Jutarnja liturgija prošla je
nezapaženo. Masovni skup očekuje se tek na dan Hristovog
vaskrsnuća.
Malo ko još mari za ovozemaljske stvari, kao što je roždestvo Hristovo.
Malo ko još mari za ovozemaljske stvari, kao što je roždestvo Hristovo.
Dijalektička teza: "Sve teče,
sve se menja" dobro je došla i prilagođenim crkvenim božićnim
običajima modernom urbanom životu. Malo je mesta u Makedoniji gde
se na Badnje veče još uvek pale vatre, gde dečaci ujutru pevaju
domaćinu "Kolede, kolede".
Umesto srebra
Danas se taj običaj "liturgiše"
nakon završetka normalnog radnog vremena do kasno uveče, a dečaci
traže blagoslav i u vidu dinara. Marke i ostale zapadne valute zasad
niko ne pominje. Na Badnje veče na bogatu
večernju trpezu iznosi se od svega po malo, ali ne i meso, a
najbitnije je da jelo bude raznovrsno - smokve, orasi, posna sarma,
urme, kestenje, posne pite...
Bogato a posno raznovrsje, simbolizuje
godinu izobilja. Za isto veče peče se i pogača u koju se stavlja
srebrni novac - bar tako bi trebalo, ali danas je to dinar od otporne
legure. Najsrećniji te godine biće baš onaj ko zagrize taj novčić.
Mnogo od tih običaja upražnjava se i
danas u mnogim skopskim intelektualnim, partijskim, visokoobrazovnim
i ateističkim familijama.
Božićno jutro trebalo bi da prođe u
jutarnjoj crkvenoj liturgiji, posle pevanja božićne molitve sve bi
trebalo završiti kućnim skupovima i bogatim masnim ručkom, ali je
i ovde učinjen ustupak modernom vremenu.
Pošto radni dan traje od sedam do 15 časova, mrsno jelo ostavljeno je za večernje časove. I kao što se to obično dešava, u mrsnim i alkoholnim večerima, sve se završava u dobrom raspoloženju, uz povremena nostalgična sećanja na stare dobre božićne proslave.
Pošto radni dan traje od sedam do 15 časova, mrsno jelo ostavljeno je za večernje časove. I kao što se to obično dešava, u mrsnim i alkoholnim večerima, sve se završava u dobrom raspoloženju, uz povremena nostalgična sećanja na stare dobre božićne proslave.
Dileme u vrhu
Godišnja proslava Hristovog rođenja
mogla je biti pravi izuzetak za sve vernike u Makedoniji. Malo je
falilo da tu "revolucionarnost" - javnu čestitku vernicima
- ove godine iskaže i poglavar Makedonske pravoslavne crkve. Zašto
se to nije desilo nije nam poznato, ali vašem reporteru je dobro
poznato u kakvim su dilemama bili crkveni poglavari nakon
šestojanuarske božićne čestitke patrijarha Germana, objavljene u
"Politici".
Najverovatnije je dilema tog dana bila da li da Makedonska pravoslavna crkva i oficijelno čestita Božić. Šta se sve desilo u kontaktu republičkih i crkvenih otaca ostaće, bar za sada, i svetovna i duhovna tajna.
Najverovatnije je dilema tog dana bila da li da Makedonska pravoslavna crkva i oficijelno čestita Božić. Šta se sve desilo u kontaktu republičkih i crkvenih otaca ostaće, bar za sada, i svetovna i duhovna tajna.
Tako je prošao i ovaj Božić.
Tradicija i običaji, koliko-toliko, su suočeni. Malo modernije, ali
približno jednako crkvenim pravilima. Malo gde se još proslavlja na
pravi način božićni praznik.
U zvaničnim sredstvima javnog
informisanja Makedonije Božić se još uvek pominje u kontekstu
božićnih oficijelnih čestitki. A kod većine naroda to je, bar
zadnjih godina, samo jedan razlog više za dobro večernje druženje
i produžetak proslave zvanične Nove godine.
