTA.
RAJA MOŽE DA SE SVETI (ILI - SME) SAMO PSOVANJEM IGRAČA NA TERENU.
Komentarišu se "sve nedoličnija ponašanja navijača na sportskim terenima".
Zimi je to najočitije na košarci: RAJA HOĆE KRV, TRAŽI KRIVCA ZA SKUPLJI HLEB, ZA SKUPLJE MLEKO, ZA SPUTAVANJE SAMOUPRAVLJANJA U FIRMI, ZA PODSTANARSKU EKSPLOATISANOST, ZA STAN DALEK DVADESETAK GODINA ŽIVOTA.
RAJA MOŽE DA SE SVETI (ILI - SME) SAMO PSOVANJEM IGRAČA NA TERENU.
Ovakav komentar o sportu NIKADA NEĆETE
ČUTI U SPORTSKOM PREGLEDU. Zato što bi u tom trenutku EMISIJA
POSTALA NEPOTREBNA, NJENA SVRHA NE BI VIŠE POSTOJALA.
Danas je to beslovesno ponavljanje bezbrojnih cifara: minuta, sekundi, desetina sekundi, metara, kilograma.
U TOM BESMISLU, DELIĆI, STOJAKOVIĆI, NIKITOVIĆI, SASVIM LEPO PLIVAJU. TO SU PRINČEVI KRETENIZACIJA MASA. NJIH NIKAKVE POLITIČKE PROMENE NIKADA NE POGAĐAJU, ONI NE MOGU DA "ZGLAJZNU".
ONI SU BEZBEDNIJI OD SVIH DRUGIH KOLEGA, ONI SU TU DA NAM PROĐE VREME, ONI SU TU DA VIČU "NAPRED PLAVI" I "TAKO SE BORI ZA NAŠE BOJE", ONI SU TU DA VASPITAJU NOVE NARAŠTAJE DA MISLE DISCIPLINOVANO, POSLUŠNO, BAŠ ONAKO KAO DOBRI STARI FAŠISTA KUBERTEN.
Danas je to beslovesno ponavljanje bezbrojnih cifara: minuta, sekundi, desetina sekundi, metara, kilograma.
U TOM BESMISLU, DELIĆI, STOJAKOVIĆI, NIKITOVIĆI, SASVIM LEPO PLIVAJU. TO SU PRINČEVI KRETENIZACIJA MASA. NJIH NIKAKVE POLITIČKE PROMENE NIKADA NE POGAĐAJU, ONI NE MOGU DA "ZGLAJZNU".
ONI SU BEZBEDNIJI OD SVIH DRUGIH KOLEGA, ONI SU TU DA NAM PROĐE VREME, ONI SU TU DA VIČU "NAPRED PLAVI" I "TAKO SE BORI ZA NAŠE BOJE", ONI SU TU DA VASPITAJU NOVE NARAŠTAJE DA MISLE DISCIPLINOVANO, POSLUŠNO, BAŠ ONAKO KAO DOBRI STARI FAŠISTA KUBERTEN.
22.30 DNEVNIK 3 (Zagreb)
Spoljnopolitički komentari televizije
Zagreb (kad to ne čini Jakić) znatno su oštriji prema velikim
silama od bilo kog drugog studija. Voditelj Agbaba evocirao je
avganistansku tragediju, njegovih 60.000 gerilaca, razbijenih u 6
grupacija, ali je i jasno sovjetsko prisustvo ocenio kao okupaciju.
"Ubedljiv" prilog bilo je
istupanje generalnog direktora "Sirele" koji je ozbiljnim
glasom (kao da nas ne zavitlava) govorio o tome da smanjivanje
procenta masnoće u mleku (umesto dosadašnjih 3,2%, samo 2,6%)
gotovo nije važno. Smanjuje se samo, navodno, kalorijska vrednost.
SVE ZA IZVOZ, ubeđuju nas. Ovakvim načinom će se uštedeti oko 3 miliona dragocenih dolara za izvoz maslaca.
Domaći potrošači, govori nam ovaj prilog, NE BUDITE SITNIČARI, siromašnije mleko je ZDRAVIJE. A šta ako im se ova mera dopadne, pa jednoga dana počnemo da pijemo vodu obojenu bojom mleka sa ekstraktima koji daju utisak da pijemo pravo mleko?
SVE ZA IZVOZ, ubeđuju nas. Ovakvim načinom će se uštedeti oko 3 miliona dragocenih dolara za izvoz maslaca.
Domaći potrošači, govori nam ovaj prilog, NE BUDITE SITNIČARI, siromašnije mleko je ZDRAVIJE. A šta ako im se ova mera dopadne, pa jednoga dana počnemo da pijemo vodu obojenu bojom mleka sa ekstraktima koji daju utisak da pijemo pravo mleko?
Drugi biser kasnog Dnevnjka bila je
priča o proizvodu sa čudnim imenom: domaći filament poliamit. Iz
Nemačke je taj proizvod kupovan po ceni od 17 maraka po kolenu (i
dalje ne znam šta je to). Trijumfalni komentar: "Danas ga
kupuju znatno jeftinije od Slovenaca - za samo 7 maraka (sic),
ZAHVALJUJUĆI SPORAZUMIMA NA DOHODOVNIM OSNOVAMA, VELIKA UŠTEDA
ZAJEDNICI.
Napisao: Zoran Petrović-Piroćanac (Reporter, 1982.)
Napisao: Zoran Petrović-Piroćanac (Reporter, 1982.)
"TV maraton" počeo je crtanim filmom "Veliko putovanje Loleka i Boleka"...
