Njegove pripovetke prevođene su na dvadeset i četiri jezika i zastupljene u šesnaest antologija u zemlji i inostranstvu koje reprezentuju jugoslovensku prozu, a Šćepanovićeva
pripovetka "Smrt gospodina Goluže" ušla je u svetsku
antologiju, objavljenu u Americi, među dvadeset pet najboljih
modernih priča na svetu.
Šćepanović je, može se slobodno reći...
... najveći jugoslovenski filmski scenarista: autor je šest scenarija
za dugometražne igrane filmove, dobitnik dve Zlatne arene za
scenarije u Puli i autor scenarija najgledanijeg jugoslovenskog filma
svih vremena "Sutjeske".
PITANJE: Recite nam, molim Vas, koliko rad na filmu može da upotpuni, ili pak našteti stvaralačkom opusu jednog književnika?
ODGOVOR: Pravom stvaraocu rad na filmu može samo da koristi, ako ne dozvoli da ga složene i opsenarske filmske pojave isuviše ne odvuku od literature, odnosno njegove osnovne stvaralačke vokacije. Uostalom, film se sve više oslanja i inspiriše književnim delima.
PITANJE: "Sutjeska" svoja brojna priznanja osvojena kod nas i u inostranstvu nije krunisala dobijanjem Oskara. Šta, po Vašem mišljenju, može sve da bude presudno u kriterijumima za ovo visoko priznanje?
ODGOVOR: Osim prevashodno umetničkih, estetskih kriterijuma, poznato je da borba za Oskara predstavlja, u stvari, gladijatorsku borbu velikih producenata, gde biznis, novac, politička opredeljenja članova žirija i mnogi drugi interesi mnogih interesenata - često postaju presudni kriterujumi. U svemu tome, "Sutjeska" i nije mogla izboriti i ovo priznanje.
PITANJE: Branimire Šćepanoviću, sreća je divna stvar. Ne želim da tvrdim da ste Vi srećan čovek, ali znam da ste mlad i uspešan čovek. Šta je bitno?
ODGOVOR: Bitno je da su sreća, mladost i uspeh relativni. Ono što nekog može učiniti srećnim - nekom drugom možda liči na poraz. U svakom slučaju, u svakom stvaralačkom činu, u svakoj ambiciji - počiva izvesno nezadovoljstvo postojećim stanjem i već postignutim rezultatima.
Rekao bih da u osnovi čitavog ljudskog progresa, kao snažna
stimulativna snaga, počiva nezadovoljstvo.
Međutim, svaki čovek
koji je u stanju da se u sebi uzdigne do kriterijuma prave selekcije
kojom će odvojiti važne stvari od nevažnih, lepotu od banalnosti,
smisao od apsurda i takvom selekcijom opredeliti se za jednostavnost
i suštinu, odnosno pokazati umeće i spremnost da u svakodnevnom
životu, u običnim i naizgled beznačajnim stvarima i pojavama
otkrije prikrivenu lepotu sveta, a u ljudima probudi ljubav koja mu
pripada - verujem da je osmislio svoj život, da je spoznao i osetio
ono što je bitno, a samim tim rešio i najveći problem i enigmu
filozofije o ljudskom postojanju o kojem tako lepo govori Alber Kami
- u svojoj knjizi "Mit o Sizifu".
PITANJE: Spomenuli ste ljubav. Kakvo mesto ljubav ima u Vašoj novoj knjizi pripovedaka koju ste završili i koja ove godine izlazi iz štampe?
ODGOVOR: Moja nova knjiga je puna tame u kojoj svetli srce čoveka. To srce je ispunjeno ljubavlju, mržnjom, nadom, porazom, radošću i slutnjom smrti - koje sve zajedno, poput pritajenog zvona, bruje u košmarnom i nepojmljivom skladu ljudskog postojanja.
(Duga, 1974.)