Decembar 1986: Tempov fudbaler godine je Marko Elsner!
U konkurenciji nekolicine koji su zablistali u prolećnom delu
prošlog i jesenjem delu ovog, tekućeg prvenstva, dakle - u jednoj
kalendarskoj godini - Tempov izabranik je, pre svega, bio
najstandardniji prvotimac Crvene zvezde i reprezentacije.
Trojica,
njemu najbližih za laskavu titulu: Haris Škoro, Semir Tuce i Dejan
Savićević zaostaju za - atletskim jezikom rečeno - delić sekunde.
Po (ne)iskustvu - u prvom redu, zatim - po standardnosti u formi i
visokom učinku, ne samo po učešću na svim utakmicama i u svim
konkurencijama svog kluba, a i državnog tima.
Uz to, na izgled
fizički slabašan, Marko Elsner se predstavio kao izuzetan,
neustrašiv "libero-razarač", poslednji ali - prvi čovek
odbrane!
Samo za mesto, odnosno ulogu koju on
obavlja u Crvenoj zvezdi i seniorskoj selekciji nije blio dvojbe ni kod Velibora Vasovića ni kod Ivice Osima, bez obzira na ranije propuste koje su s Elsnerom činili
prvo Gojko Zec, a potom Toza Veselinović i Miloš Milutinović. Konkretnije i tačnije rečeno, fudbalski izuzetno nadareni Slovenac
dugo je otkrivao i otkrio sebe samog, nije odstupao od njemu
predodređenog načina igre koji ga je doveo u sam vrh jugoslovenskog
fudbala!
O kvalitetima Marka Elsnera, naravno
fudbalskim, bilo je i ranije oprečnih mišljenja. Još 1981, kada
je prvoligaša ljubljansku Olimpiju vodio Vukašin Višnjevac (i u
njoj igrao sin doktora fudbalskih nauka, Branka Elsnera) iskrsle su
nesuglasice oko "pravog mesta" poletarca Marka. Otac je, naime, tvrdio da je "izrazita vezna polutka", a stručnjak
"zelenih" - "zadnji libero".
Po ovome, ispada da je još tada
Višnjevac bio u pravu, i da su treneri koj su ga kasnije vodili,
"rasparčali" Elsnerove prevashodne kvalitete. No, rekosmo
već, Tempov fudbaler godine je, najviše sam stigao do cilja.
Marko Elsner ne priznaje "fudbalske
doktorate i table": kada smo ga, u ranijem intervjuu pitali šta je on u timu Crvene zvezde i reprezentacije, odgovorio je kao zapeta
puška:
"Fudbaler i ništa drugo, mogu da igram na svim mestima, da obavim svaki zadatak..."
Ko, dakle, zna da igra fudbal - zna ga u
svim varijantama, može da se prilagodi svakoj koncepciji. Smatramo
da je Elsner u pravu...
Igrao je - čak i beka! Centarfora,
polutku, krilnog halfa - više puta Ali, uvek zadovoljavajuće! Njegova
gipkost i hitrina omogućavaju mu da se uhvati ukoštac sa svim i
svakojakim fudbalskim problemima, pa i kada igra ozleđen, fizički
nedovoljno spreman.
Ne otkrivamo Ameriku ako kažemo da Elsner bez
obzira na dres koji nosi, pa i ulogu koju obavlja na jednoj utakmici - može da je preokrene za čitavih 360 stepeni u korist svoje ekipe! Otuda je suvišno trpati ga u ove ili one "profile", on je,
jednostavno svestran igrač!
Uz supersposobnost da iz odbrambene
akcije krene u napadačku - samoinicijativno, bez upozorenja sa klupe. I obratno: da se na vreme vrati na mesto "zadnjeg libera",
da "zapuši rupu" u odsudnom trenutku.
Pretpostavljamo, neko će nam zameriti:
Marko Elsner fudbaler godine, a - gde je njegova Crvena zvezda!?
Primila je toliko i toliko golova, jedva se odlepila od dna, itd, itd.
Odmah da se razumemo: nije reč o
izboru kluba ili tima, već pojedinca u jugoslovenskom fudbalu!
Istovremeno: veliki je Elsnerov doprinos stabilizaciji, formiranju,
standardizaciji i Crvene zvezde i državnog tima. Zato smo ga, između ostalog, i stavili ispred Tucea, Savićevića, Škora...
možda još nekih. Zaslužio je!
Spomenimo, uzgred, i postojanost Ivana
Toplaka i Ivice Osima, selektora odnosno trenera, koji su godinama
verovali (i veruju) u visok fudbalski domet Marka Elsnera!
Napisao: Ljubomir Ristić (Tempo, 1986.)
