Uostalom, tu je i moj "Hajduk", mali, nižerazredni klub koga mnogo volim."
Ovako počinje priču sa nama
milicioner pozornik XI stanice milicije Zvezdara (Milana Rakića 50
a) Rodoljub Gvozdenović zvani "Gugleta".
- Moje generalije su sledeće:
... Rođen 2. XII 1941. u selu Kastrat, opština Kuršumlija, SR Srbija. Neoženjen, samac, sa mogućnošću da bilo kad dobijem stan.
... Rođen 2. XII 1941. u selu Kastrat, opština Kuršumlija, SR Srbija. Neoženjen, samac, sa mogućnošću da bilo kad dobijem stan.
Oduševio me došljak
Zna se, uniformu sam zavoleo još kao
dete i čvrsto rešio da jednog dana postanem milicioner. Roditelji
veoma siromašni, ali protiv moje želje.
Naročito otac, čija iskustva sa
starom jugoslovenskom pandurijom nisu bila na potrebnoj visini.
Roditelji su mi još živi, kao i dve sestre i brat. Završio sam
jednogodišnju školu u Zemunu sa odličnim uspehom. Sada sam
vanredni učenik Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj
Kamenici. Ostala su mi još dva ispita do diplomskog.
A znate zašto sam dobio nadimak
"Gugleta"? E, to je bilo ovako:
Odmah po dolasku u Beograd, odem na
međunarodnu fudbalsku utakmicu OFK Beograd - Juventus. U tom slavnom
italijanskom klubu igrao je tada čuveni fudbaler Omar Sivori. Na
samom početku utakmice, Italijani povedoše sa 1:0, a pred kraj
utakmice centarfor "plavih", Milošević, izjednači na
1:1.
Još na samom početku, ja sam zapazio igrača po imenu Gugleta. On je bio došljak (isto kao i ja) i nov igrač ekipe sa Karaburme. Igrao je izvanredno. Na minut, dva pred kraj utakmice, moj ti Gugleta dade pobedonosni gol, a ja u velikom oduševljenju, skočim u vis tako da se moja šapka nekontrolisano otkotrljala baš do nogu mojih starijih kolega.
Još na samom početku, ja sam zapazio igrača po imenu Gugleta. On je bio došljak (isto kao i ja) i nov igrač ekipe sa Karaburme. Igrao je izvanredno. Na minut, dva pred kraj utakmice, moj ti Gugleta dade pobedonosni gol, a ja u velikom oduševljenju, skočim u vis tako da se moja šapka nekontrolisano otkotrljala baš do nogu mojih starijih kolega.
Sutradan, moje kolege milicionari i ja
imali smo običaj da u školi "Veljko Dugošević" igramo
mali fudbal. Ja sam bio najredovniji igrač. Čim smo idućeg dana
počeli da igramo, moji drugovi počeše da mi dovikuju:
"Dodaj Gugleta, pucaj Gugleta, hoćemo gol Gugleta".
I ja posle ove "velike" utakmice za ceo život ostadoh "Gugleta".
"Dodaj Gugleta, pucaj Gugleta, hoćemo gol Gugleta".
I ja posle ove "velike" utakmice za ceo život ostadoh "Gugleta".
Inače, aktivno sam igrao fudbal u
milicionerskom klubu "13. maj" i "Pobedi" sa
Liona. Prestao sam da igram iz revolta prema jednom studentu.
"Pobeda" je bila čist đački klub i posle jednog poraza, jedan od mojih suigrača poče da bogoradi rečima:
"Znate šta, upropasti nas onaj pandur" - i ja zbog reči "pandur" zauvek napustih fudbalsku karijeru.
"Pobeda" je bila čist đački klub i posle jednog poraza, jedan od mojih suigrača poče da bogoradi rečima:
"Znate šta, upropasti nas onaj pandur" - i ja zbog reči "pandur" zauvek napustih fudbalsku karijeru.
Moj radni dan
Moj sadašnji pozornički reon je novo
naselje "Konjarnik" u opštini Zvezdara.
Radni dan mi obično počinje sat ranije radi uobičajenih priprema za službu. To vreme koristim za upoznavanje novih događaja koji su se desili u toku prethodnog - tekućeg dana.
Pripreme se još sastoje u čitanju izveštaja raznih krivičnih dela; šta preduzeti za njihovo otklanjanje, pojačati budnost i koje preventivne mere treba preduzeti. Ispraćajem smene obično rukuje zamenik komandira stanice kao i dežurni milicioner u stanici. Oni daju konkretna zaduženja.
Pored toga dobijam zaduženje da sprovedem pravna akta, kao što su naredbe za privođenje raznih lica, pretres stanova i oduzimanje javnih isprava (pasoša, vozačkih dozvola i ostalo). Starešine me obaveštavaju gde će se smena izvršiti - jer svaki dan po pravilu je drugo mesto.
Radni dan mi obično počinje sat ranije radi uobičajenih priprema za službu. To vreme koristim za upoznavanje novih događaja koji su se desili u toku prethodnog - tekućeg dana.
Pripreme se još sastoje u čitanju izveštaja raznih krivičnih dela; šta preduzeti za njihovo otklanjanje, pojačati budnost i koje preventivne mere treba preduzeti. Ispraćajem smene obično rukuje zamenik komandira stanice kao i dežurni milicioner u stanici. Oni daju konkretna zaduženja.
Pored toga dobijam zaduženje da sprovedem pravna akta, kao što su naredbe za privođenje raznih lica, pretres stanova i oduzimanje javnih isprava (pasoša, vozačkih dozvola i ostalo). Starešine me obaveštavaju gde će se smena izvršiti - jer svaki dan po pravilu je drugo mesto.
Moje pozorničko mesto je oko ulica
Olge Alkalaj, Karla Lukača i Ustaničke ulice koje se nalaze u
neposrednoj blizini autoputa Beograd - Niš.
Ovo je kraj radničke klase, što me čini neobično srećnim.
Ovo je kraj radničke klase, što me čini neobično srećnim.
Pokušaću da vam opišem jedan svoj
radni dan. Radni dan mi je počeo oko 14 časova i taman što sam
krenuo laganom šetnjom, dotrčao je unezveren čovek i uzbuđeno
počeo da mi saopštava:
"Druže, ja od ove bande ne mogu da živim. Banda je velika i opasna".
Praksa mi govori da je predamnom čovek labilnih živaca, ali Pravilo službe nalaže da moram da slušam njegova dalja uputstva. Vodeći me da vidim "bandu" na "delu", dolazimo do malih sportskih terena gde mladići veselo igraju košarku. Kasnije doznajem da je čovek koji juri "bandu" po zanimanju noćni čuvar u robnoj kući "Zvezdara" i zbog prirode zanimanja ne može preko dana da spava zbog žagora tih dečaka.
"Druže, ja od ove bande ne mogu da živim. Banda je velika i opasna".
Praksa mi govori da je predamnom čovek labilnih živaca, ali Pravilo službe nalaže da moram da slušam njegova dalja uputstva. Vodeći me da vidim "bandu" na "delu", dolazimo do malih sportskih terena gde mladići veselo igraju košarku. Kasnije doznajem da je čovek koji juri "bandu" po zanimanju noćni čuvar u robnoj kući "Zvezdara" i zbog prirode zanimanja ne može preko dana da spava zbog žagora tih dečaka.
Popodne, 17 časova. Tuča na parkingu
(Niški put BB) zbog kocke. Kafana preduzeća "Stari Đeram".
U njoj se okupljaju najokoreliji besposličari svih vrsta. Ženski
personal ove "čuvene" kafane je, inače, u vrlo "opasnim
minićima", valjda radi boljeg prometa. Tuča je već bila
završena. Povrede su bile lakše prirode.
Učesnici tuče nastoje da se predamnom pomire sa molbom da zvanično ne prijavljujem ovaj slučaj. Neiskreno uveravanje da se to više nikada neće dogoditi. Iskrenije - i da će im "susret" sa sudijom za prekršaje samo škoditi.
Učesnici tuče nastoje da se predamnom pomire sa molbom da zvanično ne prijavljujem ovaj slučaj. Neiskreno uveravanje da se to više nikada neće dogoditi. Iskrenije - i da će im "susret" sa sudijom za prekršaje samo škoditi.
Savest pre svega
Izvinjenja raznih prestupnika nikad ne
uzimam kao opravdanje, već po pravilu predajem na dalju nadležnost.
Smatram da u mom poslu, apsolutno mora doći do izražaja savesnost.
U toku dežurstva najčešće
obaveštavam građane gde se nalaze pojedine ulice, nova naselja,
pogotovo strance i one koji dolaze iz unutrašnjosti. Uostalom,
"strance" iz unutrašnjosti ja najbolje razumem jer se još
uvek sećam svojih prvih koraka u velegradu, posle malog sela gde sam
proveo detinjstvo.
Najveću pomoć u obavljanju moje
dužnosti pružaju mi kućni domari i predsednici kućnih saveta.
Odlično sarađujemo. Imam prilično muka oko stvarno nevažnih
stvari.
"Svetski problem" je često obična komšijska netrpeljivost. Ja sam, u neku ruku, sudija "iz prve ruke". Prosto čoveka da uhvati muka zbog čega se sve ljudi svađaju.
Koliko ima pametnijih stvari na ovom svetu, a čovek, brate, ionako kratko živi da bi imao vremena i za ovakve "stvarčice".
"Svetski problem" je često obična komšijska netrpeljivost. Ja sam, u neku ruku, sudija "iz prve ruke". Prosto čoveka da uhvati muka zbog čega se sve ljudi svađaju.
Koliko ima pametnijih stvari na ovom svetu, a čovek, brate, ionako kratko živi da bi imao vremena i za ovakve "stvarčice".
Smena mi se završava nešto posle 19
časova, što je čista formalnost jer moj radni dan je neodređen u
trajanju. O ovome bi više od mojih pretpostavljenih mogla da vam
priča moja devojka Ljilja. Koliko je puta ona uzaludno čekala svog
"plavog anđela".
Ali šta tu ja mogu kada moj poziv nema određeno radno vreme.
Ali šta tu ja mogu kada moj poziv nema određeno radno vreme.
Kao svaki mlad čovek, mnogo volim
život i sport; ljubav i sport. Imam problema kao i svi mladi ljudi
ovoga sveta. Jedan od osnovnih je veoma nizak lični dohodak (170.000
starih dinara), a iz toga proističe ostalo.
Naša služba nije ni u čemu
beneficirana, što smatram društveno neopravdanim. Ipak, moj najveći
problem je stan: punih 11 dugih godina sam samac. Do sada sam
promenio ni sam ne znam koliko gazdarica, to jest stanova. Gazdarice
imaju potpuno neopravdan stav prema nama milicionerima, jer se teško
odlučuju da ionako skupe stanove izdaju ljudima u plavoj uniformi.
Čista je slučajnost što sam stalno
stanovao kod "Liona", ali nije čista slučajnost što sam
sve poznate "persone" ovog kraja sredio na najbolji mogući
način. Samo da vam neke od njih pomenem: "Džambas",
"Džipsi", "Sića", "Noske", Žika, Sima,
"Džambolaja" i ostali. To su sada ljudi koje sve ređe
srećem.
Svoje, ionako kratko slobodno vreme,
provodim u čitanju štampe iz svih krajeva naše zemlje. Kao što
sam napomenuo, veliki sam ljubitelj fudbala. Često idem na utakmice
"belih" sa Liona.
Tu srećem svoje najbolje prijatelje, sportske funkcionere Stevu Jevđenijevića, Bogdana Stančića, Batu Petrovića i druge. To su veliki stručnjaci za nižerazredni fudbal čijim razgovorima prisustvujem sa velikim zadovoljstvom.
Od fudbalera koji su igrali, a neki i sada igraju, najveći su mi ljubimci: "Grba", sada trener "Hajduka", Boba "Kifla", "Tole" Aleksić, Raja "Crnogorac" i "milicijsko dete", golman "Sinđelića" Savković zvani "Sale Dibina".
Zabeležio: Zoran Davinić (Revija 92, 1973.)
Tu srećem svoje najbolje prijatelje, sportske funkcionere Stevu Jevđenijevića, Bogdana Stančića, Batu Petrovića i druge. To su veliki stručnjaci za nižerazredni fudbal čijim razgovorima prisustvujem sa velikim zadovoljstvom.
Od fudbalera koji su igrali, a neki i sada igraju, najveći su mi ljubimci: "Grba", sada trener "Hajduka", Boba "Kifla", "Tole" Aleksić, Raja "Crnogorac" i "milicijsko dete", golman "Sinđelića" Savković zvani "Sale Dibina".
Zabeležio: Zoran Davinić (Revija 92, 1973.)