Ljubomir Radičević '71: Na koji način TV Beograd otkupljuje filmove, zašto "Dr Živago" kasni u bioskopima

April 1971: U želji da saznamo šta će nam u narednom delu godine ponuditi Televizija Beograd, obratili smo se Ljubomiru Radičeviću, glavnom uredniku Kulturno-umetničke redakcije da nam pruži, što bi se reklo, informacije iz prve ruke o novim filmovima, uzbudljivim serijama, dramskim ostvarenjima i šou programima. 

Naše prvo pitanje odnosilo se na filmski repertoar. Hteli smo da saznamo da li će u toku leta broj takozvanih celovečernjih filmova biti povećan. Evo šta nam je na to odgovorio Ljuba Radičević:

- Dužni smo da poštujemo programsku šemu utvrđenu za 1971. i obaveznu za sve televizijske centre u zemlji. Međutim, to ne znači da nećemo, ukoliko se za to ukaže mogućnost, dopuniti fiksirani program vanrednim filmskim terminima. 

I do sada je tako bilo, pa treba očekivati da će se i tokom ovog leta pojaviti "filmski dodatak", možda serija "Diznilend" i jedna engleska humoreska, u nastavcima, poput "Doktora u kući". 

Pregovori su u toku i ja se nadam da će se povoljno završiti do kraja aprila.

U red za dobar film

Pod kakvim uslovima nabavljate filmove koji nisu bili prikazivani kod nas?

- Reč je svakako o bioskopskim filmovima. U svetu je uobičajeno da se filmovi pravljeni za bioskopsku eksploataciju najpre ponude distributerskim kompanijama, pa tek zatim televizijskim stanicama. Naravno, prednost je uvek na strani bioskopa. Ukoliko se desi, a to se događa, da u Jugoslaviji nijedan distributer neće da uzme jedan film, onda se može ponuditi televiziji. Ali, ako distributer otkupi licencu za, recimo, pet godina, onda će na mali ekran taj film doći tek kad istekne bioskopska licenca ili ranije, ali uz obaveznu saglasnost (a to će reći i finansijsko obeštećenje) distributera.

Međutim, hteo bih ovde da naglasim da i u slučaju kad distribucija odbije jedan film, televizija automatski ne stiče pravo na njega. Događa se da niko od prikazivača ne želi da uzme neki igrani film, ali proizvođač ipak ne daje TV pravo. Zašto? Zato što mu se više isplati da pričeka nekoliko godina, jer ili će se distribucija predomisliti ili će film u trećoj ili četvrtoj godini eksploatacije biti ponuđen prikazivačima jeftinije nego u svom premijernom izdanju. Na primer, "Dr Živago" je u početku bio preskup za jugoslovensku distribuciju, pa je stigao u naše bioskope sa zakašnjenjem, to jest, tek kada mu je pala cena.

Ali treba istaći da je cena koju može da plati naša distribucija desetak puta veća od platežne moći televizije, pa se stoga stranoj kompaniji više isplati da čeka, više godina, odluku naše distribucije, negoli da film odmah proda televiziji. Samo, nije sve tako bezizlazno za mali ekran kao što to, posle svega ovde rečenog, izgleda. Jer, jugoslovenski distributeri često nađu zajednički interes sa televizijom i tako se na televiziji nađu filmovi posle godinu-dve prikazivanja u bioskopima, a neki filmovi svoju premijeru imaju zapravo na televiziji. 

Reč je, naravno, o filmovima koji prema proceni distributera neće u bioskopima imati veliku posetu. I desi se često da se distribucija prevari, jer posle televizijske projekcije film doživi renesansu: o njemu se priča, publika ga je lepo primila, mnogi nisu bili u prilici da ga na televiziji vide pa se raspituju kada će biti na bioskopskom repertoaru. Želim da naglasim da je reč samo o umetnički vrednim filmskim delima.

Još 13 puta Nes?

Šta nam obećavate za ostatak godine?

- Stavićemo na program vestern seriju "Hondo". Ali, u ovom trenutku ne mogu vam reći kad će početi prikazivanje. Najverovatnije u julu mesecu.

Kriminalističke serije su uvek osvajale gledaoce. Kakav je plan Vaše redakcije kada se radi o naslednicima Eliota Nesa i drugih?

- Neka se pristalice Eliota Nesa raduju: pregovaramo o otkupu još 13 epizoda i krajem ove ili početkom sledeće godine - opet "Nesalomivi"! O novim kriminalističkim serijama još je rano govoriti, jer tek predstoji, drugom polovinom aprila, susret sa stranim serijama u okviru televizijskog programskog sajma u Kanu.

400 novih TV drama

Ljubomir Radičević marta 1980:
Neuspeh konkursa za TV seriju

Naši čitaoci često nam pišu i skreću pažnju na vreme emitovanja crtanih filmova (blizu kraja večernjeg programa). Kako je došlo do toga i da li postoji mogućnost da te filmove gledaju i deca?

- Posredi je nesporazum: večernje emitovanje crtanih filmova nije dečji termin.

U stvari, izašli smo u susret mnogim molbama gledalaca: na kraju dana razvedrite nas!

A deca imaju crtane filmove u poslepodnevnom terminu!

Dramatizacija "Čedomira Ilića" (u nastavcima) naišla je na dobar prijem. Da li će vaša redakcija još koje delo iz našeg kulturnog nasleđa tako prezentirati i da li će to postati jedan novi oblik TV dramskog stvaralaštva?

- Prema reakcijama na prvu i drugu epizodu "Čedomira Ilića" može se zaključiti da su gledaoci veoma dobro primili proširenje dramskog repertoara adaptacijama domaćih proznih dela.

Ohrabreni time, mi počinjemo rad na seriji "Hronika palanačkog groblja" Isidore Sekulić u režiji Slavoljuba Stefanovića - Ravasija.

Vaša redakcija raspisuje konkurs za TV drame svake godine. Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima i u kojoj meri su na takav način otkriveni novi pisci? Koliko vas košta ta akcija?

- Posle više godina opet smo raspisali javni konkurs za televizijsku dramu.

Upravo je u toku čitanje prispelih radova.

Ima ih više od 400!

Nadajmo se da ćemo otkriti nove autore.

Pitate me o ceni tog konkursa?

Izdaci su visoki, ali ako zaista dobijemo dobre tekstove - bar tri-četiri drame koje bi bile stubovi repertoara - isplatiće se!



Šou - još uvek iz uvoza

Šou programi se uglavnom uvoze iz sveta. Ima li nade da se neki takvi programi stvaraju i na domaćem tlu?

- Šou i revijalni programi ne samo da koštaju mnogo, već zahtevaju i zabavljače sa višestranim sposobnostima. To se najbolje vidi kad se uporedimo sa stranim emisijama i učesnicima u njima. U nas još nisam naišao na kandidata za šoumena koji je spreman da vežba više meseci, da uči, da ovlada scenom u svim njenim komponentama: da peva, pleše, glumi...

Mnogi naši pevači, i ne samo oni, žele i traže brz rad, čak pružaju otpor ako treba da se pojave sa potpuno novim repertoarom pesama. Ima izuzetaka i prema njima ćemo se ubuduće i orijentisati. Televizija je spremna, ali ne znam da li su spremni i svi kandidati za šou emisije, pogotovo oni koji nam preko novina javljaju o svojim ambicijama, čudeći se pri tom što još nisu snimili svoj šou. Mogućno je da je reč i o zabludi: šou nije samo pevanje uz promenu dekora i uz baletski ansambl!

Narodna muzika je posle toliko vremena našla svoje stalno mesto na malom ekranu. Šta predviđate kao nova programska rešenja za sledeću sezonu?

- Za narednu programsku godinu već sad prikupljamo ideje, angažujemo autore i nadam se da će to rezultirati inovacijama u ovom nimalo lakom televizijskom žanru: treba odoleti kiču i kvazi narodnoj muzici!

Leto i kako ga preživeti?

- Leto ćemo tretirati kao prošle godine, a to znači da se obim i kvalitet programa neće menjati, već će se samo programske vrste podesiti prema "vrelim" mesecima.

(RTV revija, april 1971.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate