Objavio je niz radova iz lokalne samouprave i urbanizacije.
Skojevski aktivista, član SKJ od 1946, Kovačević je tokom godina obavljao niz značajnih dužnosti.
Pre više od dve godine Kovačević je izabran na...
... današnju dužnost; postao je prvi građanin Beograda, ali sigurno i građanin glavnog grada sa najviše briga... "
Ovo su odlomci iz intervjua koje je beogradski gradonačelnik dao povodom godišnjice oslobođenja Beograda:
"Koji je bio najveći problem kada ste postali predsednik?
- Znate, život se ne ravna ni po čijim mandatima. Najozbiljniji problemi bili su u privredi... Hteo bih da spomenem ovu akciju ŠTD za BGD, akciju solidarnosti: sve radne organizacije koje su onda predstavljale najveći problem, bez izuzetka to više nisu. Sada dobro rade. Činjenica je da naše najveće radne organizacije, u industrijskom basenu Rakovice, Novog Beograda i Zemuna, rade dobro. Gubici su znatno manji, proizvodnja za devet meseci veća za sedam posto, a izvoz čak za 55 procenata, lični dohoci su veći.
Koliko?
- Pre neki dan bio je kod mene generalni direktor "Perkinsa". Oni sarađuju sa IMR-om iz Rakovice. Prijatne stvari mi je rekao. Prvo, upoređivao je lične dohotke na traci, u Rakovici i Piterborou, i kad je sračunao da su to neto lični dohoci, topli obrok, karta za saobraćaj, koliko se plaća stanarina i sve ostalo - on misli da je bolje nego u Piterborou.
Dobro, ja znam da se i sami Englezi muče, nije ni njima lako, ali - to je jedna vrsta upoređenja na koja nismo navikli.
Drugo, u toj velikoj porodici "Perkinsa", imaju mnogo stranih partnera, ali njjihov najvažniji partner je, ipak, Industrija traktora i motora iz Rakovice čije delove uzimaju kao svoje... To je za mene nešto što pokazuje da smo već ozbiljna industrija, da smo već na jednom nivou kada možemo da se upoređujemo i sa mnogo razvijenijim od sebe... "
"Rekoste da je ove godine građeno najviše stanova. Koliko?
- Od polovine prošle godine prešlo se na radikalno novu politiku izgradnje stanova. U Beogradu je bukvalno prestala izgradnja stanova za tržište. U Beogradu niko više ne može kupiti stan! Može se samo preko samoupravnih sporazuma, udruživanjem sredstava na lokacijama. Taj preokret, i u pogledu broja izgrađenih stanova zajedno sa uređenjem zemljišta traje više godina, i nije odmah mogao da da rezultate. Ali danas, kad idem u kolektive, već primećujem da ne pitaju toliko oko stanova. Ne zato što imaju stanove, nego zato što se zna prava adresa za obraćanje.
Šta kažu na toj adresi?
- To pitajte u jedinicama za izgradnju. Na sastanku koji sam pre nekoliko večeri imao, i gde smo išli od lokacije do lokacije, sudeći prema stanju radova... ove godine ćemo izgraditi jedanaest hiljada četiri sto ili petsto stanova u društvenom sektoru što nije bilo nikada do sada, i započeti novih trinaest i po hiljada. Kritična će biti, možda, sedamdeset i osma godina, takav je ciklus.
Hoće li i ti stanovi biti "nebu pod oblake"?
- To što je u Beogradu jako visoko građeno, nije beogradski izum, tako je rađeno u celom svetu. Bilo je s namerom da se ogromni troškovi gradskog zemljišta raspodele na veći broj stanova. Međutim, nepobitno je utvrđeno da, kada se uzmu troškovi i troškovi eksploatacije, te visoke zgrade nisu ni ekonomične ni jeftine.
Troškovi su veliki, šta je sa ljudima?
- Nisu mnogo srećni u tim stanovima. To ne mora da znači nikakvu kritiku ranije prakse, tako se gradilo.
Gde ćemo napustiti tu praksu?
- Bili su već napravljeni projekti za solitere od dvadeset i dva sprata na Dorćolu. Ali, rekli smo svi zajedno, odlučno: Prepolovite kako znate te zgrade. Ne može se više ići na to da se na najlepšoj vizuri Beograda pojave ti soliteri, da oni gledaju tamo prema ne znam gde! Gradićemo ubuduće zgrade do deset spratova."
Razgovarala: Zorica Pašić (TV novosti, 1976.)