Decembar 1979: Računa se da će u svetu poštom biti
odaslato preko tri i po milijardi novogodišnjih čestitki, sa
onim dobro poznatim željama: "Srećna Nova Godina", "Puno
uspeha i sreće", ili nekim sličnim tekstom. Ako računamo da
je za svaku čestitku potrebno odvojiti najmanje po dva dinara, došli
bi do fantastične sume koju ljudi utroše da bi poslali jedan mali,
ali očekivani komad papira...
Tim novcem danas bi (preračunato u
dinare) mogli da kupimo 7.500.000 automobila, ili da izgradimo
najsavremeniju auto-stradu koja bi se prostrla...
... od Sežane od
Bitolja...
Ili, svaki Jugosloven mogao bi od toga
utrošenog novca da "dobije" oko 75.000 dinara i da njim raspolaže kako god želi.
Iako su čestitke skupe njih se malo
ko odriče i skoro da nema porodice koja krajem decembra ne pošalje
bar jednu čestitku.
JOŠ PRE NAŠE ERE ponikla je ideja da
se pismenim putem nekome poželi sreća i sve najbolje u nastupajućoj
godini. Zabeleženo je da su stari Kinezi pre više od 2.000 godina izrađivali crvene tablice od
gline na kojima su ispisivali čestitke i po prijateljima ih slali
najdražim.
STARI RIMLJANI su takođe imali sličan običaj. Oni
su na voštanim, ili glinenim pločama ispisivali: "Želim sreću
u novoj godini". Ploče su bile ukusno ukrašene i iscrtane...
Čestitke su u to doba slali samo imućniji ljudi, jer su tablice
skupo koštale, a za njihovo slanje bilo je potrebno mnogo kurira
dostavljača.
TREBALO JE da proteknu vekovi da se u
Evropi pismene čestitke odomaće. Godine 1843. slikar J. S. Horsli
naslikao je prvu čestitku koja je bila umnožena. Od tog doba,
izgleda, pismene i
pisane čestitke počele su da osvajaju
svet. Ljudi, zauzeti poslom, sve su teže kontaktirali sa
prijateljima, pa je ova pismena poruka (bar donekle) predstavljala
znak prijateljstva i vaspitanja.
PRVE ČESTITKE (one koje su bile
umnožavane i prodavane) štampale su u Nemačkoj sredinom prošlog
veka. Te čestitke su po svemu ličile na ove današnje, ali su
motivi (crteži) bili drukčiji. Crtani su BELI GOLUBOVI, koji su
simbolizovali "vesnike" sreće, mira i nežnosti...
Potom
su likovi na čestitkama bili "slobodniji", pa čak i
šaljivi. Neretko, na "naslovnoj strani" dopisnice
pojavljivao se dimničar (koji je navodno donosio sreću), pa deca
(radost i veselje), pa razne životinje, voće, cveće i drveće.
U VIJETNAMU ponegde još vlada običaj
da se Nova Godina čestita udaranjem bambusovim trskama po krovovima
svoje ili kuće prijatelja. Običaj je vezan za nekadašnje verovanje
da se udaranjem teraju "zli duhovi".
U NAPULJU, najraspevanijem gradu
Italije, još uvek se nove godine dočekuju izbacivanjem starih
stvari KROZ PROZORE KUĆA! Ovaj neobični čin navodno u svaku kuću
treba da unese nove stvari i bolji život.
SNALAŽLJIVI IZDAVAČI čestitki danas štampaju
čestitke s reprodukcijama slika poznatih majstora, a umetnici ih
rade kao mala grafička remek-dela. Ipak, među kupovnim čestitkama
najveći je broj onih čija je vrednost sumnjiva, a sadržaj poruke
neukusan.
(Kekec, 1979.)
